Četiri dana nakon hapšenja bivšeg pripadnika specijalne jedinice Policije Kosova u Srbiji, Arbnora Spahiua – kome je određen i jednomesečni pritvor, reagovao je premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti i predsednica Kosova Vjosa Osmani.
Kurti je u objavi na svom Facebook nalogu naveo da kosovske institucije rade na tome da se Spahiu što pre oslobodi, dok je Osmani poručila da je u kontaktu sa zemljama Kvinte i Kancelarijom EU.
"Angažovanje predsednice će se nastaviti", naveo je savetnik za medije kosovske predsednice, Bekim Kupina.
Viši sud u Subotici je 10. juna za Radio Slobodna Evropa naveo da se Spahiu sumnjiči da je izvršio krivično delo teško ubistvo, te da se optužbe protiv njega odnose na događaj u Banjskoj na severu Kosova, kada je u septembru 2023. oružana grupa Srba napala policiju Kosova.
Takođe, Više javno tužilaštvo u Subotici je 11. juna za RSE potvrdilo da je donelo naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje da je Spahiu izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114, koje se odnosi na lišavanje života sa umišljajem više lica. Za to delo zaprećena kazna u Srbiji je od najmanje deset godina ili doživotni zatvor.
Međutim, policija Kosova tvrdi da je Arbnor Spahiu dobrovoljno napustio policiju 2022. godine, a isto je ustvrdio i njegov advokat Ariant Koci, uz napomenu da njegov branjenik već tri godine živi u Nemačkoj.
U međuvremenu je predsednica Kosova Vjosa Osmani na svom Facebook nalogu ocenila kako su optužbe protiv Spahiua "potpuno lažne“, te da se njegovo hapšenje ne odnosi na vladavinu prava, "već na nastavak starih praksi režima koji odbija da se suoči sa prošlošću i zloupotrebljava zakon da bi pretio našim građanima".
Pozvala je Srbiju da prekine sa "kampanjom političkih hapšenja građana Kosova i da bude međunarodno odgovorna za svoje proizvoljne postupke".
"Ovi postupci ne samo da ometaju slobodu kretanja, već ugrožavaju i svaki pokušaj dijaloga i normalizaciju odnosa", napisala je ona.
Šta se desilo u Banjskoj?
U mestu Banjska na severu Kosova naoružana grupa Srba napala je 24. septembra 2023. policiju Kosova, kada je ubijen narednik Afrim Bunjaku. U razmeni vatre potom su ubijena trojica srpskih napadača.
Kosovo ovaj napad smatra terorističkim i optužuje Srbiju da stoji iza njega, što Beograd negira.
Odgovornost za napad u Banjskoj preuzeo je Milan Radoičić, koji je do tada bio potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Međunarodna zajednica je oštro osudila ovaj napad, zatražila istragu i da se odgovorni izvedu pred lice pravde.
Bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Gabrijel Eskobar, je marta 2024. u intervjuu za RSE rekao da "mislimo da Srbija ima neke finansijske i organizacijske povezanosti, ali to detaljnije istražujemo". Podvukao je da se od Srbije ne traži da sprovede istragu, već odgovornost.
U međuvremenu je Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova 11. juna takođe saopštilo da prati dešavanja oko hapšenja Arbnora Spahiua, te da očekuje da će ga uskoro posetiti oficir za vezu Kosova sa Srbijom, Jetiš Jašari.
"Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore je, preko Kancelarije za vezu u Beogradu, obavestilo diplomatske misije zemalja Kvinte akreditovane u Beogradu o slučaju, kao i ceo diplomatski kor na Kosovu", navedeno je u saopštenju uz napomenu da se koriste svi raspoloživi diplomatski kanali kako bi se osiguralo da se Spahiu oslobodi.
U međuvremenu je Ministratsvo spoljnih poslova Kosova pozvalo državljane Kosova, uključujući one koji žive u dijaspori, da izbegavaju prelazak graničnih prelaza sa Srbijom zbog "neprihvatljive i destruktivne prakse Srbije, kojom se krši međunarodno pravo i osnovni standardi zaštite ljudskih prava".
Miftaraj: Nezapamćen slučaj hapšenja policajca druge zemlje
Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu u pisanoj izjavi za RSE ocenjuje da Srbija pokreće krivične postupke protiv Albanaca sa Kosova, navodno povezanih sa Banjskom, kako bi "zaštitila" oružanu grupu koja je izvršila napad.
"Nezapamćeno je da jedna zemlja pokreće krivični postupak protiv policajca u drugoj zemlji, u ovom slučaju na Kosovu, zbog toga što je štitio zakon i ustavni poredak svoje zemlje od terorističke grupe", kaže on.
Dodaje kako većina zapadnih zemalja napad u Banjskoj smatra terorističkim aktom, te da se od Srbije tražila odgovornost jer se veruje da se većina pripadnika ove oružane grupe, uključujući Milana Radoičića nalazi na slobodi u Srbiji.
"Nažalost, institucije u Srbiji nisu pozitivno reagovale na pozivanje na odgovornost Radoičića i ostalih umešanih u ovaj zločin. Naprotiv, omogućena im je potpuna nekažnjivost", smatra Miftraj.
Istragu o napadu u Banjskoj u Srbiji vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu a glavni javni tužilac, Nenad Stefanović, rekao je krajem prošle godine da će odluka o optužnici protiv Milana Radoičića biti doneta najkasnije početkom 2025. godine. Iz ovog tužilaštva nisu odgovorili na upit RSE da li je ovakva odluka doneta.
Inače, više javno tužilaštvo u Beogradu Radoičiću na teret stavlja tri krivična dela - među kojima su nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Ostali osumnjičeni su NN lica.
Pravna saradnja Kosova i Srbije u slučaju Banjska ne postoji, jer strane odbijaju da dostave jedna drugoj tražene informacije.
Na Kosovu je u slučaju Banjska podignuta optužnica protiv 45 lica, uključujući Milana Radoičića, ali je suđenje počelo samo u slučaju trojice uhapšenih koji se nalaze u pritvoru, Vladimira Tolića, Blagoja Spasojevića i Dušana Maksimovića.
Na Kosovu je početkom aprila takođe privedeno oko 16 osoba, koje je ministar unutrašnjih poslova Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) doveo u vezu sa napadom u Banjskoj, odnosno da su "prikupljali informacije", te da su pronađeni dokazi o njihovoj povezanosti sa srpskim vojno-obaveštajnim strukturama i pripadnicima "terorističke grupe Banjska".
Međutim, tužilaštvo u Đakovici i Prizrenu – gde su ove osobe uhapšene - nije utvrdilo veze i dokaze koje je pominjao Svečlja, te su pušteni na slobodu.