U potrazi za umetninama kojima je trag predugo izgubljen

Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde Srbije planiraju formiranje radne grupe koja će raditi na sprečavanju nelegalne trgovine umetničkim delima iz regiona, saznaje nezvanično Radio Slobodna Evropa (RSE) u tim ministarstvima.

Međusobno potraživanje umetnina između država bivše Jugoslavije aktuelizovano je zahtevima iz Bosne i Hercegovine da se iz Srbije vrati nekoliko radova koje ta država smatra svojim kulturnim nasleđem.

Na problem širih razmera ukazao je i nedavni skandal u vezi sa ikonom koju je bosanskohercegovački političar Milorad Dodik poklonio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, a za koju Ukrajina tvrdi da je njeno vlasništvo.

Pročitajte i ovo:

Rusko ministarstvo vraća ikonu BiH

Četiri nadležna ministarstva u Srbiji nisu odgovorila na pitanja RSE u vezi sa potraživanim umetninama, dok nam je iz MUP-a Srbije nezvanično rečeno da se ti podaci ne mogu saopštavati jer su operativne prirode u istragama koje vodi Interpol.

Kako se navodi na sajtu Interpola, baza ukradenih umetnina sadrži preko 50 hiljada predmeta. U objašnjenju procedure navodi se da zemlje šalju informacije o ukradenim i nestalim stvarima, nakon čega ih stručnjaci Interpola dodaju u bazu podataka. Za pristup toj bazi neophodna je dozvola Interpola.

“Magdalena” u centru pažnje

Saša Magazinović, zastupnik u Parlamentu Bosne i Hercegovine, pisao je sredinom decembra ministarki kulture Srbije Maji Gojković i vlastima Novog Sada da se u tom gradu nalazi ulje na platnu iz 1930. godine "Magdalena pokajnica", autora Đoka Mazalića, za koje tvrdi da pripada kolekcionaru iz te susedne države Enveru Mulabdiću.

Ta slika je u kolekciji novosadskog ljubitelja umetnosti Đure Popovića koji za RSE kaže da ju je početkom devedesetih u Srbiji legalno kupio upravo od Mulabdića, kao i još dve slike i jednu skulpturu koje se danas potražuju iz BIH.

“Imam svu dokumentaciju napismeno. Imam i stotinu svedoka za to”, rekao je Popović za RSE.

Nevladina organizacija “Centar protiv krijumčarenja umetninama” iz Bosne i Hercegovine “Magdalenu pokajnicu” na svom sajtu stavila je na spisak ukradenih ili nestalih umetnina u BIH, na kom se navodi da je nestala 1993, a da je prijava o nestanku podneta 2006. godine.

“Ne može neka nevladina organizacija da proglašava nekoga krivim bez presude”, rekao je Popović za RSE.

Još 2017. “Magdalena” je bila tema u javnosti kada je Enver Mulabdić za RSE rekao da je stajala u njegovom stanu u Bosanskom Novom, da je u julu 1992. sa porodicom proteran, a da kasnije po povratku iz Nemačke 1998. nije uspeo da je povrati, kao ni još tri najvrednija umetnička dela iz svoje kolekcije.

“Proglašena je nacionalnim dobrom Bosne i Hercegovine, a pre toga imala je status nacionalnog spomenika“, rekao je tada Mulabdić.

Odgovor kolekcionara iz Novog Sada

Đuro Popović, Novosađanin u čijoj kolekciji je ta slika skoro 30 godina, kaže da je “Magdalena” i pre ove priče bila predmet policijske istrage.

“Bila mi je oduzeta i deponovana u Muzeju Grada Novog Sada. Nakon provere mi je vraćena kao savesnom kupcu”, navodi Popović.

Bosanskohercegovački poslanik Saša Magazinović takođe je ovog decembra javno ustvrdio da će “Magdalena pokajnica” biti izložena na manifestaciji u okviru proglašenja Novog Sada Evropskom prestonicom kulture 2021, što je za RSE demantovala nadležna Fondacija Novi Sad 2021.

Fondacija je navela da sajt koji se navodi u dopisu tog političara ne pripada ovoj organizaciji, a da logotip koji se nalazi na tom sajtu potiče iz perioda kandidature za Evropsku prestonicu kulture iz 2014. godine. Dodaje se da su u međuvremenu u potpunosti promenjeni rukovodstvo projekta, kao i programska i aplikaciona knjiga koja je i Novom Sadu donela titulu kulturne prestonice.

Magazinović je u međuvremenu doputovao u Srbiju gde se, kako se vidi na njegovom Tviter nalogu, sastao sa ambasadorkom BiH u Srbiji kako bi razgovarali o nacionalnim spomenicima BiH koji, kako je rekao, moraju biti vraćeni kući.

Ambasada Bosne i Hercegovine u Srbiji nije odgovorila na upit RSE o toj temi.

Krađa artefakata u vrhu kriminala

U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković 21. decembra u Beogradu su razgovarali o zajedničkim aktivnostima za sprečavanje nelegalne trgovine umetničkim delima u regionu.

“Krađa umetničkih predmeta, arheoloških artefakata i nezakonita trgovina kulturnim dobrima po obimu i intenzitetu odmah je iza trgovine oružjem i narkoticima. U borbi protiv te vrste kriminala neophodna je stalna koordinacija svih institucija na nacionalnom i međunarodnom nivou”, navedeno je u zajedničkom saopštenju.

Ni MUP Srbije ni Ministarstvo kulture nisu odgovorili na pitanja RSE o detaljima sastanka.

O poklonu Sergeju Lavrovu

Koliki je problem u pitanju, pokazao je i slučaj pozlaćene ikone stare 300 godina koju je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik tokom službene posete Sarajevu nedavno poklonio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, a za koju Ukrajina tvrdi da je njena.

“To je velika bruka za čitav srpski narod. Ako tu ne bude stavljena tačka, ukoliko to ne bude razrešeno, bojim se da će nas i narednih decenija pratiti sramota”, rekao je za RSE Aleksandar Marton, funkcioner političke partije Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koja je 20. decembra pozvala vlasti zemalja regiona da odmah vlasnicima vrate umetnička dela opljačkana devedesetih.

Pročitajte i ovo:

Za Lavrova ikona 'Svetog Nikole', za BiH diplomatski problem

Lider LSV-a Nenad Čanak izjavio je 20. decembra da je 2001. godine, kada je on bio na čelu Skupštine Vojvodine, ta institucija vratila Bauerovu zbirku u Gradski muzej Vukovara u Hrvatskoj sa oko 3.000 umetnina.

“Umesto da se u Novom Sadu sada izlaže ukradena slika, nju jednostavno treba odneti, na primer, na portirnicu ambasade Bosne i Hercegovine u Beogradu“, rekao je Čanak za agenciju Beta.

Nema popisa nestalih dela

Popis otuđenog nacionalnog blaga sa prostora bivše Jugoslavije, koje se nezvanično broji u desetinama hiljada komada, nije objavljen, a još pre četiri godine Hrvatska je saopštila da od Srbije potražuje nešto više od hiljadu kulturnih dobara iz pravoslavnih crkava i manastira.

Pročitajte i ovo:

Bez dogovora oko povrata umjetnina u Hrvatsku

Iz BiH tokom rata i kasnije nestalo je mnoštvo umetničkih dela, iz kulturnih i drugih institucija, privatnih galerija, kolekcija i stanova. Konačnog popisa svih ukradenih dela nema.

U Bazi ukradenih i nestalih umetnina NVO Centar protiv krijumčarenja umjetnina nalazi se 179 dela. Kako je za RSE rečeno, iz Umjetničke galerije BiH nestala su 53 dela, od čega su 46 pravoslavne ikone. Interpol, kako saznaje RSE, traga za 109 umetničkih dela iz BiH.

Zahtevi za vraćanje umetnina iz Srbije na Kosovo

Problem vraćanja umetničkih dela postoji i između Srbije i Kosova. U Etnografskom muzeju u Beogradu, u sklopu izložbe „Etnografsko nasleđe iz fundusa Muzeja u Prištini“, bilo je 2011. izloženo više desetina umetničkih eksponata koji potiču sa Kosova. Ti predmeti bili su manji deo zbirke od više stotina eksponata koji su krajem devedesetih u okviru jedne izložbe doneti u Beograd i nisu vraćeni u Prištinu.

U prethodnoj deceniji bilo je više inicijativa da se eksponati vrate na Kosovo gde su i pronađeni. Uz kosovsku javnost i međunarodne institucije, za to se zalagao i zvanični Beograd neposredno nakon rušenja režima Slobodana Miloševića.

Pročitajte i ovo:

Propisi obavezuju Srbiju da vrati kosovske umetnine

U maju 2002. godine, dok je u Srbiji na vlasti bio kabinet premijera Zorana Đinđića, učinjen je i prvi korak tako što je, kao gest dobre volje, u Prištinu vraćen eksponat iz zbirke kosovskog muzeja, „Boginja na tronu“, figurina od terakote koja datira iz četvrtog milenijuma pre nove ere, a koja je pronađena 1956. godine na lokalitetu Predionica kod Prištine.

Zašto je proces vraćanja spor?

Dobrivoje Radovanović, bivši direktor beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za RSE da se radi o političkom pitanju koje neće biti rešeno dok se, kako smatra, ne razreši čitav kompleks problema koji postoje među državama regiona.

“Za to je potrebna politička volja. Jer sve što se dešava između bivših jugoslovenskih republika događa se uz njenu pomoć ili uz njen nedostatak, pa je tako i u ovom slučaju”, kaže Radovanović.

Radovanović smatra da se uglavnom zna šta se desilo sa nestalim artefaktima.

“A zašto se taj problem još ne rešava, toliko godina posle ratova na ovim prostorima? Verovatno zato što su neka od tih umetničkih dela u vlasništvu moćnih ljudi koji ne žele da se to reši”, kaže Dobrivoje Radovanović.

Aleksandar Marton iz LSV zaključuje da bi sve strane trebalo da vrate otuđena kulturna dobra.

“To bi bila važna stranica u knjizi dobrih odnosa u regionu. Što bi se reklo, čist račun – duga ljubav”, naveo je Marton.

Srbija je takođe u medije dospevala i kao skrovište za kradene umetnine. Tako je 2012. godine u Beogradu pronađena basnoslovno vredna slika „Dečak u crvenom prsluku“ Pola Sezana, jednog od najvećih umetnika sa kraja 19. veka, ukradena iz muzeja u Cirihu 2008.

• Srbija sve češće skrovište ukradenih umetnina

Kako je tada sopštio Tužilac Srbije za organizovani kriminal, "Dečak u crvenom prsluku", procenjen na 100 miliona i 600 hiljada evra, trebalo je da bude prodat u Srbiji za 3,5 miliona.