Loša beskonačnost - tako privrednici i analitičari kvalifikuju programe Vlade Srbije i njene pokušaje da umanji nezaposlenost, koja je sa 14 odsto, na početku globalne krize 2008. godine, dostigla 20 procenata ili 730.000 ljudi.
Loše privatizacije su kolektivne grobnice za nezaposlenost, a ekonomska kriza samo je pokrila tragove loših eksperimenata i propalih privatizacija, kaže Milan Knežević, vlasnik kompanije Monus i predsednik Unije tekstilaca.
„Ogroman broj radnika je u depoima nekih firmi koje nemaju nikakvih mogućnosti da se oporave, praktično su samo ljušture koje postoje. Ova godina će povećati broj nezaposlenih“, smatra Knežević.
Neretko lošem položaju radništva često kumuju i poslodavci, koji često nađu načina da izbegnu svoje zakonske obaveze prema zaposlenima. Samo u protekle dve godine, od početka krize, bez posla je ostalo oko 400.000 ljudi. Četvrtina gubitnika se vezuje za posledice ekonomske krize.
Kako je briga za statistiku i nezaposlenost najčešće pod državnom kontrolom, službeno se operiše podatkom da je 730.000 ljudi na listi Nacionalne agencije u potrazi za poslom, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Brojke iz oktobra 2008. godine, kada je kriza počela, i oktobra 2010. godine, se veoma malo razlikuju. Faktički, rast koji je zabeležen početkom 2009. godine je tokom 2010. godine zaustavljen. Tu je bilo oscilacija. Nezaposlenost je malo rasla, ali je onda pala zahvaljujući merama koje je Vlada preko resornih ministarstava i Nacionalne službe preduzimala“, navodi Andrijanić.
U radnoj i socijalnoj karti, kako pokazuje nedavno istraživanje, najveći strahovi stanovnika Srbije su siromaštvo i gubitak posla. Ogroman je bio broj nezaposlenih i pre krize, tako da sadašnja brojka od 20 posto zvuči suviše dobro za našu realnost, kaže ekonomski analitičar doktor Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekomonija.org. Da se podaci friziraju, nije nikakva vest, kaže Zdravković.
„Neko se dosetio pre četiri – pet godina, kada je preuzeo dotičnu službu, da briše ljude sa evidencije. Tako da imamo pad broja nezaposlenih sa milion na 720.000 pred krizu u septembru 2008. godine. Nakon toga je nezaposlenost oscilirala gore - dole, ali to ni na koji način nije upotrebljiva statistika“, ocenjuje Zdravković.
Hiljade otkaza svakodnevno
U Srbiji se krije i podatak koliko ljudi radi za minimalac od 150 evra mesečno. Da li se i oni smatraju zaposlenima?
„U istom periodu je padao broj zaposlenih po 0,9 posto. Osnovna činjenica kojom sam lično frapiran u praćenju makro-ekonomskih podataka jeste da je u 2010. i 2011. godini još uvek produktivnost rada u Srbiji niža nego u rekordnoj 1981. godini, znači od pre 30 godina.“
Protest radnika kragujevačke fabrike automobila Zastava, decembar 2011Svakodnevno hiljade ljudi dobija otkaze, a nove firme se ne otvaraju. Milan Knežević, kao poslodavac, ima sličan problem.
„Ovo će biti godina koja će povećati rekordan broj nezaposlenih. Ne samo na osnovu stečajeva, do kojih će morati doći, već i na osnovu činjenica da će poslodavci, među njima i ja, usklađivati broj zaposlenih sa obimom poslovanja koji dramatično pada. Ja ću, u julu, 120 radnika Modusa, bez dinara duga, bez dinara obaveza i kredita morati da otpustim jer baviti se privredom u ovakvim okolnostima, zaista postaje mazohizam“, kaže Knežević.
Poslodavci upozoravaju da država instant rešenjima, kao što su krediti i socijalna davanja, zapravo izbegava da sistemski podigne produktivnost i smanji nezaposlenost. Poslodavci upozoravaju da se ovaj problem može rešiti samo sistemski, ali ne i parcijalno.
„Treba uvesti uređenje tržišta, tako što će smanjiti sivu ekonomiju i broj od 600.000 radnika, koji u ovom trenutku rade, a nisu prijavljeni. Mi smo predočili da je na taj način moguće zaposliti 150.000 ljudi“, kaže Milan Knežević.
Nezaposlenost i do 80 posto
Kada plate padaju a inflacija ogromna, teško je očekivati veću uposlenost. Kreditna zaduženost stanovništva miruje a time i potrošnja i proizvodnja. Ključni problem je svakako prosečna plata od 300 evra.
U pojedinim delovima Srbije nezaposlenost se kreće čak i do 80 odsto, kao što je primer Bujanovca i Preševa:
„Inače ne radim već godinama.“
„Ni jedan građanin ovde u Preševu nema zaposlenje.“
„Jako veliki problem imamo zbog iseljavanje i Srba i Albanaca, a razlog tome jeste ekonomska situacija i velika nezaposlenost u samom gradu ovde na jugu Srbije.“
Visoka nezaposlenost proizvodi tržište jeftine radne snage, ali i otvara alternativu zapošljavanja što većeg broja ljudi, i to kroz poljoprivredu, koju mnogi drže kao važan, ali i propušten potencijal Srbije.
U Privrednoj komori veruju da bi se visok procenat nezaposlenost mogao ublažiti i podsticajnim merama u poljoprivredi, kaže Milan Prostran. Upozorava da su tu kratkoročni efekti, ali u trenutnoj situaciji, predstavljaju privredni bajpas:
„Poljoprivreda ne može da apsorbuje ili da bude ta koja može da prihvati više radne snage, ali ako su ovo sada neki dramatični uslovi i ako se ceo svet trese nad obimom i cenama hrane, onda hajde da tu vidimo našu šansu. Mi imamo jako veliki broj neiskorištenih poljoprivrednih površina. U centralnoj Srbiji imate tek poneku njivu uzoranu i ima poneka pšenica. Sve to uglavnom stoji u nekim zataloženim livadama“, navodi Milan Prostran.
U proteklih godinu dana, u Srbiji je ugašeno 42 odsto malih preduzeća, odnosno zatvoreno 10.000 preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom.
U Srbiji je, prema nezvaničnim podacima, 47 odsto stanovništva bez osnovne škole ili sa nepotpunom osnovnom školom. U ovaj procenat spadaju razne zanatlije. To je realnost u kojoj se teško može podići zaposlenost i još više popraviti statistika, ako se na nju uopšte treba i oslanjati.
Loše privatizacije su kolektivne grobnice za nezaposlenost, a ekonomska kriza samo je pokrila tragove loših eksperimenata i propalih privatizacija, kaže Milan Knežević, vlasnik kompanije Monus i predsednik Unije tekstilaca.
„Ogroman broj radnika je u depoima nekih firmi koje nemaju nikakvih mogućnosti da se oporave, praktično su samo ljušture koje postoje. Ova godina će povećati broj nezaposlenih“, smatra Knežević.
Neretko lošem položaju radništva često kumuju i poslodavci, koji često nađu načina da izbegnu svoje zakonske obaveze prema zaposlenima. Samo u protekle dve godine, od početka krize, bez posla je ostalo oko 400.000 ljudi. Četvrtina gubitnika se vezuje za posledice ekonomske krize.
Kako je briga za statistiku i nezaposlenost najčešće pod državnom kontrolom, službeno se operiše podatkom da je 730.000 ljudi na listi Nacionalne agencije u potrazi za poslom, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Brojke iz oktobra 2008. godine, kada je kriza počela, i oktobra 2010. godine, se veoma malo razlikuju. Faktički, rast koji je zabeležen početkom 2009. godine je tokom 2010. godine zaustavljen. Tu je bilo oscilacija. Nezaposlenost je malo rasla, ali je onda pala zahvaljujući merama koje je Vlada preko resornih ministarstava i Nacionalne službe preduzimala“, navodi Andrijanić.
U radnoj i socijalnoj karti, kako pokazuje nedavno istraživanje, najveći strahovi stanovnika Srbije su siromaštvo i gubitak posla. Ogroman je bio broj nezaposlenih i pre krize, tako da sadašnja brojka od 20 posto zvuči suviše dobro za našu realnost, kaže ekonomski analitičar doktor Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekomonija.org. Da se podaci friziraju, nije nikakva vest, kaže Zdravković.
„Neko se dosetio pre četiri – pet godina, kada je preuzeo dotičnu službu, da briše ljude sa evidencije. Tako da imamo pad broja nezaposlenih sa milion na 720.000 pred krizu u septembru 2008. godine. Nakon toga je nezaposlenost oscilirala gore - dole, ali to ni na koji način nije upotrebljiva statistika“, ocenjuje Zdravković.
Hiljade otkaza svakodnevno
U Srbiji se krije i podatak koliko ljudi radi za minimalac od 150 evra mesečno. Da li se i oni smatraju zaposlenima?
„U istom periodu je padao broj zaposlenih po 0,9 posto. Osnovna činjenica kojom sam lično frapiran u praćenju makro-ekonomskih podataka jeste da je u 2010. i 2011. godini još uvek produktivnost rada u Srbiji niža nego u rekordnoj 1981. godini, znači od pre 30 godina.“
„Ovo će biti godina koja će povećati rekordan broj nezaposlenih. Ne samo na osnovu stečajeva, do kojih će morati doći, već i na osnovu činjenica da će poslodavci, među njima i ja, usklađivati broj zaposlenih sa obimom poslovanja koji dramatično pada. Ja ću, u julu, 120 radnika Modusa, bez dinara duga, bez dinara obaveza i kredita morati da otpustim jer baviti se privredom u ovakvim okolnostima, zaista postaje mazohizam“, kaže Knežević.
Poslodavci upozoravaju da država instant rešenjima, kao što su krediti i socijalna davanja, zapravo izbegava da sistemski podigne produktivnost i smanji nezaposlenost. Poslodavci upozoravaju da se ovaj problem može rešiti samo sistemski, ali ne i parcijalno.
„Treba uvesti uređenje tržišta, tako što će smanjiti sivu ekonomiju i broj od 600.000 radnika, koji u ovom trenutku rade, a nisu prijavljeni. Mi smo predočili da je na taj način moguće zaposliti 150.000 ljudi“, kaže Milan Knežević.
Nezaposlenost i do 80 posto
Kada plate padaju a inflacija ogromna, teško je očekivati veću uposlenost. Kreditna zaduženost stanovništva miruje a time i potrošnja i proizvodnja. Ključni problem je svakako prosečna plata od 300 evra.
U pojedinim delovima Srbije nezaposlenost se kreće čak i do 80 odsto, kao što je primer Bujanovca i Preševa:
„Inače ne radim već godinama.“
„Ni jedan građanin ovde u Preševu nema zaposlenje.“
„Jako veliki problem imamo zbog iseljavanje i Srba i Albanaca, a razlog tome jeste ekonomska situacija i velika nezaposlenost u samom gradu ovde na jugu Srbije.“
Visoka nezaposlenost proizvodi tržište jeftine radne snage, ali i otvara alternativu zapošljavanja što većeg broja ljudi, i to kroz poljoprivredu, koju mnogi drže kao važan, ali i propušten potencijal Srbije.
U Privrednoj komori veruju da bi se visok procenat nezaposlenost mogao ublažiti i podsticajnim merama u poljoprivredi, kaže Milan Prostran. Upozorava da su tu kratkoročni efekti, ali u trenutnoj situaciji, predstavljaju privredni bajpas:
„Poljoprivreda ne može da apsorbuje ili da bude ta koja može da prihvati više radne snage, ali ako su ovo sada neki dramatični uslovi i ako se ceo svet trese nad obimom i cenama hrane, onda hajde da tu vidimo našu šansu. Mi imamo jako veliki broj neiskorištenih poljoprivrednih površina. U centralnoj Srbiji imate tek poneku njivu uzoranu i ima poneka pšenica. Sve to uglavnom stoji u nekim zataloženim livadama“, navodi Milan Prostran.
U proteklih godinu dana, u Srbiji je ugašeno 42 odsto malih preduzeća, odnosno zatvoreno 10.000 preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom.
U Srbiji je, prema nezvaničnim podacima, 47 odsto stanovništva bez osnovne škole ili sa nepotpunom osnovnom školom. U ovaj procenat spadaju razne zanatlije. To je realnost u kojoj se teško može podići zaposlenost i još više popraviti statistika, ako se na nju uopšte treba i oslanjati.
