Grupa aktivista za ljudska prava u Srbiji pozvala je vlasti na hitnu reakciju zbog učestale pojave grafita "Kad se vojska na Kosovo vrati…".
Ovi natpisi, ispod kojih je oslikana zastava Srbije, počeli su da se ispisuju u Beogradu i gradovima širom Srbije od jula meseca.
Oni su reakcija na to što su aktivisti za ljudska prava prekrečili takav natpis u centru Beograda u februaru.
Danas ovi aktivisti "poplavu" novih grafita ocenjuju kao porast govora mržnje.
"Svedočimo strahotnom porastu govora mržnje. Sa druge strane vidimo nultu reakciju države", rekla je Milena Berić iz udruženja Krokodil.
Aktivisti su u februaru, u organizaciji Krokodila i nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, u parku na beogradskom trgu Slavija, prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati".
Potom je krajem jula isti grafit osvanuo na više lokacija u Beogradu i gradovima širom Srbije.
Grafiti 'u inat aktivistima'
Na jednom od kanala na Tik Toku, na kojem je objavljen video snimak sa iscrtanim grafitima na različitim lokacijama, piše da su oni osvanuli "u inat pro zapadnim aktivistima plaćenicima".
Na snimcima na Tik Toku i Telegramu mladići koji ispisuju grafite imaju zamaskirana lica.
Udruženje Krokodil je navelo da je u periodu od samo nekoliko dana, tokom jula meseca, širom Srbije ispisano više od pedeset grafita veličine 40 kvadratnih metara sa natpisom "Kad se vojska na Kosovo vrati..."
Pisac Vladimir Arsenijević iz udruženja Krokodil naveo je da je važno "demontirati" poruku "Kad se vojska na Kosovo vrati".
On je ukazao da to nije stih iz narodne pesme "Ječam žnela kosovka devojka" već o njenoj slobodnoj obradi koja je objavljena 2011. u knjizi Amfilohija Radovića, nekadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve.
"(Pesma) je pretvorena u jedan militaristički žal za povratkom vojske na Kosovo i ponovnim osvajanjem tih simbolički važnih punktova za srpsku kulturu na Kosovu", naveo je Arsenijević.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. što zvanični Beograd ne priznaje.
U saopštenju Krokodila je navedeno da su grafite iscrtali uglavnom okupljeni oko navijačke grupe Delije Sever, beogradskog fudbalskog kluba Crvena Zvezda.
Grafiti "Kad se vojska na Kosovo vrati" nisu potpisani.
Na Telegram kanalu Delije sever u objavi od 15. avgusta je navedeno da su grafiti o povratku vojske na Kosovo "ukrasili mnoštvo zidova širom Srbije i tek će ih krasiti".
U toj objavi se dodaje da žele povratak srpske vojske na Kosovo kako bi pružila sigurnost srpskom narodu.
Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki srpski zvaničnici.
Srbija je u decembru 2022. uputila zahtev KFOR-u, mirovnoj misiji NATO-a na Kosovu, za povratak do 1.000 svojih vojnika i policajaca.
Taj zahtev je upućen, kako su navele vlasti u Beogradu, zbog pojačanog prisustva kosovske policije na severu Kosova. Beograd se pozivao na Rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244.
KFOR je početkom januara odbio ovaj zahtev.
Poruka o povratku vojske i na utakmici
Transparent "Kad se vojska na Kosovo vrati" bio je istaknut 26. jula na fudbalskoj utakmici Crvene Zvezde i italijanske Fiorentine u Beogradu.
Navijači su napravili i koreografiju na kojoj je bio prikazan tenk i zastava Srbije.
Zbog toga je reagovao i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti ocenom da je reč o pozivu na nasilje.
Na toj utakmici je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je 29. jula na televiziji Prva rekao da navijači nisu mogli da izaberu gori momenat po njega zbog tog transparenta.
"Građani Srbije doživljavaju Kosovo kao deo Srbije", rekao je Vučić tada.
Prema istraživanju Instituta za evropske poslove iz avgusta 2022. polovina ispitanika (49,9 odsto) smatra da nije moguće da Srbija ponovo ostvari punu kontrolu i suverenitet nad Kosovom.
Srbija i Kosovo vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Dve strane su krajem februara prihvatile sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga Evropske unije, a u aprilu je usaglašen Aneks za njegovu implementaciju.
Desničarske partije i pokreti protive se ovom dogovoru.
Aktivisti za ljudska prava su na konferenciji za javnost naveli da država ne čini ništa da sankcioniše porast govora mržnje u javnom prostoru, ali ni vandalizovanje zidova u javnom prostoru.
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava navela je da je protiv aktivista podneto 25 prijava jer su prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati" u februaru.
"Mi se ne krijemo, mi kažemo 'ja ću danas da uradim ovo' i to je velika razlika između mene kao aktivistkinje i ovih ljudi koji rade ovakve stvari pod okriljem noći", navela je ona.
Nevladine organizacije pripremaju predloge izmena zakona
U međuvremenu nekoliko nevladinih organizacija priprema predloge izmena i dopuna zakona koji regulišu govor mržnje u javnom prostoru i vandalizovanja zidova.
Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) rekao je da će jedan od predloga biti jasniji način dobijanja dozvola za crtanje murala, kao i da sadržina murala odgovara potrebama građana.
"Problem može nastati onda kada se murali organizovano postavljaju sa ciljem da se zaguši javni prostor", naveo je Filipović.
Kao što su sada ispisani grafiti "Kad se vojska na Kosovo vrati", tako su od kraja 2021. Beograd preplavili grafiti sa imenom i likom Ratka Mladića, haškog osuđenika za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.
Inicijativa mladih za ljudska prava mapirala je njih 250 pozivajući nadležne institucije da ih uklone.
