Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je da članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Šefik Džaferović i Željko Komišić, koji su odbili da se danas (15. decembar) sastanu sa njim, nisu samostalno doneli tu odluku.
Lavrov je 15. decembra na konferenciji za medije, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, kazao da političari koji su doneli tu odluku “očigledno rade po nečijem nalogu”.
“Oni verovatno ne izražavaju volju većine svojih birača, nego interese spoljnih snaga koje nisu zainteresovane ne samo za razvoj rusko-bosanskih i rusko-srpskih odnosa, nego da zemlje Zapadnog Balkana realizuju svoje pravo na izgradnju uzajamno korisne sa svim spoljnim partnerima”, rekao je Lavrov koji je 15. decembra došao u zvaničnu posetu Srbiji iz Sarajeva, gde je doputovao dan ranije.
Tokom njegove posete BiH, članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović odbili su da prisustvuju sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova u Sarajevu zbog, kako su na posebnoj konferenciji za medije objavili, "nipodaštavanja i negiranja BiH".
Sa njim se sastao samo član Predsedništva iz redova srpskog naroda, Milorad Dodik, koji je ocenio da su njegove kolege svojim potezom nanele štetu BiH.
On je rekao da je nekadašnja visoka predstavnica Evropske unije (EU) Federika Mogerini svojevremeno izjavila da je Zapadni Balkan zona interesa EU “i svi drugi, uključujući i Rusiju tu nemaju šta da traže”.
"To je filozofija koja je duboko ukorenjena u više evropskih zemalja još od kolonijalnih vremena. Po tom pitanju ne možemo da uradimo ništa, ali suprotstavljati se tom neprihvatljivom pristupu i mentalitetu je neophodno", rekao je Lavrov.
O dijalogu Beograda i Prištine
Šef ruske diplomatije je u Beogradu imao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a neke od tema razgovora bile su, kako je rekao Vučić, energetika, infrastrukturni projekti, izvoz poljoprivrednih proizvoda, te potreba da se uveća spoljnotrgovinska saradnja, kao i pitanje pregovora Beograda i Prištine o rešenju kosovskog pitanja.
Lavrov je rekao da Evropska unija treba da bude nepristrasna u svojoj ulozi posrednika u dijalogu i da "savlada otvorenu sabotažu Prištine kada je reč o ranije postignutim dogovorima".
"Naš stav je nepromenjen. Mi se zalažemo za traženje kompromisa koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija (UN) i podržaćemo samo onu odluku koja odgovara Srbiji", rekao je Lavrov.
Vučić: Srbija ostaje vojno neutralna
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Ruskoj Federaciji na podršci u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
"Čini mi se da se i Srbija recipročno ponaša, da i mi pokazujemo poštovanje prema Ruskoj Federaciji", rekao je Vučić.
On je dodao da Srbija ostaje čvrsta u nameri da čuva svoju vojnu neutralnost.
"Srbija neće biti deo bilo kakvih vojnih blokova. Srbija želi sama da čuva svoju slobodu", rekao je Vučić.
O Tuskom toku
Na pitanje kako komentariše najavu Sjedinjenih Država o uvođenju sankcija protiv Turskog toka, Vučić je rekao da Srbija neće kupovati skuplji gas “zarad nečijih političkih interesa”.
Srbija je krajem 2019. završila izgradnju deonice gasovoda na svojoj teritoriji kojim bi trebalo da se priključi na Turski tok, koji je praktično naslednik propalog projekta Južni tok. Gasovod gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“ u kom ruski državni „Gasprom“ ima 51 odsto udela u vlasništvu, a javno preduzeće „Srbijagas“ 49 odsto.
Vučić je kazao da je od američke strane više puta čuo pitanje “zašto ne kupite neki drugi gas”, ali da “kad god smo pitali gde je taj jeftiniji gas, nismo mogli da ga dobijemo”.
On je rekao da Srbija gradi svoj gasovod i da će Srbija 29 ili 30. decembra da pusti gas.
“Uvek smo spremni na razgovore. Hoćete diversifikaciju – odlično, ali dajte da vidimo uslove”, rekao je Vučić.
Lavrov: EU da shvati svoju odgovornost za formiranje Zajednice srpskih opština
Ruski ministar spoljnih poslova se prethodno sastao sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem, i tom prilikom je izjavio da Rusija izražava žaljenje što Evropska unija ne može da utiče na ispunjenje ranije postignutih dogovora u pregovorima Beograda i Prištine, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Lavrov je na konferenciji za medije izjavio da se EU sama istakla kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine, te da je tu funkciju dobila Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija (UN).
„Smatramo da takav stav koji pokazuje nemoć pred potezima Prištine ne ulepšava naše evropske kolege i mi ih, ipak, pozivamo da u potpunosti shvate svoju odgovornost za ispunjenje onoga što je dogovoreno uz posredništvo EU“, rekao je Lavrov.
On je kazao da Srbija i Rusija imaju jedinstveno stavnovište da treba poštovati principe međunarodnog prava.
Selaković i Lavrov potpisali su nakon sastanka plan spoljnih poslova dveju zemalja za 2021/2022. godinu.
Lavrov je kazao da su na sastaku sa Selakovićem razmotreni i dalji zajednički koraci dveju zemalja u međunarodnim organizacijama, uključujući UN, OEBS, Savet Evrope, te Evroazijsku ekonomsku uniju.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je nakon sastanka da je sa ruskim kolegom razmenio mišljenja po pitanju važnih međunarodnih pozicija, „u kojima neretko delimo isto gledište“.
On se zahvalio Ruskoj Federaciji na principijelnoj podršci Srbiji po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta na međunarodnom nivou.
„Saradnja naše dve države i diplomatije na izuzetno viskom nivou, a broj oblasti u kojoj ta saradnja postoji naročito se razvija nakon istorijske posete Vladimira Putina januara 2019. godine“, rekao je Selaković.
Osim sastanka sa Vučićem i Selakovićem, ruski šef diplomatije se sastao i sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem.
Upaljen "večni plamen"
Lavrov je u zvaničnu posetu Srbiji stigao iz Sarajeva, nakon jednodnevne posete Bosni i Hercegovini.
On je ranije danas (15. decembar) sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prisustvovao ceremoniji paljenja večnog plamena na Groblju oslobodilaca Beograda, na kojem počivaju jugoslovenski partizani i borci sovjetske Crvene armije.
Ruska delegacija je u staklenoj kapsuli donela plamen sa Groba nepoznatog vojnika kod zidina Kremlja u Moskvi, koji je upaljen na Groblju oslobodilaca Beograda.
"Rusija i Srbija ne prihvataju pokušaje da se istorija Drugog svetskog rata podvrgne reviziji", izjavio je Lavrov nakon ceremonije.
Prema rečima Sergeja Lavrova, plamen je upaljen, zahvaljujući "doslednom stavu srpskog rukovodstva na očuvanju sećanja na naše pretke".
"Pre 75 godina slomljen je nacizam i zločinačka ideologija mržnje prema čoveku koja je bila smrtna pretnja za čitavu ljudsku civilizaciju. Sovjetski vojnici su se, rame uz rame sa vojnicima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, borili. Ovaj spomenik smatramo simbolom duhovnog istorijskog jedinstva Rusa i Srba kao podsećanje na naše bratstvo po oružju koje je pomoglo da odbranimo neprlazne vrednosti mira, života i pravednosti", rekao je Lavrov u Beogradu.
Putinovo pismo u Hramu svetog Save
Lavrov je tokom zvanične posete Srbiji obišao i Hram svetog Save, gde je pročitao pismo ruskog predsednika Vladimira Putina, u kojem je Putin čestitao završetak radova ovog crkvenog objekta.
„Mozaik koji je ulepšao zidove Hrama svetog Save, izradili su ruski i srpski majstori. Ta saradnja je veoma važna i simbolična, posebno u kontekstu bratskog prijateljstva i duhovne bliskosti, koja od starih vremena ujedinjuju naše narode“, poručio je Putin u pismu koje je pročitao Lavrov.
Predsednik Srbije se u kratkom govoru u Hramu svetog Save, čiju izgradnju je jednim delom finansirala i Ruska Federacija, zahvalio ruskom ministru spoljnih poslova za pomoć koju je Rusija pružila tokom izgradnje hrama.
„Ovaj hram je i vaš i naš“, rekao je Vučić.
Lavrov je oko 12.30 sleteo na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, gde ga je dočekao ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Dočeku su prisustvovali i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i srpski ambasador u Rusiji Miroslav Lazanski.
Prethodna poseta uoči izbora u Srbiji
Sergej Lavrov trebalo je da poseti Sarajevo i Beograd 28. i 29. oktobra, ali je poseta otkazana, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da se Lavrov nalazi u samoizolaciji, jer je od korona virusa obolela osoba sa kojom je bio u kontaktu.
Prvi čovek ruske diplomatije je prethodni put posetio Beograd 18. juna, tik uoči parlamentarnih izbora koji su u Srbiji održani tri dana kasnije.
Predsednik Srbije je tada posle sastanka sa Lavrovim izjavio da je od ruskog šefa diplomatije "dobio određene ocene koje su ga kao predsednika dodatno zabrinule a tiču se različitih planova ideja po pitanju rešavanja kosovske krize".
Vučić ujedno nije precizirao o kakvim je informacijama reč.
Ranije ove godine Srbiju je posetio i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji se 17. februara u Beogradu sastao sa tadašnjim srpskim kolegom Alekandrom Vulinom, a na radnom doručku i sa Aleksandrom Vučićem.
Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, iako je Srbija pretendent za članstvo u Evropskoj uniji. Uprkos mnogobrojnim pozivima iz Brisela, zvanični Beograd još uvek nije uskladio svoju spoljnu politiku sa evropskom i uveo sankcije Rusiji.
Srbija takođe pruža podršku Rusiji prilikom glasanja u UN, gde je već nekoliko puta odbila da glasa za rezolucije kojima se potvrđuje kršenje ljudskih prava na Krimu.
Zauzvrat, Rusija je jedna od država koja blokira članstvo Kosova u UN.
