Zemlje Zapadnog Balkana imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi, saopštila je Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD).
Ta inicijativa saopštila je 21. januara da ispred regionalne kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ poziva nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajednički spreče prevremeno umiranje do 13.500 ljudi godišnje u regionu, od čega se, kako se navodi u saopštenju, većina slučajeva pripisuje izlaganju praškastim materijama koje uglavnom potiču iz termoelektrana na ugalj.
„Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije podjednako su izloženi zagađujućim materijama u vazduhu. One dolaze i iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, a jedan od značajnijih faktora je i zastarela tehnologija grejanja u domaćinstvima“, navodi se u saopštenju.
Takođe, ističe se potreba regionalne saradnje za neophodnu transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine i u cilju unapređennja privrede i javnog zdravlja.
Dodaje se da se u studiji koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal, navodi da je 2016. godine šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emitovalo više sumpor-dioksida nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji.
„Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje ostaju pri planovima za nove termoelektrane, dok se one u EU masovno gase“, navodi se u saopštenju.
Podseća se i da je šest zemalja u novembru 2020. u Sofiji zajedno prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i time se obavezalo da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan koji predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine, uključujući ugljeničnu neutralnost.
Saopšteno je da se kroz kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" od donosilaca odluka u regionu traži da politiku preorijentišu na hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu sa obavezama iz Zelene agende koja podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema merenja kvaliteta vazduha i postpuno ukidanje subvencija za ugalj.
„Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije najbitnija je mera za poboljšanje kvaliteta vazduha. Važnu ulogu mogu imati i zamena kotlova u domaćinstvima ekoloških čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti“, zaključuje se u saopštenju.
Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” inicirana je, kako se navodi na sajtu Inicijative Ne davimo Beograd, od strane Evropskog Fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama Pravo na grad iz Beograda, Environmental and Territorial Management Institute iz Tirane, Ekoforum iz Zenice, Centar za ekonomiju i ekologiju iz Tuzle, Sbunker iz Prištine, Air Care iz Skoplja i OZON iz Podgorice.
