Dvadeset pet godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini (BiH), jasno je da još uvek nije završen posao na uspostavljanju pravde, pomirenja i funkcionalne multietničke BiH, poručio je 14. decembra novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džo Bajden (Joe Biden).
Mirovni sporazum, postignut u Dejtonu (SAD), potpisan je na današnji dan, 14. decembra 1995. godine u glavnom gradu Francuske, Parizu.
Bajden je u saopštenju rekao da se pridružuje međunarodnoj zajednici u obeležavanju 25. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan “najgori konflikt u Evropi od Drugog svetskog rata”, te dodao da se danas proslavljaju napori mirovnjaka, uprkos tome što “žalimo zbog oko 100.000 žrtava i miliona raseljenih” tokom rata.
“Dejtonski sporazum doneo je mir u Bosnu i Hercegovinu i reafirmisao njen suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost. Ipak, četvrt veka kasnije, jasno je da rad na uspostavljanju pravde, pomirenja i funkcionalne multietničke BiH nije završen. Previše često vidimo kako nacionalizam pobeđuje naše nacionalne interese, a bogaćenje nekolicine se stavlja ispred reformi za dobrobit mnogih”, napisao je Bajden.
Kako je dodao, ova godišnjica je prilika za sve strane da “razmišljaju o mogućnosti svetlije budućnosti i da se ponovo posvete teškim ali neophodnim koracima za izgradnju potpuno funkcionalne BiH za svoje građane”.
“Kao predsednik se radujem saradnji sa međunarodnom zajednicom i narodom Bosne i Hercegovine kako bismo u potpunosti ispunili obećanje iz Dejtonskog sporazuma – a to je prosperitetna, pravedna i demokratska BiH u srcu Evrope, celovita, slobodna i u miru”, napisao je Bajden.
Nakon troipogodišnjeg rata u Bosni i Hercegovini (od 1992. do 1995. godine), uz pomoć američke administracije, od 1. do 21. novembra 1995. godine je održana konferencija u američkom vojnoj bazi kod Dejtona, gde je dogovoreno da zemlja ima dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Potpisnici dogovora kojim je završen rat bili su tadašnji predsednici BiH, Srbije i Hrvatske - Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, te glavni američki posrednik Ričard Holbruk (Richard Holbrooke).
