Već nebrojeno puta rabljena drama Vilijema Šekspira, ovaj put je smeštena u milje romskih porodica koje žive u divljem naselju na rubu deponije. Deponija je danska, a Danci su Romi, pravoslavci, dok su Šekspirovi Norvežani ovaj put Romi muslimani. Osim tri profesionalna glumca, sve uloge su podeljene naturščicima kojima je ovo prvo pojavljivanje u filmu:
„Zovem se Mirjana Šišić. U filmu igram Ofeliju, mada su imena promenjena pa se zovem Zorica. Vrlo je uzbudljivo i teško, ne mogu da kažem da nije zbog mesta na kome se nalazimo i sve ostalo. Mogu samo da kažem da je film i psihički i za publiku će biti težak i da se gleda, ali na neki način to je neka realnost ove deponije.“
„Zovem se Predrag i uz sve zadovoljstvo radim ovaj film i ono šta se radi, pošto je to naš romski film. I volim da ostane nešto za nama, da nam gledaju deca i jako volim što se snima ovaj film.“
„Zovem se Suzana Petrović i volim što snimamo ovaj naš film, to je naš film, romski. Nije mi teško, mnogo je jednostavno, jer ja sam Romkinja i nije mi ništa teško, dajem sve od sebe da bude sve u redu. Stvarno ovo je istiniti film i zato se snimao film na deponiji jer ovaj narod stvarno živi tako, ugroženi su, nemaju vodu, struju.“
Filmsku ekipu koja pokušava da jednu poznatu temu sa zapletom prenese na ove prostore posetio je republički ministar kulture Dragan Kojadinović. Nakon što se, po izlasku iz luksuznog automobila, probio kroz duboko blato do glumaca i reditelja koji su se grejali uz vatru, Kojadinović je obećao da će njegovo ministarstvo finansijski podržati ovaj projekat:
„Svi koji su imali prihvatljiv i zanimljiv scenario i koji su mogli da krenu sa realizacijom filma do kraja prošle godine su dobili sredstva. Vrlo su retki izuzetci i nije bilo razloga da jednima dam, a drugima da ne dam. Ne trebaju nikome nikakve veze, a posebno ne ovoj ekipi koja radi. Tražim realne kalkulacije, a ne naduvane troškove, jer jednostavno interes je ove zemlje i moj interes, kao i što je interes ovih stvaralaca, da se naprave dobri filmovi, u skromnim okvirima jer mi ne možemo da imamo budžete od 10, 20, 30 miliona dolara ili eura. I da to bude prezentacija i umetničkog stvaralaštva i naše zemlje.“
Ambicija reditelja filma Aleksandra Rajkovića je da Hamlet doživi svetsku premijeru u okviru jednog od programa na festivali u Kanu ove godine. Slična očekivanja imaju i drugi članovi filmske ekipe, pre svega onih nekoliko profesionalnih glumaca na čelu sa Petrom Božovićem. Božović inače glumi Hamletovog strica, koji se ženi ženom ubijenog brata, postajući na taj način suvereni vladar čitave deponije. Sudeći po ležernoj komunikaciji na romskom jeziku sa onima koji žive na deponiji, Božović se gotovo stopio sa likom koji glumi:
„Ja sam, ustvari, kralj deponije, to znači jednog prostora koji je apsolutno okrugao i koji je jedna interesna sfera oko koga se svi bore. Velika dela su primerena svakom ambijentu, vremenu i prostoru, narodu, jeziku..I ovo je stvarno izazov, jer se spaja jedna kultura čiji smo mi svedoci i prijatelji, pa je tu takoreći inkorporirana u našu kulturu, i mi sa njima zajedno. Ali, nismo toliko obraćali pažnju i odjedanput na jednom eklatantnom primeru ta ciganska specifičnost se ispoljava na jedan najbolji način, a to jeste po pitanju ljudske tragedije i postojanja.“
Naravno, Hamleta, pa i ovog romskog, nema bez one čuvene dileme -Biti ili ne biti. Petar Božović odgovara znatiželji da ove sudbinske reči izgovori na jeziku, na kome je i nastao ovaj film:
„Biti ili ne biti - La reko kurema nainmađe điko kurdipe.“
„Zovem se Mirjana Šišić. U filmu igram Ofeliju, mada su imena promenjena pa se zovem Zorica. Vrlo je uzbudljivo i teško, ne mogu da kažem da nije zbog mesta na kome se nalazimo i sve ostalo. Mogu samo da kažem da je film i psihički i za publiku će biti težak i da se gleda, ali na neki način to je neka realnost ove deponije.“
„Zovem se Predrag i uz sve zadovoljstvo radim ovaj film i ono šta se radi, pošto je to naš romski film. I volim da ostane nešto za nama, da nam gledaju deca i jako volim što se snima ovaj film.“
„Zovem se Suzana Petrović i volim što snimamo ovaj naš film, to je naš film, romski. Nije mi teško, mnogo je jednostavno, jer ja sam Romkinja i nije mi ništa teško, dajem sve od sebe da bude sve u redu. Stvarno ovo je istiniti film i zato se snimao film na deponiji jer ovaj narod stvarno živi tako, ugroženi su, nemaju vodu, struju.“
Filmsku ekipu koja pokušava da jednu poznatu temu sa zapletom prenese na ove prostore posetio je republički ministar kulture Dragan Kojadinović. Nakon što se, po izlasku iz luksuznog automobila, probio kroz duboko blato do glumaca i reditelja koji su se grejali uz vatru, Kojadinović je obećao da će njegovo ministarstvo finansijski podržati ovaj projekat:
„Svi koji su imali prihvatljiv i zanimljiv scenario i koji su mogli da krenu sa realizacijom filma do kraja prošle godine su dobili sredstva. Vrlo su retki izuzetci i nije bilo razloga da jednima dam, a drugima da ne dam. Ne trebaju nikome nikakve veze, a posebno ne ovoj ekipi koja radi. Tražim realne kalkulacije, a ne naduvane troškove, jer jednostavno interes je ove zemlje i moj interes, kao i što je interes ovih stvaralaca, da se naprave dobri filmovi, u skromnim okvirima jer mi ne možemo da imamo budžete od 10, 20, 30 miliona dolara ili eura. I da to bude prezentacija i umetničkog stvaralaštva i naše zemlje.“
Ambicija reditelja filma Aleksandra Rajkovića je da Hamlet doživi svetsku premijeru u okviru jednog od programa na festivali u Kanu ove godine. Slična očekivanja imaju i drugi članovi filmske ekipe, pre svega onih nekoliko profesionalnih glumaca na čelu sa Petrom Božovićem. Božović inače glumi Hamletovog strica, koji se ženi ženom ubijenog brata, postajući na taj način suvereni vladar čitave deponije. Sudeći po ležernoj komunikaciji na romskom jeziku sa onima koji žive na deponiji, Božović se gotovo stopio sa likom koji glumi:
„Ja sam, ustvari, kralj deponije, to znači jednog prostora koji je apsolutno okrugao i koji je jedna interesna sfera oko koga se svi bore. Velika dela su primerena svakom ambijentu, vremenu i prostoru, narodu, jeziku..I ovo je stvarno izazov, jer se spaja jedna kultura čiji smo mi svedoci i prijatelji, pa je tu takoreći inkorporirana u našu kulturu, i mi sa njima zajedno. Ali, nismo toliko obraćali pažnju i odjedanput na jednom eklatantnom primeru ta ciganska specifičnost se ispoljava na jedan najbolji način, a to jeste po pitanju ljudske tragedije i postojanja.“
Naravno, Hamleta, pa i ovog romskog, nema bez one čuvene dileme -Biti ili ne biti. Petar Božović odgovara znatiželji da ove sudbinske reči izgovori na jeziku, na kome je i nastao ovaj film:
„Biti ili ne biti - La reko kurema nainmađe điko kurdipe.“
