Orbanizacija Evrope ili zaštita granica?

Ograde ne mogu sprečiti migraciju, kaže aktivist Jasmin Redžepi, otkako je Srbija počela da gradi žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom.

Ali, raniji ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov ističe da procene kažu da je to jedan od efikasnijih načina za zaštitu državnih granica od nelegalnog protoka migranata.

Pre nekoliko dana srpske vlasti su počele izgradnju žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom, na početku u reonu sela Miratovac u opštini Preševo. Miratovac je samo tri kilometara udaljen od makedonskog sela Lojane. Migranti često koriste ovu rutu za nelegalni prelaz.

U zvaničnim srpskim dokumentima o izgradnji navodi se da se radi o sprečavanju eventualnog masovnog prelaženja granica zbog prevencije širenja korona virusa.

• Blog o pandemiji korona virusa
• Mapa širenja korona virusa
• Preporuke za život u vrijeme pandemije

Jasmin Redžepi iz građanske organizacije “Legis”, koja ima kancelariju u prihvatnim kampovima za migrante u zemlji, smatra da ograde ne mogu sprečiti migraciju, kao ni izbeglice da prelaze iz jedne u drugu državu, napominjući da u prvoj polovini ove godine ima više migranata nego u celoj 2019. godini.

“Ograde se prave zato što je to trend u Evropi. Iako kao zemlja na Balkanu vidimo našu budućnost u Evropi i Evropi bez granica, ipak trebamo znati da se i u samoj Evropi među zemljama prave takve ograde koje, navodno, trebaju sprečiti izbeglice. Ne mislim da je to iz više ideoloških razloga, već da je to orbanizacija određenih zemalja i pokazivanje takvog populizma i takve vrste moći. Kada je Mađarska napravila ograde ka Hrvatskoj i ka Srbiji, na čelu je bio Orban [Viktor, mađarski premijer, prim. red.], kada se u S. Makedoniji napravila ista ograda na celu ove države je bio Gruevski [Nikola, bivši predsednik S. Makedonije, prim. red.] i sada u Srbiji znamo kakve su stvari i zašto se prave te ograde na granicama”, kaže Redžepi.

'Ograda je postala moda'

Pročitajte i ovo:

Orbanizacija Evrope

Sa druge strane, raniji ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov kaže da je to ipak jedan od načina za zaštitu granica.

“To je sada postalo moda u celom svetu, sada to rade i kod nas. Mi je već imamo prema Grčkoj, na maloj kilometraži. Procenjuje se da je [ograda] jedan od efikasnijih načina za sprečavanje ilegalnih prelazaka. Međutim i to nije stoprocentno, jer oni [migranti] seku žice, kopaju rovove ispod njih. Ipak, [ograda] odvraća izbeglice i teže mogu preći ukoliko ima ovakvih prepreka”, kaže Trajanov.

Pročitajte i ovo:

EU nije odobrila izgradnju žičane ograde na granici Srbije sa Severnom Makedonijom 

Trajanov naglašava da se Severna Makedonija ne sme ljutiti na Srbiju što ona podiže ogradu, jer Severna Makedonija već ima takvu ogradu ka Grčkoj.

Svaka država, dodaje Trajanov, radi šta može da bi sprečila ulaz ilegalnih migranata na svoju teritoriju.

Manje prelazaka granice nego ranije

U julu ove godine policija je sprečila skoro 3.700 nelegalnih prelazaka makedonske granice, što je duplo više nego u istom mesecu 2019. godine.

U julu je otkriveno 12 slučajeva u kojima je bilo pokušaja da se prokrijumčari 567 migranata.

Prema podacima evropske granične agencije Fronteks, u prvih sedam meseci ove godine, prilikom pokušaja za ulazak u EU kroz zapanobalkansku migrantsku rutu, bilo je uhvaćeno skoro 11.300 migranata, što je za 80 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Ipak, ovo je drastično manje nego u periodu migrantske krize u 2015. i 2016. godini, kada je po stotinu hiljada ljudi mesečno prolazilo balkanskom rutom, od Turske preko Grčke, Severne Makedonije i Srbije ka zemljama EU.

Države koje su na ovoj ruti u jeku migrantske krize počele su da dižu ograde jedna prema drugoj, što je u velikoj meri doprinelo smanjenju broja migranata, ali isto tako je doprinelo povećanju krijumčarenja.

Bugarska i Grčka imaju ograde na kopnenoj granici sa Turskom, Severna Makedonija ima na granici sa Grčkom, Mađarska na granicama sa Srbijom i Hrvatskom, Slovenija ka Hrvatskoj, a Austrija ka Sloveniji i Italiji.