Sud u Hong Kongu naložio je 4. marta zadržavanje u pritvoru svih 47 prodemokratskih aktivista optuženih na osnovu strogog kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti.
Takvu odluku sud je doneo nakon što se Ministarstvo pravde Hong Konga žalilo na prvobitnu odluku da 15 aktivista bude pušteno na slobodu uz kauciju.
Kaucija je odmah odbijena za 31 optuženu osobu, dok je jedan od inicijatora protestnog pokreta 2014. godine Beni Tai sam povukao zahtev za puštanje uz kauciju nakon što mu je u drugom procesu odredjen pritvor.
Sledeće ročište biće održano 31. maja.
Aktivisti su optuženi za kovanje zavere sa ciljem subverzivnog delovanja, na osnovu kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong, usvojenog sredinom prošle godine.
Oni su uhapšeni 28. februara zbog organizovanja neformalnog glasanja u julu 2020. godine, kada su birani kandidati demokratskih snaga za izbore za parlament Hong Konga.
Ti izbori su bili zakazani za 6. septembar, ali su odloženi za godinu dana zbog pandemije korona virusa.
Vlasti su navele da je organizovanje preliminarnih izbora unutar demokratskog bloka bila zavera sa ciljem blokade rada parlamenta i podrivanja državne vlasti.
Optužnice protiv 47 aktivista predstavljaju najširu akciju vlasti protiv prodemokratskog pokreta Hongkonga od usvajanja zakona o nacionalnoj bezbednosti u junu prošle godine.
Uz ostanak 47 aktivista u pritvoru, gotovo sve poznate ličnosti iz prodemokratskog tabora Hong Konga sada će biti iza rešetaka ili u dobrovoljnom egzilu na koji su se odlučili zbog represije vlade u Pekingu nad neistomišljenicima, prenosi agencija AP.
Uoči odluke o kauciji, ispred suda se okupilo više od 100 pristalica uhapšenih, uz povike "Oslobodite Hong Kong, revolucija našeg doba" koji je vlada zabranila zbog separatističkih konotacija.
U Hong Kongu duže od godinu i po dana deluje snažan prodemokratski pokret protiv lokalne vlasti, lojalne vladi u Pekingu, koji se bori za demokratska prava i očuvanje građanskih sloboda garantovanih toj teritoriji 1997. godine, kada ju je Velika Britanija vratila Kini.
Hong Kong je tada dobio specijalan status, pošto je Peking prihvatio princip "jedna zemlja, dva sistema" koji je garantovao očuvanje ekonomskih i društvenih tradicija te teritorije u periodu od 50 godina posle njenog vraćanja u sastav Kine, odnosno do 2047.
Strogi zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong mnogi vide kao napuštanje principa "jedna zemlja, dva sistema".
