Ustavni sud Kosova doneo je odluku da je izbor predsednika Republike Kosova, Behdžeta Pacolija, bio neustavan.
U saopštenju se navodi da je Ustavni sud razmotrio i glasao o slučaju "Sabri Hamiti i ostali poslanici”, u kojem se zahtevala ocena ustavnosti odluke Skupštine Kosova kojom je izabran predsednik 22. februara ove godine.
„Ustavni sud je odlučio da proglasi zahtev prihvatljivim i da, većinom glasova, sa dvoje nesaglasnih sudija, proglasi Odluku Skupštine Republike Kosova, br. 04-V-04, o izboru predsednika Republike Kosova, 22. februara 2011. god., neustavnom pošto je u suprotnosti sa članom 86 Ustava Republike Kosova i demokratskim principima sadržanim u njemu”, navodi se u saopštenju.
Dve opozicione partije, Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK), 1. marta podnele su žalbe Ustavnom sudu zbog načina na koji su poslanici Skupštine Kosova izabrali predsednika i Vladu tokom vanredne sednice.
Obe stranke su navele da je u tom procesu bilo ustavnih prekršaja.
Poslanica Demokratskog saveza Kosova, Vjosa Osmani, izjavila je da će potpuno obrazloženje Suda dobiti u sredu, kada će se i saznati koje su eventualne mere koje Skupština Kosova treba da preduzme.
"Pošto se ne radi o aktu predsednika, ne može biti reči o smeni predsednika. Ovde se radi o aktu Skupštine. Treba da sačekamo Sud i vidimo kakve mere predlaže Skupštini - da li predlaže povratak na prethodno stanje, odnosno povratak na početak, pre glasanja, da li predlaže ponovno glasanje ili nešto drugo“, kaže Osmani.
Drastične pravne posledice
Profesor Riza Smaka, stručnjak za ustavna i pravna pitanja, prethodno je izjavio za RSE da je, na dan kada su poslanici izglasali predsednika i Vladu, Ustav Kosova bio prekršen nekoliko puta.
Skupština Kosova 21. mart 2011. - ilustracija
Najpre, tokom glasanja za predsednika države, po ustavu je predviđeno da ima više od jednog kandidata za predsednika, što međutim nije bio slučaj.
Jedini kandidat za predsednika bio je Pacoli.
Drugi prekršaj, kako navodi Smaka, ticao se broja prisutnih poslanika u Skupštini tokom glasanja.
Za izglasavanje predsednika potrebno je dve trećine glasova, odnosno da je u sali prisutno 80 poslanika. Tog dana u Skupštini bilo ih je samo 67.
Poziv za pauzu između drugog i trećeg kruga glasanja za predsednika takođe predstavlja kršenje ustava.
Smaka danas navodi da kada izbor predsednika ne uspe, kao što je to u ovom slučaju, jer je prekršena izborna procedura, Kosovo se vraća na početnu tačku.
„Kada se konstatuje da je procedura prekršena, Skupština se raspušta, raspisuju se vanredni izbori dok Vlada pada, zato što se vlada bira posle izbora predsednika. U ovom slučaju, pravne posledice su drastične“, navodi on.
1. Predsednik Republike Kosovo bira Skupština, tajnim glasanjem.
2. Izbor Predsednika Republike Kosovo se vrši najkasnije trideset (30) dana pre isteka
mandata aktuelnog Predsednika.
3. Za Predsednika Republike Kosovo se može nominovati bilo koji državljanin Kosova, koji obezbedi potpis najmanje trideset (30) poslanika Skupštine Kosovo. Poslanici Skupštine mogu dati samo jedan potpis za nominaciju Predsednika Republike Kosovo.
4. Izbor Predsednika se vrši sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine.
5. Ukoliko na prva dva glasanja ni jedan kandidat nije dobio većinu od dve trećine (2/3) neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja i za Predsednika Republike Kosovo se bira kandidat koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika.
6. Ukoliko se ni trećim glasanjem ni jedan kandidat ne izabere za Predsednika Republike Kosovo, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od četrdeset pet (45) dana.
U saopštenju se navodi da je Ustavni sud razmotrio i glasao o slučaju "Sabri Hamiti i ostali poslanici”, u kojem se zahtevala ocena ustavnosti odluke Skupštine Kosova kojom je izabran predsednik 22. februara ove godine.
„Ustavni sud je odlučio da proglasi zahtev prihvatljivim i da, većinom glasova, sa dvoje nesaglasnih sudija, proglasi Odluku Skupštine Republike Kosova, br. 04-V-04, o izboru predsednika Republike Kosova, 22. februara 2011. god., neustavnom pošto je u suprotnosti sa članom 86 Ustava Republike Kosova i demokratskim principima sadržanim u njemu”, navodi se u saopštenju.
Dve opozicione partije, Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK), 1. marta podnele su žalbe Ustavnom sudu zbog načina na koji su poslanici Skupštine Kosova izabrali predsednika i Vladu tokom vanredne sednice.
Obe stranke su navele da je u tom procesu bilo ustavnih prekršaja.
Poslanica Demokratskog saveza Kosova, Vjosa Osmani, izjavila je da će potpuno obrazloženje Suda dobiti u sredu, kada će se i saznati koje su eventualne mere koje Skupština Kosova treba da preduzme.
"Pošto se ne radi o aktu predsednika, ne može biti reči o smeni predsednika. Ovde se radi o aktu Skupštine. Treba da sačekamo Sud i vidimo kakve mere predlaže Skupštini - da li predlaže povratak na prethodno stanje, odnosno povratak na početak, pre glasanja, da li predlaže ponovno glasanje ili nešto drugo“, kaže Osmani.
Drastične pravne posledice
Profesor Riza Smaka, stručnjak za ustavna i pravna pitanja, prethodno je izjavio za RSE da je, na dan kada su poslanici izglasali predsednika i Vladu, Ustav Kosova bio prekršen nekoliko puta.
Najpre, tokom glasanja za predsednika države, po ustavu je predviđeno da ima više od jednog kandidata za predsednika, što međutim nije bio slučaj.
Jedini kandidat za predsednika bio je Pacoli.
Drugi prekršaj, kako navodi Smaka, ticao se broja prisutnih poslanika u Skupštini tokom glasanja.
Za izglasavanje predsednika potrebno je dve trećine glasova, odnosno da je u sali prisutno 80 poslanika. Tog dana u Skupštini bilo ih je samo 67.
Poziv za pauzu između drugog i trećeg kruga glasanja za predsednika takođe predstavlja kršenje ustava.
Smaka danas navodi da kada izbor predsednika ne uspe, kao što je to u ovom slučaju, jer je prekršena izborna procedura, Kosovo se vraća na početnu tačku.
„Kada se konstatuje da je procedura prekršena, Skupština se raspušta, raspisuju se vanredni izbori dok Vlada pada, zato što se vlada bira posle izbora predsednika. U ovom slučaju, pravne posledice su drastične“, navodi on.
Član 86 [Izbor Predsednika]
Član 86 [Izbor Predsednika]1. Predsednik Republike Kosovo bira Skupština, tajnim glasanjem.
2. Izbor Predsednika Republike Kosovo se vrši najkasnije trideset (30) dana pre isteka
mandata aktuelnog Predsednika.
3. Za Predsednika Republike Kosovo se može nominovati bilo koji državljanin Kosova, koji obezbedi potpis najmanje trideset (30) poslanika Skupštine Kosovo. Poslanici Skupštine mogu dati samo jedan potpis za nominaciju Predsednika Republike Kosovo.
4. Izbor Predsednika se vrši sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine.
5. Ukoliko na prva dva glasanja ni jedan kandidat nije dobio većinu od dve trećine (2/3) neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja i za Predsednika Republike Kosovo se bira kandidat koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika.
6. Ukoliko se ni trećim glasanjem ni jedan kandidat ne izabere za Predsednika Republike Kosovo, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od četrdeset pet (45) dana.
