Švedska akademija brani svoju odluku o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu, dodajući da je davao prokovativne izjave ali da nije podržavao krvoproliće.
Priznanje Handkeu izazvao je mnoštvo kritika, uključujući preživele i rodbinu stradalih u masakru u Srebrenici 1995. Oni pozivaju Švedsku akademiju da povuče odluku o nagradi.
Handke je govorio 2006. na sahrani Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem lideru Srbije, koji je preminuo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala tokom procesa protiv njega po optužbi za ratne zločine na Balkanu 1990-ih.
Hadnke je podržavao i lidere bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su između ostalog osuđeni za genocid u Srebrenici.
U tekstu u švedskom listu „Dagens Nyheter“, Mats Malm, čelnik Švedske akademije, prihvatio je da Handke davao „provokativne, neprimerene i nejasne komentare o političkim pitanjima“.
Međutim, istakao je da autor knjiga kao što su „Strah golmana pred jedanaestercom“ i „Spor povratak kući“, nije glorifikovao krvoproliće te da je jasno osudio masakr u Srebrenici.
„Akademija nije pronašla ništa u njegovom pisanju što čini napad na civilno društvo ili poštovanje jednakosti svih ljudi“, napisao je Malm.
Švedska akademija je citirala tekst iz nemačkog lista „Zidojče Cajtung“ 2006. godine u kome je Handke istakao da je masakr u Srebrenici najgori zločin protiv čovečnosti u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Akademija je bila prinuđena da odloži dodeljivanje Nobelove nagrade za književnost 2018. godine nakon skandala koji je doveo do optužbe supruga jednog od članova komiteta za silovanje.
