Okupljanje ispred televizije Pink u Beogradu obeležilo je deveti protest "Srbija protiv nasilja" u Beogradu, 1. jula.
Više hiljada građana prošetalo je do ove televizije gde ih je vlasnik Željko Mitrović dočekao uz raširenu zastavu Srbije i jako obezbeđenje.
Oduzimanje nacionalne frekvencije ovoj privatnoj televiziji zbog, kako organizatori protesta kažu, promovisanja nasilja je jedan od zahteva od početka protesta.
Oni takođe traže oduzimanje nacionalne frekvencije i privatnoj televiziji "Hepi", kao i hitno ukidanje programa koji "promovišu nasilje, nemoral i agresiju", poput rijaliti programa.
Učesnici protesta zadržali su se ispred zgrade televizije oko sad vremena uz skandiranje "Izlazite napolje" i "Nećemo rijaliti".
Protesti "Srbija protiv nasilja" se, na poziv dela opozicionih stranaka, organizuju jednom nedeljno već gotovo dva meseca i predstavljaju reakciju građana i dela opozicije na odgovor države nakon dva masovna ubistva koja su se dogodila početkom maja.
Narodni poslanik opozicione grupe "Moramo - Zajedno", Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je uoči protesta da građani žele mirno da prošetaju do te televizije a ne da je "ruše".
Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović je na Tviteru uoči protesta napisao da uređivanje programa "ne može biti tema", jer program Pinka "ne uređuje ulica".
"Ako je bilo šta sporno programski, Republika Srbija ima institucije koje bi me svakako upozorile na bilo koju nepravilnost koja je u sukobu sa postojećim zakonima i propisima", napisao je, između ostalog, Mitrović 28. juna.
Inače, Mitrović je 25. maja rekao da će u narednih deset dana ukinuti rijaliti program "Zadruga" na toj televiziji, na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Međutim, on je mesec dana kasnije najavio novu sezonu ovog rijaliti programa na kojem se gotovo svakodnevno emituju scene nasilja i govor mržnje.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je zamolio Mitrovića da ukine ovaj rijaliti program, a potom je premijerka Srbije Ana Brnabić kazala da je 'Pink' ukinuo emisiju "Zadruga".
Deveti protest 'Srbija protiv nasilja' u Beogradu i više gradova Srbije
Organizatori protesta traže i smenu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i gašenje štampanih medija i tabloida koji promovišu mržnju i nasilje.
Od vlasti su zatražene ostavke ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
'Protest je kolektivna nega'
Učesnicima protesta nakon okupljanja ispred zgrade Skupštine Srbije, obratila se glumica Bojana Novaković koja je poručila sa protesta u Beogradu da nikada ne smeju da se zaborave žrtve dva masovna ubistva u kojima je stradalo 19 ljudi.
"Nasilje nije kad se bes kanališe u protest, kada pevamo na ulicama i šetamo. To je odbrana ljudskih prava. To je kolektivna nega", rekla je Novaković.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković rekla je da građani moraju da shvate šta je demokratija.
"Više od pola mog života, na vlasti je Srpska napredna stranka i autokratija. Kada ćemo da shvatimo šta je demokratija? To će se desiti kada mi mladi izađemo na ulicu", rekla je ova studentkinja.
Milenković je poručila, kako je istakla, "ucenjenim ljudima da ustanu i da znaju nisu sami".
"Ako ne zbog sebe, onda zbog nas mladih", rekla je ona.
Protesti i u drugim gradovima Srbije
Okupljanja je bilo u Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Subotici, Novom Sadu i još u oko deset gradova širom Srbije.
Građani koji su se okupili u Zrenjaninu, prošetali su do fabrike "Linglong" koja je u kineskom vlasništvu.
Branislav Grubački osnivač pokreta Novi optimizam kaže da je Linglong je "Linglong najveća afera i pravno nasilje u zemlji".
"Instalirati ovakvu fabriku na bogatu zemlju u srcu Banata je nasilje i to nasilje odslikava našu poruku", rekao je on.
Građani Subotice okupili su se ispred zgrade Jadran u centru grada.
Subotičanka Tatjana rekla je za Radio Slobodna Evropa da je na protest došla "da digne svoj glas protiv nasilja i kao građanka i kao prosvetna radnica".
Njena sugrađanka, Danijela učestvuje u protestima jer, kako je istakla, ne želi "neuređenu državu".
"Ne sviđaju mi se nasilje, loši mediji, kako se ljudi zapošljavaju, nasilje na poslu. Ima jako puno prostora da se stvari učine boljim“, smatra ona.
Ivanu Sedlaku je drago da se Subotica "konačno probudila" i da se nešto dešava u ovom gradu.
"Ljudi su ustali konačno, a ja sam došao da podržim svoje vršnjake, starije generacije, da pokušamo da promenimo nešto u ovom sistemu“, rekao je on za RSE.
U Kragujevcu se okupljenima obratila profesorka Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljubica Krivokapić koja je rekla da je dužnost svakog pojedinca da se bori protiv svakog oblika nasilja.
Ona je ponovila da građani neće odustati od zahteva.
Zašto su počeli protesti?
Prvi protesti su organizovani 8. maja u Beogradu, Novom Sadu i još nekoliko gradova kao reakcija građana i dela opozicije na odgovor države nakon dva masovna ubistva koja su se dogodila 3. i 4. maja.
Devetoro dece i radnik obezbeđenja ubijeni su 3. maja u oružanom napadu 13-godišnjeg učenika u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Dan kasnije je u odvojenom incidentu napadač ubio osam i ranio 14 osoba u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca.
Vlast je nakon toga pojačala prisustvo policije u školama i pozvala građane da policiji predaju oružje.
Proteste organizuju proevropske parlamentarne stranke opozicije.
Vlast je optužila opoziciju da protestima "politizuje tragediju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da organizatori "zaslužuju samo prezir", ali i pozvao na dijalog i najavio mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 7. juna ponudila svoju ostavku i ocenila da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.
Predstavnici opozicije odgovorili su da vanredni izbori nisu tema i da vlast treba da ispuni zahteve demonstranata.
