Širenje korona virusa u više od 100 zemalja širom sveta već je promenilo ponašanje ljudi – od svakodnevnog ophođenja i pozdravljanja do načina kako obavljaju kupovinu, ali bi moglo dovesti do temeljnih promena u svetu, kao i u načinu razmišljanja, pišu svetski mediji.
Promena pravila ponašanja
Korona virus je doveo do promene pravila pnašanja u društvenom ophođenju i kontaktima, pa se umesto rukovanja i poljubaca ljudi okreću drugim oblicima pozdravljanja, kao što je dodirivanje laktovima, ukazuje CNN.
Prošle nedelje je nemački političar uradio nešto što bi, kako navodi CNN, ranije moglo biti smatrano najgorim gafom – ministar unutrašnjih poslova Horst Zihofer (Seehofer) je odbio da se rukuje s kancelarkom Angelom Merkel, ali umesto da ga ukori, šefica nemačke vlade je pohvalila pristup svog saradnika koji je sve uobičajeniji s globalnim širenjem korona virusa
Zvaničnici u Francuskoj su zbog straha od korona virusa savetovali da se izbegava rukovanje, kao i francuska tradicija poljubaca u obraz. U Australiji su zvaničnici takođe upozorili da se izvegavaju poljupci, a da umesto rukovanje ljudi mogu da se međusobno potašu po ramenima.
Slično upozorenje je, ističe CNN, izdato u Italiji, gde društveni život naleže mnogo kontakata, rukovanja, poljubaca i grljenja.
Zabrinuti ljudi širom sveta sada pribegavaju kreativnim načinima pozdravljanja, ukazuje CNN – od dodirivanja laktovima do dodirivanjem stopalima.
Manje odlazaka u kupovinu
Širenje korona virusa dovelo je do promene kako ljudi u SAD troše novac i kupuju stvari, navodi američka televizija CNBC, ukazujući da anketa pokazuje da je najveća promena kod milenijalaca, odnosno ljudi rođenih između 1981. i 1996. godine.
Prema anketi Firs insajta (First Insigh), 54 odsto milenijalaca u SAD kaže da korona virus uticao na njihove odluke o kupovini. S druge strane, najmanja promena je kod generacije bejbi bumera, odnosno rođenih posle Drugog svetskog rata.
Milenijaci ispitani u anketi većinom su rekli da korona virus utiče na to koliko izlaze u javne prostore, a otprilike trećina je rekla da sada ređe kupuje u prodavnicama, a više preko interneta.
Analitičari su, ukazuje CNBC, već predvideli da bi korona virus mogao negativno uticati na tržne centre u SAD, pošto više ljudi izbegava mesta s gužvom.
Korona virus kao podsticaj bolje globalizacije
Kolektivno delovanje zasnovano na naučnim podacima najbolji je način da se zaustavi širenje korona virusa, piše kolumnista Observera Vil Haton (Will Hutton), uz ocenu da bi takvo delovanje na pretnju pandemijom moglo poboljšati globalizaciju.
Zasad, u suočavanju s pretnjom od globalne pandemije korona virusa, svaka zemlja radi za sebe, bez međunarodnog zdravstveno samita lidera, navodi Haton. Države besomučno rade na stvaranju vakcine, ali nema napora da se osigura da kada vakcine budu napravljene, budu poslate tamo gde je potrebno. Takođe, države uvode zabrane izvoza ključnih proizvoda kao što je medicinska oprema, dok standardi izolacije, karantina i praćenja kontakata, znatno variraju među zemljama.
Slična je situacija i u ekonomiji, gde vlade i centralne banke ne koordinišu svoje ekonomske mere na posledice korona virusa, navodi kolumnista Observera, uz ocenu da je takav pristup trijumf nacionalizma i antiprosvetiteljskih vrednosti širom sveta.
Ipak Covid-19 ne poštuje nacionalne granice, tako da iako nacionalni lideri pribegavaju atavističkim nacionalnim merama, diktati nauke i razuma moraju isplivati, jer nema drugog načina, ističe Haton, ukazujući da dok nacionalistički lideri ne razgovaraju međusobno, globalna naučna zajednica to radi, što je pokazuju brzo dekodiranje genetska sekvenca Covid-19, kao i sve veći konsenzus o rizicima zaraze, stopi smrtnosti i efikasnosti različitih strategija obuzdavanja širenja virusa.
Jedan oblike neregulisane slobodnotržišne globalizacije sklone krizama i pandemijama, sada umire, navodi Haton i ističe da se ipak rađa drugi oblik koji prepoznaje međuzavisnost i preimućstvo kolektivnog delovanja zasnovanog na naučnim podacima. Biće i drugih pandemija koje će primoravati vlade da investiraju u javno zdravlje i da poštuju nauku, s paralelnim merama u vezi s klimatskim promenama, okeanima, finansijama i sajberbezbenošću. Pošto ne može bez globalizacije, imperativ će biti da se nađe način za njenu regulaciju, zaključuje kolumnista Observera.
Promena u razmišljanju
Korona virus je podsetio da se svet ne može lako kontrolisati kako je ranije delovalo, piše u Fajnenšl tajmsu (THe Financial Times) Henri Mens (Henry Mance), uz ocenu da sadašnja epidemija može dovesti do prihvatanja nepredvidivosti u razmišljanje ljudi.
Zbog širenja virusa, ukazuje se u tekstu, aerodromi poput londonskog Hitroua su jezivo prazni, veliki događaji poput londonskog sajma knjiga su otkazani, zaposlenima u pojedinim kompanijama je rečeno da rade od kuće…
"Korona virus je epidemija za naše vreme. Možda više od bilo koje bolesti u živom sećanju, ona odzvanja strahovima našeg društva", piše Mens, ukazujući da su mere uvedene zbog korona virusa na neki način već bile prisutne – politika se i ranije okrenula zatvaranju granica i ometanju globalne trgovine, u Evropi je znatan broj ljudi već prestao da leti avionima zbog svesti o klimatskim promenama, dok su veliki sportski događaji već poremećeni ekstremnim vremenom.
Izbijanje bolesti, ukazuje Mens, može dovesti strukturalne promene. Na primer, Crna smrt u srednjem veku je ubrzala propadanje feudalizma – mnogi seljaci su umrli, pa su zemljovlasnici izgubili svoju moć. Španska groznica koja je 1918. ubila više od 50 miliona ljudi, možda je ubrzala uvođenje javne zdravstvene zaštite.
Epidemije, međutim, mogu dovesti do promeniti ljude i refleksijom, kako vide svet i sebe u svetu, ističe kolumnista Fajnenšl tajmsa. Ovo je doba kada se kao o realnim mogućnostima raspravlja o izumiranju ljudi i besmrtnosti ljudi. Približavanje globalne pandemije, ocenjuje on, moglo bi da promeni percepciju šta je od ta dva izvesnije.