Tužilaštvo za RSE: Bez prijava za privatizaciju Naftne industrije Srbije

Više od šest godina otkako je pokrenuta istraga privatizacije Naftne industrije Srbije (NIS), nadležno tužilaštvo ocenilo je da u postupku privatizacije nije bilo elemenata krivičnog dela, otkriva Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Shodno prikupljenim podacima, nakon sveobuhvatnog rada i detaljne analize svih prikupljenih podataka radim ovog tužilaštva i policije, ocenjeno je da za sada nema osnova sumnje da je u postupku privatizacije izvršeno neko od krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti“, navelo je Više javno tužilaštvo u Beogradu u odgovoru na upit RSE.

Tužilaštvo navodi i da je „u cilju provere i utvrđivanja eventualnih zloupotreba“ preduzelo sve radnje u svojoj nadležnosti.

„Tužilaštvo je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije zahtevalo provere radi utvrđivanja svih činjenica i dokaza da je izvršeno neko od krivičnih dela koruptivne prirode“, navodi se u odgovoru.

Naftna industrija Srbije, koja je do tada bila javno preduzeće, 2008. bez tendera je prodata ruskoj državnoj kompaniji „Gasprom Njeft“ za 400 miliona evra.

Pročitajte i ovo:

Naftna industrija Srbije prodata Rusima

MUP dostavio izveštaje, odluka na tužilaštvu

Istragu o privatizaciji NIS-a pokrenuo je u avgustu 2014. lično tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, formiranjem Specijalnog istražnog tima.

Šest godina kasnije, na zahtev za informacije od javnog značaja Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) navodi za RSE da je zadatak tog tima bilo „preduzimanje mera na utvrđivanju okolnosti i činjenica u vezi sa privatizacijom NIS-a“.

„Specijalni istražni tim je postupao po zahtevima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za prikupljanje potrebnih obaveštenja i navedenom tužilaštvu dostavio izveštaje na dalju nadležnost i odluku“, navodi se u odgovoru MUP-a Srbije.

Većinski paket od 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS prodato je ruskoj kompaniji Gasprom Njeft 2008. godine bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije koji su 24. decembra 2008. sklopili tadašnji predsednici dveju zemalja Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Tadić i Medvedev bili su potpisnici takozvane „predsedničke izjave“ i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Ujedno, energetska saradnja bila je uvod u bližu saradnju Srbije i Rusije u političkom smislu, što je ujedno i jedna od glavnih prepreka Srbije ka njenom evropskom putu.

Borislav Stefanović: Odluka Tužilaštva ne iznenađuje

Za Borislava Stefanovića, nekadašnjeg potpredsednika Demokratske stranke koji je bio na čelu tima Srbije koji je sa ruskom stranom pregovarao o energetskom sporazumu, vesti iz tužilaštva, kako kaže, nisu iznenađujuće.

Istraga spornih privatizacija bila je jedno od ključnih obećanja Srpske napredne stranke u kampanji tokom izbora 2012. godine, kada su njeni predstavnici odneli pobedu nad Demokratskom strankom.

„Naravno da me to ne iznenađuje uopšte, jer oni su vlast najava i vlast laganja, dakle neprekidnog progona ljudi i posle se pokaže da od toga nema ništa“, navodi u izjavi za RSE Stefanović, koji je danas visoki funkcioner opozicione Stranke slobode i pravde.

Pročitajte i ovo:

Napadačima na aktiviste Levice Srbije pritvor od 30 dana

„Ono što mene užasava jeste da su oni u ovoj zemlji ukinuli odgovornost“, kaže Stefanović.

Ističe da tokom pregovora sa Ruskom Federacijom nije imao uticaja na cenu po kojoj će NIS biti prodat, jer je ona već bila formirana.

„Ja sam vodio te razgovore u situaciji kada je cena već bila dogovorena na najvišem nivou, ja sam vodio onaj socijalni deo sporazuma. A što se tiče cene i uopšte uslova i energetskog sporazuma, ova vlast je imala do sada prilike, čini mi se dva ili tri puta, da revidira odredbe tog sporazuma, pa to nisu učinili“, kaže Stefanović.

U pres službi NIS-a nisu želeli da komentarišu pitanja RSE da li je Specijalni istražni tim, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ili nadležno tužilaštvo od 2014. kada je pokrenuta istraga kontaktirao nadležne službe u okviru NIS-a povodom istrage ili dostavljanja podataka i informacija u vezi sa privatizacijom. U telefonskom razgovoru uputili su nas na MUP Srbije.

Ovim povodom RSE se obratio predsedniku Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Igoru Miroviću, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nismo dobili.

Kostreš: Reč je o zločinu prema državi i građanima

Regionalna politička stranka Liga socijaldemokrata je početkom decembra uputila zahtev ​da se Energetski sporazum Srbije sa Rusijom revidira, a ukoliko to nije moguće onda da se raskine. NIS i saradnja Srbije i Rusije su neke od glavnih tema ove političke partije koja je na republičkom i pokrajinskom nivou opozicija vladajućoj SNS, dok je u Novom Sadu u koaliciji sa tom strankom.

„Ja mislim da se ne radi o kriminalu u pravom smislu te reči, ali sam siguran da se radi o zločinu prema državi Srbiji, njenim građanima i njenim interesima, jer je jedan od najznačajnijih resursa naše zemlje poklonjen u bescenje i verujem da tužilaštvo tu ništa nije moglo da pronađe“, ovako epilog istrage privatizacije NIS-a komentariše u izjavi za RSE Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Pročitajte i ovo:

LSV traži reviziju Energetskog sporazuma sa Rusijom oko NIS-a

„Loš sporazum od samog početka. Nemamo nijedan pozitivan efekat tog sporazuma i taj sporazum zato i mora biti raskinut kao politička odluka, jer je i donet kao pogrešna politička odluka, što smo mi od samog početka i govorili“, ističe Kostreš i dodaje da je Liga socijaldemokrata više puta u Skupštini Vojvodine tražili obeštećenje zbog prodaje NIS-a ruskom Gasprom Njeftu.

Prema njegovim rečima, sporazum je za Srbiju štetan i zbog povećanja zavisnosti Srbije od Rusije u oblasti energetike.

„Ovde se radi o tome da Srbija produbljuje svoju energetsku zavisnost od Ruske Federacije, što onda Ruskoj Federaciji daje mogućnost i pravo da bude igrač na Balkanu, ne igrač stabilizacije, nego igrač destabilizacije i to je ono što nas veoma plaši i čini nas nezadovoljnim“, navodi Kostreš.

Odnos prema Rusiji, smatra on, nije se promenio sa promenom vlasti 2012. godine.

„Srpska napredna stranka je pokazala da ima isti način ’slugeranjskog odnosa’ prema Ruskoj Federaciji kakve su imale i Koštuničina (Vojislav Koštunica, 2008. nekadašnji premijer Srbije) i Tadićeva administracija (Boris Tadić, predsednik Srbije 2004-2012)“, navodi Kostreš.

Projekat „Južni tok“, kojim je vlast na čijem čelu su bile demokrate pravdala prodaju većinskog paketa državnog naftnog giganta, nikada nije realizovan, nakon što je Rusija odustala od izgradnje gasovoda u decembru 2014. godine zbog toga što nije bila u mogućnosti da ispoštuje pravila Evropske unije, po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda.

• Rusija odustala od "Južnog toka"

Tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja u drugoj Vladi premijerke Ane Brnabić formiranoj krajem oktobra 2020. ponovo vodi resor energetike, u izjavi od decembra 2014. navela je da je Srbija time direktno izgubila 300 miliona evra, dok su indirektni gubici iznosili ukupno oko 700 miliona.

Srbija je krajem 2019. završila izgradnju deonice gasovoda na svojoj teritoriji kojim bi trebalo da se priključi na Turski tok, koji je praktično naslednik propalog projekta Južni tok. Gasovod gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“ u kom ruski državni „Gasprom“ ima 51 odsto udela u vlasništvu, a javno preduzeće „Srbijagas“ 49 odsto.

Pročitajte i ovo:

Bajatović udaljen sa sastanka sa ministarkom Mihajlović zbog nepoštovanja Vlade

Srbija svoj udeo u finansiranju izgradnje gasovoda pokriva kroz kredite kod Komercijalnih banaka, za koje garanciju daje država.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, iz poslednjeg godišnjeg izveštaja o radu, Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, uzimajući u obzir činjenicu da iz domaće proizvodnje može da podmiri 12,6 odsto potreba, dok sve preostale neophodne količine uvozi iz Ruske Federacije.

Osnovne delatnosti NIS-a kako se navodi na zvaničnom sajtu preduzeća su proizvodnja i prerada nafte i prirodnog gasa, promet naftnih i gasnih derivata i realizacija projekata u oblasti petrohemije i energetike.

Prema podacima objavljenim u godišnjem finansijskom izveštaju takođe na zvaničnom sajtu, to preduzeće je u 2019. ostvarilo dobit od 16,6 milijardi dinara (oko 141 milion evra), a zabeležen je i rast investicija od 3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.