Iako se zdravstveni sistem u Crnoj Gori priprema za masovnu vakcinaciju građana protiv COVID-19, broj vakcinisanih građana opada na dnevnom nivou.
U državi je u ovom trenutku za vakcinaciju dostupna AstraZeneka koju prati negativan publicitet, ličnosti iz javnog i političkog života izbjegavaju vakcinaciju, a broj vakcinisanih zdravstvenih radnika je ispod očekivanog.
U posljednja dva dana prvu dozu vakcine protiv korona virusa primilo je svega 320 osoba.
U Crnoj Gori je 37.909 osoba do sada primilo prvu dozu vakcine, odnosno 6,1 odsto stanovništva, a drugu 14.481 građanin.
Pad broja vakcinisanih u Crnoj Gori
Odgovarajući na pitanje zbog čega je u padu odziv za vakcinaciju građana Crne Gore, iz Instituta za javno zdravlje (IZJ) Radiju Slobodna Evropa (RSE), je saopšteno, da je imunizacije sporija širom Evrope i regiona iz niza razloga, uključujući percepciju javnosti oko navodne povezanosti vakcine AstraZeneca sa stvaranjem krvnih ugrušaka.
“Medijska slika je definitivno uticala na formiranje stavova i skepse prema trenutno jedinoj dostupnoj COVID-19 vakcini u Crnoj Gori, iako su Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) i Evropska agencija za ljekove (EMA) više puta naglasili 'da je povezanost stvaranja ugrušaka moguća iako nije definitivno potvrđena'. Zbunjenosti javnosti djelimično doprinose i različiti stavovi pojedinih država naročito EU koje su uprkos stavu EMA-e, izašle sa različitim preporukama vezanim za njenu upotrebu”, navedeno je iz IZJ u odgovoru RSE.
Dezinformacije o vakcinama u prednosti
Doktor Vladimir Dobričanin, koji je ujedno član parlamentarnog Odbora za zdravstvo, ocjenjuje za RSE da je zabilježeni pad broja vakcinisanih posljedica problematične borbe protiv dezinformacija.
“U svim kriznim situacijama, uspješnost zavisi od komunikacije Vlade sa javnošću, odnosno borba protiv dezinformacija. Mislim da smo tu izgubili bitku, ali naravno ne i rat. Jer smo kasno krenuli u promociju vakcinacije. Mislim da nas je antivakcinalni lobi nadmašio naročito informacijama koje je plasirao preko društvenih mreža, te su te informacije potpuno poklopile realnost i ono što je stvarno naučno dokazani benefit vakcina”, kaže dr Dobričanin poslanik vladajuće Ujedinjene Crne Gore.
Za uspješan proces vakcinacije veoma je važna uloga medija koji su i na ovom polju u Crnoj Gori pokazali podijeljenost, smatra Goran Đurović, direktor nevladine organizacije “Media centar”. Zvanične institucije moraju agresivnije krenuti sa promocijom naučnih stavova i vrijednosti i tako uticati na javno mnjenje smatra Đurović.
“Bilo je svega, od forsiranja senzacionalističkog pristupa jednih medija, do neobjektivnog informisanja od strane drugih medija. To je neka trenutna situacija. Ali treba reći i da je dio posla institucija, da svojom agilnijom politikom i pristupom, pariraju onome što je prisutno u medijima”, kaže Đurović koji očekuje adekvatnije informisanje kako bi se smanjio prostor za iznošenje netačnih podataka koji uzrokuju otpor građana prema vakcinacinaciji.
Nije rijedak slučaj da se u crnogorskim medijima pojave tvrdnje samih ljekara o štetnosti pojedinih vrsta vakcina. Tako je nedavno član pregovaračkog tima za nabavku ruske vakcine i šef katedre za patologiju na Sečanovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević, promovišući rusku vakcinu ‘Sputnjik V’ izjavio, “da je dokazano da vakcina Astra Zeneka obrazuje zgrušavanje krvi, ali da najteže posledice teških alergijskih reakcija izazivaju Fajzerove i Modernine vakcine’.
“Znači u Astra Zeneku imamo pojavu tromba kod osoba koje su vakcinisane, ali to je daleko bolje od vakcina Fajzera i Moderne, gdje se dešavalo da ljudi umiru od nuspojava. Na listi vakcina protiv COVID-a najblaža neželjena dejstva su u slučaju vakcine Sputnjik", rekao je Boljević za dnevni list Dan.
Političari i javne ličnosti ignorišu vakcinaciju
Da bi pospješili prijavljivanje građana za vakcinaciju, među prvima su imunizovani potpredsjednik Vlade Dritan Abazović i ministarka zdravlja Jelena Borovinič Bojović. Međutim vakcinaciji se nisu odazvali i drugi nosioci najviših državnih funkcija, kao ni javne ličnosti koji bi primjerom promovisali vakcinaciju.
Upadljivo i ćutanje lidera vjerskih zajednica u Crnoj Gori koji takođe imaju snažan uticaj na građane.
Doktor Vladimir Dobričanin kaže da bi crkveni velikodostojnici, ne samo pravoslavne nego i katoličke crkve i islamske vjerske zajednice trebalo da promovišu vakcinaciju:
“Znači to su ljudi koji moraju da se uključe u sve ovo, ali sa njima moramo mi da razgovaramo – zdravstveni profesionalci. Najviši politički zvaničnici bi tek sada trebalo da budu u grupi koja se vakciniše. Oni treba da budu primjer, ali ne prvi. Prvi treba da budu ministarka zdravlja i mi ljekari”.
Vakcinacija zdravstvenih radnika manja od očekivane
Od 11 hiljada zaposlenih u zdravstvenom sistemu prvu dozu vakcine primilo je ukupno njih 4.788.
Samo oko 900 medicinskih radnika i saradnika, se vakcinisalo od 5. aprila, uglavnom drugom dozom.
Dobričanin kaže da je razlog u lošoj informisanosti zdravstvenih radnika:
“Oni su dio naroda i skloni su svim ovim glasinama i mislim da to treba da se promijeni. I to izuzetno jakom naučnom i opštom kampanjom u korist vakcinacije”.
Iz Instituta za javno zdravlje navode da dio kadra posebno srednjeg i nemedicinskog osoblje imaju potrebu za dodatnom edukacijom koja će im biti i omogućena.
“Određeni broj zdravstvenih radnika je relativno skoro prebolovao COVID-19 te, u skladu sa trenutno važećim preporukama Instituta, čekaju da isteknu tri mjeseca kako bi se vakcinisali”, saopšteno je za RSE.
U IZJ smatraju da je vakcinacija javnih ličnosti jedan od glavnih pokretača i motivatora vakcinacije. Neki od njih čekaju da se završi vakcinacija pioritetnih grupa kako ne bi uskratili dostupnost doza onima kojima su potrebnije.
“Sigurni smo da će podrška javnih ličnosti biti vidljivija kad bude bilo dovoljno dostupnih doza vakcina”, kažu u IZJ uz podsjećanje da je vakcinacija “čin lične ali i društvene odgovornosti te da kao takva predstavlja ličnu, službenu i moralnu obavezu donosilaca odluka i predstavnika naroda”.
Za vakcinaciju protiv korona virusa prijavljene su 91.333 osobe, odnosno 14,5 odsto stanovništva.
Kontigent od 200.000 doza vakcina kineskog “Sinofarma” trebalo bi da stigne u Crnu Goru u posljednjoj nedjelji aprila, nakon čega će početi masovna vakcinacija.
Ministarstvo zdravlja za taj period planira ozbiljnu kampanju za vakcinaciju.
Do sada je u Crnu Goru stiglo 68 hiljada vakcina.
Potvrde o vakcinaciji sa QR kodom (Quick response) su gotovi i oni će već od 17. aprila biti na vakcinalnim punktovima. Sa tim potvrdama građani će moći da putuju u inostranstvo.
