Vikipedija (Wikipedia) je podigla zaštitu. Nije prvi put da ova besplatna onlajn enciklopedija preduzima takve korake, ali ovog puta je to uradila zbog odnosa između Srbije i Kosova koji se poslednjih meseci prelamaju na mnogim poljima - od fudbala, do barikada.

Na toj platformi, koja služi kao izvor za medije, istraživače, ali i za obične korisnike na Internetu, nalazi se veliki broj stranica o Srbiji i njenoj bivšoj pokrajini Kosovu, čiju nezavisnost zvaničan Beograd i ne priznaje, kao i o javnim ličnostima iz te dve zemlje.

Radio Slobodna Evropa (RSE) analizirao je na koji način je "prekrajana" istorija nekih od tih stranica, kao i kakve je poteze sama platforma preduzimala kako bi se zaštitila od manipulacija i dezinformacija.

Slučaj fudbalske utakmice

Iako fudbalski meč između Srbije i Švajcarske na Svetskom prvenstvu ne bi trebalo da je imao direktnog uticaja na odnose Srbije i Kosova, u realnosti, kao i na Vikipediji, to je izgledalo drugačije.

Psovke na nacionalnoj osnovi, razdvajanje igrača, kazna FIFA Srbije – neke su od scena koje će ostati zapisane u istoriji ovog fudbalskog meča.

U isto vreme, stranice nekoliko fudbalera na toj platformi doživljavale su brojne izmene, koje su, između ostalog, sadržale i govor mržnje zasnovan na nacionalnoj osnovi.

Veze između utakmice i stranica na Vikipediji

Nakon meča 3. kola Mundijala u Kataru između Srbije i Švajcarske 2. decembra, na kojoj je pobedila Švajcarska rezultatom 3:2, došlo je do brojnih izmena na stranicama kako srpskih fudbalera, tako i onih koji igraju za tim Švajcarske.

Na utakmici sa Švajcarskom su kao reprezentativci te zemlje nastupili Džerdan Šaćiri (Xherdan Shaqiri) i Granit Džaka (Xhaka), obojica poreklom sa Kosova.

Fudbalski savez Kosova žalio se FIFA zbog, kako je navedeno u saopštenju tog saveza, slogana sa političkim porukama i rasističkih poziva protiv Albanaca tokom meča.

FIFA je pokrenula dva postupka protiv Fudbalskog saveza Srbije, i već je novčano kaznila Srbiju u jednom. Ishod drugog se čeka.

Granit Džaka je kao kapiten predvodio reprezentaciju Švajcarske, dok je Džerdan Šaćiri postigao prvi gol na meču. Obojica imaju stranice na Vikipediji u kojima se navodi njihova biografija.

Od kada je završena utakmica 2. decembra, zaključno sa 12. decembrom, na stranici Vikipedije "Granit Džaka" bilo je 109 izmena, koje su se uglavnom svodile na uvrede na račun ovog fudbalera.

Jedna od najčeščih uvreda koje su se dodavale na Džakinu stranicu bio je naziv "Šiptar". U pitanju je termin za koji je sud u Srbiji doneo presudu da je politički nekorektan i uvredljiv prema albanskoj zajednici.

Stranica Džakinog suigrača Džerdana Šaćirija na Vikipediji je menjana 44 puta od završetka meča do 12. decembra. Promene su slične onima na stranici Džake i sadrže uvrede na nacionalnoj osnovi.

Ove dve stranice na Vikipediji je samo od 2. do 12. decembra posetilo preko 100 hiljada ljudi.

Nakon izmena koje su podrazumevale uglavnom govor mržnje, Vikipedija je podigla zaštitu stranica na viši nivo, te su ih mogli uređivati samo provereni urednici, kojima Vikipedija veruje. Danas to mogu učiniti svi koji imaju nalog, ali ne i anonimni korisnici.

Na dan objave ovog teksta, te stranice nisu sadržale govor mržnje i uvrede prema dvojici igrača.

Još jedna stranica fudbalera je doživela brojne izmene u istom periodu. Biografija srpskog golmana Vanje Milinkovića Savića na Vikipediji je menjana 21 put.

On je u fokus došao nakon što je na utakmici protiv Švajcarke uhvatio za vrat Granita Džaku.

Izmene na stranici o njemu na Vikipediji su podrazumevale drugačiji kontekst u odnosu na dvojicu igrača Švajcarske.

Na stranici o srpskom golmanu uglavnom su dodavani pozitivni komentari, te je nazivan "najboljim golmanom sveta" i više puta oslovljavan kao "GOAT" ("Greatest of All Time" – naziv koji u sportu označava najboljeg svih vremena).

Šta je to Vikipedija i ko ima pravo na izmene?

Vikipedija je najveća slobodna onlajn enciklopedija koju uređuju volonteri.

Trenutno ima više od 60 miliona članaka, od čega je više od 6,5 miliona na verziji pisanoj na engleskom jeziku, a preko 666.000 članaka na srpskom jeziku.

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu članaka može da uređuje svako ko ima pristup internetu.

Jedan je od projekata Zadužbine Vikimedija, neprofitne organizacije koja u okviru svog rada ima niz drugih projekata. Zadužbina Vikimedija ima lokalne ogranke širom sveta, a jedan od njih je i Vikimedija Srbije.

Vikipedija razlikuje nekoliko vrsti autora, među kojima su administratori, patroleri i automatski patrolirani korisnici.

Administratori nadgledaju rasprave o člancima za brisanje, kao i o novim i izmenjenim člancima.

Patroleri označavaju koje su izmene i nove stranice već proverili, kako bi ostali znali na šta da se fokusiraju.

Izmene koje unesu automatski patrolirani korisnici ne prolaze dodatnu proveru od strane patrolera i administratora.

Gorana Gomirac, menadžerka za saradnju sa institucijama kulture u Vikimediji Srbije, objasnila je za RSE da je uređivanje Vikipedije dostupno svima, ali i da se može napredovati.

Na početku, kada se napravi nalog, dobije se osnovni nivo uređivanja. Status se kasnije može promeniti.

Ona dodaje da su osobe koje proveravaju izmene na stranici uglavnom dugogodišnji urednici koji su svojim radom stekli poverenje od strane zajednice urednika na Vikipediji.

Kako su se menjale stranice o Kosovu?

Kada se u pretraživač Gugl (Google) ukuca reč "Kosovo", prvi rezultat koji izlazi je članak na Vikipediji.

Stefan Janjić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na severu Srbije, za RSE je objasnio da Gugl bira šta će postaviti na prvo mesto i čemu će dati dodatnu vidljivost na osnovu posećenosti.

"Gugl svoje informativne okvire, a to je ono što nam se pojavi kada ukucamo ime neke osobe ili ime neke zemlje, uglavnom bazira na Vikipediji, zbog toga što je dobro indeksirana (što utiče na dobro rangiranje), zbog toga što ima veliki broj poseta", kaže Janjić.

Nekoliko stranica na Vikipediji na srpskom jeziku, koje se odnose na Kosovo, menjane su više stotina puta puta od kada su prvi put napravljene početkom dvehiljaditih.

Najveći broj izmena pratile su nacionalistički narativ o Kosovu kao delu Srbije, što je stav vlasti i većeg dela opozicije u Srbiji.

Iako je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u Srbiji gotovo 45 odsto građana smatra da Kosovo "nije izgubljeno", a 75 odsto građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova zarad bržeg ulaska Srbije u Evropsku uniju, pokazuju podaci istaživanja Instituta za evropske poslove iz 2022. godine.

Iako na Vikipediji postoji više stranica o Kosovu, analiza RSE fokusirala se na tri, kojima se objašnjavaju pojmovi: "Kosovo", "Republika Kosovo" i "Kosovo i Metohija".

Te stranice su od svojih nastanaka menjane preko 2.200 puta.

Ko nadgleda Kosovo na Vikipediji na srpskom?

Sve tri stranice o Kosovu na Vikipediji na srpskom koje je RSE analizirao uređivalo je između 100 i 300 autora od kada su nastale.

RSE je među stotinama autora analizom detektovao 21 koji je zajednički za sve tri stranice. Najveći broj ovih autora (devet) su obični registrovani korisnici, odnosno nemaju viši status uređivanja, kao što imaju administratori i patroleri.

Identitet ovih autora nije javno dostupan.

Danas su stranice "Republika Kosovo" i "Kosovo i Metohija" zaštićene zbog učestalih vandalizama, te ih mogu menjati samo automatski patrolirani korisnici.

Administratori imaju mogućnost da "zaštite" stranice ili fotografije tako da ne mogu da ih menjaju svi korisnici, već samo oni kojima su administratori dali tu mogućnost.

Analiza RSE je pokazala i da je Vikipedija podizala stepen zaštite u danima kada su odnosi Srbije i Kosova bili pred ili na ivici eskalacije.

Tako je na stranici "Kosovo i Metohija" stepen zaštite podignut 21. septembra 2021.

To se desilo dan nakon raspoređivanja pripadnika Specijalne jedinice Policije Kosova na graničnim prelazima sa Srbijom i odluke kosovskih vlasti da počnu sa recipročnom merom skidanja srpskih tablica sa vozila koja ulaze na teritoriju Kosova.

Za stranicu "Republika Kosovo" stepen zaštite podignut je nešto ranije, 29. juna 2019. godine, dan nakon što je najavljeno da će prodavnice na severu Kosova biti zatvorene zbog takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Odluku trgovaca sa severa Kosova da zatvore radnje iz protesta podržala je tada premijerka Srbije Ana Brnabić.

Najviši zvaničnici Srbije najavljivali su protivmere nakon što je Priština uvela takse na robu iz Srbije, ali do toga nije došlo.

Stranica "Kosovo" ima nešto manju vrstu zaštite i mogu je menjati samo oni korisnici koji imaju nalog, što znači da nije dozvoljeno anonimno uređivanje.

Nove tenzije u odnosima Srbije i Kosova nisu uticale na izmene na ovim stranicama, upravo zbog višeg stepena zaštite.

Kako objašnjava Gorana Gomirac iz Vikimedije, stranice poput ovih zahtevaju više pozornosti.

"Kada dolazi do prevelikog sukoba mišljenja, članci se jednostavno moraju zaključati i polaziti od činjenica koje su negde dokazane i koje se mogu potkrepiti dobrim referencama i literaturom", kaže Gomirac.

Kako ističe, do više promena dolazi i kada se dešavaju važni politički događaji koji su vezani za temu članka.

Tada dolazi i do više poseta. Tako je na stanicama o Kosovu u važnim političkim trenucima došlo do značajno više čitanja ovih članaka.

Kada su nastale stranice o Kosovu?

Stranicu "Kosovo i Metohija" napravio je 6. septembra 2004. godine anonimni korisnik iz Srbije.

Od kada je stranica napravljena menjana je više od 1.300 puta.

Sadržaj na stranici menjalo je 265 različitih autora.

Najčešće izmene na stranici "Kosovo i Metohija" podrazumevaju dodavanje teksta poput "Kosovo je Srbija" i "Nema predaje", što najčešće koriste nacionalisti ili političari vladajuće stranke u Srbiji.

Jedna od izmena je i dodavanje teksta da je reč o "srpskoj pokrajini na jugu zemlje", kao i da je Kosovo "sveta srpska zemlja od pamtiveka bila i ostala pod srpskom vlašću". Kosovo, inače, ima svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

Ovakve izmene su obrisane od strane administratora, ali su vidljive u istoriji stranice.

Danas na ovoj stranici piše da je reč o "zvanično Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija", uz naglasak da je ona u sastavu Srbije, a pod privremenom upravom Organizacije ujedinjenih nacija.

Nezavisnost Kosova priznala je većina država UN. Ipak, članstvo Kosova u UN Srbija blokira uz pomoć Rusije i Kine.

Druga stranica koju je RSE analizirao, "Kosovo", napravljena je 1. oktobra 2004. godine.

Na stranici je zabeleženo gotovo 400 izmena, a napravilo ih je više od 180 autora.

Stranica konstantno beleži različite izmene. Najveći broj izmena uneseno je sa IP adresa u Srbiji, a manji iz država okruženja.

RSE je detektovao i izmenu u kojoj je tekst "autonomna pokrajina Kosovo i Metohija" promenjen u "Republika Kosovo", a izmena je uneta sa teritorije Hrvatske.

Iako su na ovoj stranici vidljive i promene u kojima se podvlači da Kosovo više nije deo Srbije, ima i onih u kojima je dodat tekst "Kosovo je srce Srbije" ili "lažna država Kosovo".

Danas na ovoj stranici piše da je u pitanju geografska oblast "koja obuhvata severni i istočni deo srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija", odnosno na njoj se negira nezavisnost Kosova.

Treća stranica koju je RSE analizirao, "Republika Kosovo", napravljena je 29. aprila 2013. godine.

Od kada je napravljena, stranica je izmenjena više od 540 puta, a izmene je načinio 121 autor.

U više izmena tekst sa stranice je brisan, a dodavane su rečenice "Ne postoji" i "NATO plaćenici".

Danas na ovoj stranici piše da je reč o "jednostrano proglašenoj državi na teritoriji Srbije, sa ograničenim međunarodnim priznanjem, protivno Ustavu Srbije i rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN".

Kako stoji na stranici, Vlada u Prištini ima "defakto vlast nad većinom Kosmeta, dok je Severno Kosovo, najveća teritorija većinski naseljena Srbima, pod delimičnom vlašću Srbije, što je međunarodno-pravno regulisano Briselskim sporazumom od 2013. godine".

Upravo su na severu Kosova, gde živi najveći broj srpskog stanovništva, beleženi najteži incidenti od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. Tokom 2022. godine, lokalni Srbi su blokirali puteve, napustili kosovske institucije, održavali proteste protiv odluka Vlade Kosova.

Najveća partija Srbija na Kosovu, Srpska lista, uživa podršku vladajuće stranke u Srbiji – Srpske napredne stranke.

Zašto je važno dobiti 'rat' na Vikipediji?

Britanski Centar za analizu društvenih medija (CASM) analizirao je nedavno članak o rusko-ukrajinskom ratu na Vikipediji na engleskom.

Vodeći autor istraživačkog izveštaja "Informacioni rat i Vikipedija" ("Information Warfare and Wikipedia") Karl Miler (Carl Miller) ističe za RSE da je Vikipedija jedan od najvažnijih izvora informacija koji je ikada stvoren.

"Tvrdio bih da je to prvo digitalno čudo sveta. Najveća zbirka znanja koja je ikada sakupljena na jednom mestu, dostupna svima besplatno. To je jedno od krunskih dostignuća i open source projekta i interneta. To je mesto gde mnogi ljudi traže informacije", ocenjuje Miler.

On ističe da je upravo to razlog zašto Vikipedija može biti meta državnih aktera.

"Oni žele da se umešaju i manipulišu informacijama kako bi promenili utiske i uticaje koje imaju na ljude koji čitaju članke", objašnjava Miler. RSE nije uspeo da detektuje vezu između promena na stranicama Vikipedija o Kosovu koje je analizirao i državnih aktera.

Kako Miler dodaje, izuzetno je teško pronaći jasnu vezu između države i promena na Vikipediji, ali se može pretpostaviti na koji način bi države mogle da utiču na autore na Vikipediji, a samim tim i na same članke, pa na kraju i čitaoce.

Prvi korak je, kaže, uključivanje u zajednicu na Vikipediji.

"Da izvrše legitimne izmene, budu poštovani i da se kandiduju za funkciju, pa čak i da postanu administratori. Onda da iskoriste tu poziciju i da počnu da menjaju informacije na osetljivim političkim stranicama, ali i da mogu da počnu da prilagođavaju postojeća pravila. To bi bila linija napada na Vikipediji – ne vandalizam, već ulaz", ističe Miler.

Kako kaže, poput promena na stranicama o Kosovu, i na stranici o rusko-ukrajinskom ratu najuočljivije su suptilne, male promene.

"To zapravo otkriva jednu od najvažnijih stvarnosti onlajn uticaja i kako se razlikuje od dezinformacija. Možete uticati na ljude na razne načine i da ih uopšte ne lažete", podvlači Miler.

On dodaje da je jedan od načina uticaja učiniti određene istine vidljivijima od drugih.

"Jednostavnom promenom vidljivosti informacija koje vidimo na sajtu možete imati mnogo uticaja na ljude. Ponavljanje dela istine zapravo i nije laganje", ističe Miler.

Razlike na Vikipedijama u regionu

Stefan Janjić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, se u sklopu svoje disertacije bavio uporednom analizom Vikipedija na srpskom, hrvatskom i bosanskom i člancima o Drugom svetskom ratu i o raspadu Jugoslavije.

I on se u svom radu susretao sa biranjem dela istine koje će prezentovati u tekstu, dok se ostatak zanemaruje.

Kao primer navodi članak o zločinu u Voćinu u Hrvatskoj, tokom raspada Jugoslavije, krajem 1991. godine, tokom kojeg su u razmaku od nekoliko dana ubijeni i meštani srpske i hrvatske nacionalnosti.

"Na srpskoj Vikipediji imate podatak da je to zločin u kom su Hrvati ubili srpsko stanovništvo u Hrvatskoj, a na hrvatskoj Vikipediji imate podatak da je to zločin gde su Srbi ubili hrvatsko stanovništvo", kaže Janjić.

Kako dalje objašnjava, u ovom primeru su se obe Vikipedije pozvale na isti dokument u kojem su pobrojane sve žrtve, ali je svaka od tih strana izdvojila samo one slučajeve gde je ona žrtva.

Samim tim, kaže Janjić, lokalne verzije Vikipedije se ne mogu posmatrati isključivo kao jezičke varijante, jer se u njima razlikuju i interpretacije samih događaja.

"Lokalne verzije Vikipedije možemo na neki način da tumačimo i kao nacionalne Vikipedije, kao Vikipedije koje se bore za pretpostavljene interese svoje nacije, i u skladu sa tim preuređuju i oblikuju interpretaciju određenih istorijskih događaja", kaže Janjić.

On dodaje i da do različitih interpretacija dolazi jer globalna Zadužbina Vikimedija daje visok nivo autonomije lokalnim verzijama Vikipedije da uređuju svoje sadržaje kako god žele.

Tako suprotstavljene strane koje imaju različit pogled na jedan istorijski događaji pokušavaju da nametnu svoju interpretaciju.

Međutim, Janjić ocenjuje da Vikipedija može biti dobar izvor početnih informacija ukoliko se na primer pretražuju članci o azotu ili brzini svetlost.

Problem nastaje kada su u pitanju članci o kontraverznim temama koje se tiču politike, religije i istorije.