Kada u svom mini eseju vreme u kojem živimo danas u Srbiji pisac Vladimir Pištalo nazove vremenom anestezije, onda upravo to može da posluži kao dajdžest onoga što dobijamo kada među normalnim ljudima napravimo anketu, šta je to što se danas Srbiji nudi kao vrednost. Pištalo podseća na čuveni turbo folk hit koji ilustruje to vreme anestezije sa nosećim refrenom koji glasi “Samoodbrana, samouništenje, bolje je i to nego poniženje”. Šta je, dakle, danas u Srbiji vrednost? Marko Vidojković, pisac:
“Poltronstvo i licemerije pre svega.”
Aleksandar Vlahović, političar:
“Nude se lažni heroji, nude se lažne vrednosti.”
Dragana Miličević, novinar i glavni i odgovorni urednik Sudija B:
“U prostačenju, u udovoljavanju zaista najnižim ukusima.”
RSE: Jel ima neka ličnost, na primer koju gledaš na televiziji da bi želela da budeš to?
Devojčica Dunja:
“Ne.”
Mafija, novac, turbo folk, porno kanali, porno štampa, žute televizije, to su vrednosti u Srbiji u kojoj je parlament kao najviša institucija postala tek velika pijaca za prodaju ljudi. 2005. Kako je rekao upravo gostujući na našem radiju režiser Goran Marković, Srbija je dodirnula dno dna. Marko Vidojković:
“Mislim da je u celom drštvu sve bazirano na licemerju, na dvoličnosti kako od vlasti i ostalih korumpiranih delova države, tako i do njene osnovne ćelije a to je porodica. Mislim da smo posle teške propasti na nacionalnom planu zašli u stvari u apatiju obogaćenu jednim licemerjem, lažnim konzervativizmom.
Dragana Milićević, o medijima kao rasadniku obrnutog sitema vrednosti:
“Udovoljavati novopostavljenim vrednostima, gubiti kontakt s realnošću, su mene je pristajanje na poraz. Kada su mediji u pitanju, trka u rezultatima u piplometru istraživanja za mene je trka u prostačenju, u udovoljavanju zaista najnižim ukusima, i ja mislim da je piplometar merač pre često neukusa nego merač ukusa. Ja imam tu lagodnu poziciju da uopšte ne uključujem piplometar, mene to ne zanima. Ja znam šta je dobro i šta nije dobro, i znam da to dobro prepoznaje dobar deo publike naše i dobar deo Beograda i da zbog njih i zarad njih vredi da opstajemo bez španskih serija, bez folk parada, bez ne znam kojih već više pevačica.”
Aleksandar Vlahović:
“Danas se Srbiji nude antivrednosti, nudi se ono što je bila ponuda i 90-ih godina. Dakle, nudi se s jedne strane veličanje nekakvih ciljeva i političkih i državnih koji su postavljeni 90-ih godina a doživeli su katastrofu, nude se lažni heroji, nude se lažne vrednosti. Herojima se proglašavalju ljudi koji su optuženi za najstravičnije ratne zločine, i nažalost, mogu da kažem da se danas Srbiji nudi sve suprotno od onoga što smo očekivali da će se pogubiti nakon Petog oktobra, jer zaustavljena je moralna rekonstrukcija ili moralni preobražaj naše nacije i bojim se da ova ponuda ovakva kakva jeste danas i koja se uglavnom forsira od društvene elite, da ta ponuda i znači dalje trošenje vremena.”
Pitamo Marka Vidojkovića šta je vrednost za njega:
“Za mene je vrednost drugarstvo, pre svega. I koliko god na prvi pogled glupo zvučalo, ali mislim da drugarstvo u nekom najširem mogućem smislu kao dobrovoljni odnos između dva ljudska bića je zapravo jedino što preostaje u ovakvom trenutku u ovakvoj zemlji.”
Pitamo Marka Vidojkovića, koji je postao i glavni urednik prestižnog časopisa “Maksim”, kada na naslovnu stranu “Maksima” dospe Seka Aleksić, nova turbo ikona i naslednica Cece Ražnatović, da li misli da će njegovo poigravanje i provokaciju shvatiti čitaoci “Maksima”, ili će samo obožavaoci Seke Aleksić nasesti? Marko Vidojković pogađa samu srž strategije kojom se moraš koristiti ukoliko hoćeš da zadržiš pamet a da te stratezi antivrednosti ne pregaze:
“Ma u pitanju je naravno zamena teza zato što Seka Aleksić na naslovnoj strani je izbor menadžmenta kompanije u kojoj sam zaposlen kao neko ko je u vrhu popularnosti u zemlji. Meni je baš interesantan eksperiment kada vidim kako će neko kome je u osnovi krvotoka ‘Grand šou’ povučen time da kupi ‘Maksim’ sa Sekom Aleksić, a u ‘Maksimu’ sve obrnuto od ‘Grand šoa’, a sa najvećom zvezdom ‘Grand šoa’ na naslovnoj strani. I mislim da je to čisto svetosavlje od koga ja primam dobre pare.”
Kako god, ostaje uteha da u Srbiji ima neobično darovitih mladih ljudi počev od onih najmlađih kakva je i naša sagovornica Dunja, izuzetno tankoćutna desetogodišnjakinja koja odlično govori francuski. Ona nerado priča za medije.
Šta želiš da budeš, na primer?
“Najbolji đak.”
I šta još?
“Jeste da ne mogu baš u ovoj godini da budem, ali astronaut.”
A što baš astronaut?
“Volela bih da vidim vasionu.”
“Poltronstvo i licemerije pre svega.”
Aleksandar Vlahović, političar:
“Nude se lažni heroji, nude se lažne vrednosti.”
Dragana Miličević, novinar i glavni i odgovorni urednik Sudija B:
“U prostačenju, u udovoljavanju zaista najnižim ukusima.”
RSE: Jel ima neka ličnost, na primer koju gledaš na televiziji da bi želela da budeš to?
Devojčica Dunja:
“Ne.”
Mafija, novac, turbo folk, porno kanali, porno štampa, žute televizije, to su vrednosti u Srbiji u kojoj je parlament kao najviša institucija postala tek velika pijaca za prodaju ljudi. 2005. Kako je rekao upravo gostujući na našem radiju režiser Goran Marković, Srbija je dodirnula dno dna. Marko Vidojković:
“Mislim da je u celom drštvu sve bazirano na licemerju, na dvoličnosti kako od vlasti i ostalih korumpiranih delova države, tako i do njene osnovne ćelije a to je porodica. Mislim da smo posle teške propasti na nacionalnom planu zašli u stvari u apatiju obogaćenu jednim licemerjem, lažnim konzervativizmom.
Dragana Milićević, o medijima kao rasadniku obrnutog sitema vrednosti:
“Udovoljavati novopostavljenim vrednostima, gubiti kontakt s realnošću, su mene je pristajanje na poraz. Kada su mediji u pitanju, trka u rezultatima u piplometru istraživanja za mene je trka u prostačenju, u udovoljavanju zaista najnižim ukusima, i ja mislim da je piplometar merač pre često neukusa nego merač ukusa. Ja imam tu lagodnu poziciju da uopšte ne uključujem piplometar, mene to ne zanima. Ja znam šta je dobro i šta nije dobro, i znam da to dobro prepoznaje dobar deo publike naše i dobar deo Beograda i da zbog njih i zarad njih vredi da opstajemo bez španskih serija, bez folk parada, bez ne znam kojih već više pevačica.”
Aleksandar Vlahović:
“Danas se Srbiji nude antivrednosti, nudi se ono što je bila ponuda i 90-ih godina. Dakle, nudi se s jedne strane veličanje nekakvih ciljeva i političkih i državnih koji su postavljeni 90-ih godina a doživeli su katastrofu, nude se lažni heroji, nude se lažne vrednosti. Herojima se proglašavalju ljudi koji su optuženi za najstravičnije ratne zločine, i nažalost, mogu da kažem da se danas Srbiji nudi sve suprotno od onoga što smo očekivali da će se pogubiti nakon Petog oktobra, jer zaustavljena je moralna rekonstrukcija ili moralni preobražaj naše nacije i bojim se da ova ponuda ovakva kakva jeste danas i koja se uglavnom forsira od društvene elite, da ta ponuda i znači dalje trošenje vremena.”
Pitamo Marka Vidojkovića šta je vrednost za njega:
“Za mene je vrednost drugarstvo, pre svega. I koliko god na prvi pogled glupo zvučalo, ali mislim da drugarstvo u nekom najširem mogućem smislu kao dobrovoljni odnos između dva ljudska bića je zapravo jedino što preostaje u ovakvom trenutku u ovakvoj zemlji.”
Pitamo Marka Vidojkovića, koji je postao i glavni urednik prestižnog časopisa “Maksim”, kada na naslovnu stranu “Maksima” dospe Seka Aleksić, nova turbo ikona i naslednica Cece Ražnatović, da li misli da će njegovo poigravanje i provokaciju shvatiti čitaoci “Maksima”, ili će samo obožavaoci Seke Aleksić nasesti? Marko Vidojković pogađa samu srž strategije kojom se moraš koristiti ukoliko hoćeš da zadržiš pamet a da te stratezi antivrednosti ne pregaze:
“Ma u pitanju je naravno zamena teza zato što Seka Aleksić na naslovnoj strani je izbor menadžmenta kompanije u kojoj sam zaposlen kao neko ko je u vrhu popularnosti u zemlji. Meni je baš interesantan eksperiment kada vidim kako će neko kome je u osnovi krvotoka ‘Grand šou’ povučen time da kupi ‘Maksim’ sa Sekom Aleksić, a u ‘Maksimu’ sve obrnuto od ‘Grand šoa’, a sa najvećom zvezdom ‘Grand šoa’ na naslovnoj strani. I mislim da je to čisto svetosavlje od koga ja primam dobre pare.”
Kako god, ostaje uteha da u Srbiji ima neobično darovitih mladih ljudi počev od onih najmlađih kakva je i naša sagovornica Dunja, izuzetno tankoćutna desetogodišnjakinja koja odlično govori francuski. Ona nerado priča za medije.
Šta želiš da budeš, na primer?
“Najbolji đak.”
I šta još?
“Jeste da ne mogu baš u ovoj godini da budem, ali astronaut.”
A što baš astronaut?
“Volela bih da vidim vasionu.”
