Ambasada Ukrajine u Srbiji ocenila je da je poređenje trenutne situacije separatista u Donbasu sa Srebrenicom još jedan napad dezinformacijama.
"Kako RF (Ruska Federacija) aktivno povećava svoje vojno prisustvo na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, kao i u oblastima koje su u blizini Ukrajine, kremljevski zvaničnici i mediji pojačavaju napade dezinformacijama, u kojima se Ukrajina predstavlja kao nemilosrdni agresor (koji napada svoju teritoriju!)", navodi se u saopštenju ambasade Ukrajine od 8. aprila uveče.
Visoki ruski zvaničnik Dmitrij Kozak upozorio je istog dana ranije da bi Moskva mogla da interveniše kako bi pomogla svojim građanima na istoku Ukrajine dok se tenzije u regionu povećavaju.
Dmitrij Kozak je u Moskvi trenutnu situaciju separatista uporedio sa Srebrenicom, gradom u Bosni i Hercegovini u kojem su snage Vojske Republike Srpske 1995. ubile 8.000 muškaraca.
„Ako je, kako kaže naš predsednik, tamo kao u Srebrenici, verovatno ćemo morati da se odemo u njihovu odbranu“, rekao je zamenik šefa ruske predsedničke administracije Kozak, preneo je BBC.
U genocidu u Srebrenici 11. jula 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) i paravojnih snaga iz Srbije ubile su više od osam hiljada Bošnjaka. U januaru 2007. godine Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije okarakterisao je delovanje VRS u Srebrenici kao genocid.
Do sada su identifikovani posmrtni ostaci 6.955 ubijenih Srebreničana. Za više od hiljadu žrtava genocida i dalje se traga.
U saopštenju ambasade Ukrajine ocenjuje se da je trenutna eskalacija od strane Rusije najveća poslednjih godina.
"Izgleda da je Moskva već pripremila izmišljeni izgovor kako bi započela novu fazu oružane agresije protiv Ukrajine", dodaje se u saopštenju.
U njemu se dodaje i da Ukrajina nastavlja da daje prednost političko-diplomatskom putu za rešavanje krize, jer su, kako se poručuje, mir i životi ljudi osnovna vrednost za našu državu.
"Ukrajina ponovo poziva rusku stranu da odmah zaustavi akcije koje su usmerene na pogoršanje bezbednosne situacije u zoni rusko-ukrajinskog oružanog sukoba, da se odrekne nasilja i logike rata i da ispuni svoje obaveze u skladu sa dogovorenim rezultatima samita N4 u Parizu i Minskim sporazumima", navodi se u saopštenju.
Sukobi niskog nivoa između pobunjenika i ukrajinskih snaga izbili su poslednjih nedelja. Svaka strana optužuje drugu za kršenje prekida vatre.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je u četvrtak region da bi video „mesta eskalacije“ i „bio s našim vojnicima u teškim vremenima u Donbasu“.
Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je u četvrtak telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pozvala Rusiju da "deeskalira tenzije" smanjenjem pojačanja svojih trupa.
U istom pozivu, Putin je insistirao na odgovornosti Kijeva "čije su provokacije usmerene na namerno pogoršanje situacije na liniji kontakta".
Ruska aneksija ukrajinske regije Krim 2014. godine i podrška separatistima u Donbasu dugo su kamen spoticanja u odnosima dve zemlje, a zapadne zemlje su osudile Moskvu zbog njenih tadašnjih postupaka i uvele joj sankcije.
Rusija poriče slanje trupa u region Donbasa i tamošnje ruske borce karakteriše kao „dobrovoljce“.
