Zemlje sa nuklearnim oružjem nastavljaju da modernizuju svoj arsenal, pokazuje danas objavljen izveštaj švedskog instituta Sipri koji upozorava na slabe izglede za kontrolu tog oružja.
"Gubitak suštinskog dijaloga između Rusije i SAD mogao bi potencijalno da dovede do nove trke u naoružanju", rekla je koautorka izvešteja Šenon Kajl, direktorka programa za kontrolu nuklearnog oružja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri). SAD i Rusija poseduju više od 90 odsto atomskog oružja na svetu, navodi Frans pres.
Kajl je mislila na budućnost rusko-američkog ugovora Novi Start zaključenog 2010. godine i koji ističe u februaru 2021.
To je poslednji nuklearni ugovor još na snazi između dve sile i koji predviđa da se nivo nuklearnog arsenala te dve zemlje drži ispod nivoa iz vremena Hladnog rata. Taj pakt ograničava svaku zemlju na ne više od 1.550 postavljenih nuklearnih bojevih glava i 700 raspoređenih raketa i bombardera, i predviđa detaljne inspekcije na licu mesta kako bi se potvrdilo poštovanje sporazuma.
Istraživači švedskog instituta navode da razgovori o produženju Novog Starta, ili pregovaranju o novom ugovoru, nisu napredovali od 2019. godine. Istovremeno nuklearne sile nastavljaju da modernizuju svoj arsenal i Kina, kao i Indija takođe povećavaju svoje arsenale.
"Kina je u jeku modernizacije svog nuklearnog arsenala. Ona prvi put razvija nuklearnu trijadu, sastavljenu od novih kopnenih i pomorskih raketa i aviona sa nuklearnim kapacitetima", navodi Sipri. Pored toga Kina se stalno odupire pozivima Vašingtona da se uključi u ograničenje trke u naoružanju.
Institut je ipak zabeležio pad ukupnog broja nuklearnih bojevih glava u svetu tokom protekle godine.
Početkom 2020. devet svetskih nuklearnih sila - SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja - imale su 13.400 nuklearnih bojevih glava prema proceni Siprija, što je gotovo 500 manje nego početkom 2019. godine.
Smanjenje broja nuklearnih bojevih glava uglavnom dolazi iz Rusije i SAD.
Iako je budućnost Novog Starta neizvestan, dve zemlje su 2019. nastavile da ispunjavaju svoje obaveze prema tom ugovoru, navodi Sipri i ukazuje da su nuklearne snage dve zemlje ostale ispod granica navedenih u tom sporazumu.
Međutim, u te dve zemlje u toku su obimni i skupi programi za zamenu i modernizaciju nuklearnih bojevih glava, raketnih sistema i proizvodnje nuklearnog oružja.
Ove godine Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) koji se smatra kamenom temeljcem svetskog nuklearnog poretka slavi 50 godina od stupanja na snagu.
Broj komada atomskog oružja znatno je pao od vrhunca sredinom 1980-ih, kada je dostigao gotovo 70 hiljada.
Vašington, Peking, Moskva, Pariz i London u martu su ponovile svoju zajedničku privrženost tom ugovoru.
Međutim, Sjedinjene Američke Države su se povukle 2019 iz jednog od ključnih sporazuma o kontroli naoružanja – Sporazuma o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF) – pošto su godinama optuživale Rusiju da razvija, a onda i da razmešta oružje koje krši taj sporazum.
Moskva i Vašington pregovaraju o produženju ugovor o strateškom naoružanju (START), koji ograničava upotrebu nuklearnog oružja dugog dometa, a koji ističe 2021.
