Odluke o rušenju objekata Beogradskog sajma i transformaciji kompleksa zgrada bivšeg Generalštaba, suprotne su Ustavu i javom interesu i trebalo bi ih ukinuti, ocenili su predstavnici stručne javnosti na konferenciji za medije 20. maja u Beogradu.
Arhitekte, inženjeri različitih struka, konzervatori, urbanisti, prostorni planeri, pravnici, ekonomisti i istoričari umetnosti predstavili su u Medija centru Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba kojima se od nadležnih traži da se Beogradski sajam proglasi spomenikom kulture, a da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane restauriraju i vrate u prvobitno stanje.
Arhitekta Bojan Kovačević izjavio je da je arhitektonsko-konstrukcioni značaj objekata Generalštaba i Beogradskog sajma višestruko verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka.
"Najava promene njihovih namena i funkcije je suprotna javnom interesu društva u celini", rekao je.
Dodao je da ta graditeljska dela čine kulturni identitet Srbije, a posebno zgrade Generalštaba, zbog NATO bombardovanja 1999. godine u kojem su oštećene.
Grad Beograd, kako je rekao, mora da se razvija u skladu sa javim interesom, kao održivo mesto sa kulturnim identitetom.
Arhitekta i urbanista Borislav Stojkov naveo je da su zgrade Beogradskog sajma i Generalštaba nezakonito prepuštene privatnom investitoru da ih arhitektonski transformiše po svojoj volji, zanemarujući da su objekti zaštićeni kao javno kulturno dobro.
On je kritikovao odluku Vlade Srbije da proširi prostor projekta "Beograd na vodi" za više od 300 hektara i time obuhvati i zgradu Beogradskog sajma.
Umesto zaštite Beogradskog sajma kao javnog kulturnog dobra od posebnog značaja investitor "Beograda na vodi" nudi, kako je rekao Stojkov, bezlično rešenje, kompleks stambenih zgrada.
"Država omogućava inostranom investitoru tog naselja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorom sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda i da njegova planska i arhitektonska rešenja u potpunosti odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma", rekao je Stojkov.
Apel stručne javnosti stiže nakon što je prošle sedmice ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić potpisao ugovor o "revitalizaciji" kompleksa Generalštaba sa američkom kompanijom "Affinity Global Development".
Kompanija je u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump).
Nešto ranije, početkom aprila, Vlada Srbijeje donela odluku o izmenama i dopunama Prostornog plana kojim se proširuje područje "Beograda na vodi" za 327 hektara. Time je u područje tog projekta, koji realizuje država u saradnji sa kompanijom "Eagle Hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, došao i Beogradski sajam.
Vlasti u Srbiji ranije su najavile da će za potrebe projekta "Expo 2027" srušiti i izmesti deo kompleksa Beogradskog sajma. To je izazvalo negodovanje dela stručne javnosti, a organizovan je i protest protiv te odluke.
Urbanistički kompleks Beogradskog sajma do 2009. godine imao je status spomenika kulture. Nakon toga taj status zadržala je samo Hala 1 Sajma.
Upravo taj podatak aktuelna vlast sada koristi kao odgovor na brojne kritike o planu rušenja i izmeštanja.
Deklaraciju koja je predstavljena u ponedelja su podržali Akademija arhitekture Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Građevinski fakultet u Beogradu, zatim društva arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Valjeva, Vranja,
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Geografski fakultet u Beogradu, Udruženje urbanista Srbije, Žensko arhitektonsko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za održivu energiju i još niz udruženja stručnjaka.
