Uzbekistan je pre tri godine doživeo prvu veliku političku promenu posle više decenija. Smrt Islama Karimova, koji je vladao zemljom od sticanja nezavisnosti 1991, objavljena je u septembru 2016. Dva meseca kasnije, premijer Šavkat Mirzijojev izabran je za predsednika ogromnom većinom glasova, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Tranzicija je podstakla debatu unutar i izvan Uzbekistana da li zemlja ide ka političkom popuštanju ili nastavku autokratskog režima pod drugim rukovodstvom. Posle 2016. pojavili su se spori ali vidljivi znaci promena: strane investicije i turizam su u porastu, a Uzbekistanci mogu da putuju u inostranstvo bez zvanične dozvole.
Pjotr Trocenko, dopisnik Kazahstanskog servisa RSE-a, koji je lokalno poznat kao Radio Azatik, u novembru je putovao širom Uzbekistana da istraži promene u pejzažu. Razgovarao je s Uzbekistancima o promenama koje su doživeli i da li gaje nade za većim promenama.
Rast cena i veće mogućnosti u Taškentu
Voz od Almatija do Taškenta je satima bio na granici. "Vaš pasoš molim", rekao je dežmekasti uzbekistanski graničar pre nego to je pažljivo ispitao moja dokumenta. Potvrdio je da je sve u redu, pa ustupio mesto drugom graničaru s psom na povocu.
"Otvorite torbu. Šta imate? Imate li zabranjene lekove? Psihoaktivne supstance?"
Pregledao je pregrade u kupeu. Konačno smo krenuli za Taškent, na manje od sat vremena putovanja.
Na stanici su nas okružili taksisti, ali su me lokalni stanovnici posavetovali da ne koristim njihove usluge. Kažu da je jeftinije i bezbednije koristiti mobilnu aplikaciju Yandex.Taxi u vlasništvu ruskog internet džina. Kada sam našao prevoz s vozačem Mahmudom, rekao mi je da je u poslednje tri godine u njegovom sektoru povećana konkurencija.
"Da, mnogo se promenilo", rekao je on. "Yandex.Taxi se pojavio prošle godine. Ima mnogo gradilišta po celom grada. Grade kuće i tržne centre. Do kraja smene, ceo moj auto je prekriven prašinom s gradilišta. Cene su otišle na gore, naravno. Cena goriva je mnogo povećana. Tako da ljudi koriste (komprimovani prirodni) gas. Bude jeftinije."
Mahmud je rekao da je pored rasta cena, takođe povećan broj prilika za posao. Ima više turista, posebno leti, dok stranci, pre svega Kinezi, dolaze da rade u Uzbekistan.
"Naravno bilo je mnogo turista u vreme Karimova, ali ih od tada ima još više", rekao je Mahmud. "Baš sada skoro nikoga nema. Sezona je gotova. Ali ima mnogo Kineza. Dnevno imam pet vožnji s njima. Ljudi kažu da dolaze ovde da rade. Već sam naučio da kažem zdravo na njihovom jeziku".
Kafe kultura prestonice
U centru Taškenta, upoznao sam mladog biznismena Dilmuroda (koji je tražio da ne koristim njegovo pravo ime). Dvadesetpetogodišnjak je s prijateljima radio na planovima da pokrenu firmu za dostavu kafe. On je rekao da su se prilike za posao značajno povećale s dolaskom novih brendova i franšiza.
"Ima velikih povoljnosti za urbani biznis", rekao je Dilmurod. "Otvorićemo našu kompaniju kao lanac. Kafa je postala popularna u Taškentu i tržište je još otvoreno. Napravili smo naš poslovni plan i izgleda da može biti veoma unosan".
Dilmurod ukazuje da je putovanje u inostranstvo olakšano. Uzbekistan je ukinuo obaveznu izlaznu vizu početkom 2019. i više ne pita građane kada će se vratiti iz inostranstva.
"Moj prijatelji su morali da prođu kroz to. Otišli su iz zemlje pre nekog vremena i kada su se vratili, bezbednosna služba ih je ispitivala: gde su išli i zašto, koga su sreli, šta su radili preko". Dilmurod je rekao da takva ispitivanja i dalje postoje, ali da su ređa.
Dilmurod se vozi Taškentom u Ševroletu (Chevrolet) napravljenom u Uzbekistanu – praktično jedinom modelu vozila koji vidimo na putevima. Na uvozna vozila se plaća carina koja može dostići 30 odsto njihove cene, tako da je većina vozača ograničena na kupovinu vozila proizvedenih u zemlji.
Ali postoji i druga opcija za prevoz u Taškentu: raskošno ukrašen metro sistem iz sovjetskog doba. Vlasti su 2018. ukinule zabranu fotografisanja u podzemnoj železnici, omogućivši ljudima sa strane da vide luksuzne stanice. Prvobitni vagoni koji potiču iz 70-ih godina postepeno se menjanju.
Bezbednost je na visokom nivou u metrou. Na svakoj stanici ima policajaca na dužnosti, dok znaci na ruskom i uzbečkom upozoravaju putnike da budu na oprezu. Stanovnici mi, međutim, kažu da se osećaju bezbedno pod pažljivim nadzorom policije i video kamera.
Zvaničnici u Taškentu takođe koriste metro da dopru do stanovnika. Video spotovi na televizijskim ekranima u vagonima oglašavaju usluge gradskih klinika, obrazovnih programa i turističke atrakcije.
Dilmurod i ja šetamo Ulicom Sajilgoh, centralnom ulicom poznatom pod duhovitim nazivom Brodvej. Prodavci hrane i suvenira poređani su na trotoaru, uz preprodavce predmeta iz sovjetskog vremena kao što su odlikovanja i figure Lenjina.
"Pre nekoliko godina, ovde nije bilo muzičara i ljudima je bilo zabranjeno da ostaju kasno. Govorili su da je to zbog sprečavanja kriminala i nemira u centru grada", rekao je Dilmurod. "Opet su dozvolili muzičare 2017. Vidi kako je lepo. Sada ima gde da se jede. Prošle godine je otvoren prvi KFC".
Dilmurod, međutim, kaže da pozitivne promene koje je video u Taškentu nisu nužno zahvatile ruralne regione.
"Izvan Taškenta ljudi žive kako su uvek živeli", rekao je on. "Često putujem u te oblasti da posetim rodbinu ili zbog posla. Ljudi nemaju para. Stalno dolazi do prekida u snabdevanju strujom i gasom. Ali i tamo ima nekih promena. Grade se nove kuće. Neki poljoprivrednici žive bolje nego radnici u gradovima. Oni koji imaju novac pokušavaju da kupe stanove u Taškentu".
Mermerni mauzolej Karimova
Brzi voz prelazi 300 kilometara od Taškenta do Samarkanda za dva sata. Usluga u vozu, s ljubaznim stjuardima i doručkom, slična je kao na avionskom letu.
Samarkand je jedna od glavnih uzbekistanskih turističkih destinacija i njegova atraktivnost je povećana posle 2016. Pošto je Islam Karimov sahranjen tu, Uzbekistanci i stranci su počeli da posećuju njegov grob.
Lokalni vodič Šuhrat odveo me je do mauzoleja Karimova. U većini naših poseta istorijskim lokacijama, ostajao bi u automobilu uz objašnjenje da ne želi da ga vidi turistička policija.
"Još ne zarađujem dovoljno da plaćam porez", rekao je on.
Karimov je sahranjen u dvorištu drevne džamije Hazret Hizr koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. Prošle godine je nad njegovim grobom napravljen mauzolej od novog belog i zelenog mermera. Unutrašnjost je ukrašena poludragim kamenjem.
Bezbednosne snage sprečavaju posetioce da se zadržavaju u mauzoleju i viču na svakog ko pokuša da snimi fotografije. Usudio sam se da sakrijem svoju kameru dok sam napravio nekoliko snimaka.
Unutar i izvan mauzoleja sa zvučnika može se čuti snimljena molitva s povremenim spominjanjima imena Karimova.
"Mnogo ljudi dolazi da poseti grob. Nisu svi uspeli da ga vide dok je bio živ", rekao je Šuhrat. Ukazujući na detaljne drvoreze i kamenoreze, on je istakao da se nije štedelo.
Za razliku od većine ljudi s kojima sam razgovarao, Šuhrat je ubeđen da se bolje živelo u vreme Karimova.
"Cene hane i goriva su bile niske", rekao je on. "Sada je sve skuplje: struja, gas, voda, meso. Ne znam zašto je tako, ali su ljudi nesrećni. A ne možeš se ljutiti zbog toga. Ako kažeš nešto, stavljaju te u zatvor. Ništa ne smeš da kritikuješ".
Šuhrat kaže da u Samarkandu ne fale poslovi, ali da su plate niske. On izdržava svoju porodicu sa 300 do 400 dolara mesečno, ali drugi zarađuju manje i mnogi rade više poslova da bi mogli da spoje kraj s krajem.
Broj turista u Samarkandu se skoro udvostručio poslednjih godina i Šuhrat se nada da će taj trend biti nastavljen. Planira se izgradnja novog međunarodnog aerodroma u gradu za tri godine, što bi omogućilo turistima da dolaze ovde direktno iz gradova u inostranstvu.
Pre odlaska iz grada, Šuhrat me je odveo na još jednu atrakciju: samarkandsku pijacu. Ona nudi širokog izbora voća, orašastih plodova i slatkiša, među kojima su delikatesi koje nikad nisam video na kazahstanskim pijacama. Šuhrat je ponudio da me odvede do njegovog najpouzdanijeg prodavca, mada je delovalo da svi nude istu robu po istim cenama.
Prodavnice suvenira nude odore, čajnike i velike činije za pilav. Međutim, relativno malo nudi suvenire sa slikama Karimova. Pronašli smo jednu radnju koja je imala njegov portret na ukrasnom tanjiru i još jednu koja je prodavala fotografije bivšeg vladara. Prodavac je predložio sliku Karimova i Vladimira Putina. Kada je saznao da sam iz Kazahstana, nevoljno je priznao da nema slike bivšeg kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva koji je vladao još duže od Karimova.
Šuhrat me je odvezao na stanicu i ohrabrio me da opet dođem na proleće, kada ću videti grad koji je transformisan kroz godišnje doba, a ne samo sporom političkom promenom.