Kamere opremljene tehnologijom za prepoznavanje lica postavljaju se u stotinama gradova širom sveta, posebno u siromašnijim zemljama sa slabijim učinkom u očuvanju ljudskih prava gde je Kina povećala uticaj kroz velike poslovne ugovore, piše agencija AP u članku o spornoj nadzornoj tehnologiji kineskog Huaveja koja se, između ostalih, zemalja postavlja i u Srbiji.
Kada su stotine video kamera sa tehnologijom da identifikuju i prate pojedince počele da se pojavljuju na ulicama Beograda, u okviru velikog projekta nadzora, neki demonstranti su počeli da se dvoume o pridruživanju antivladinim demonstracijama u glavnom gradu Srbije, piše AP u članku.
Lokalne vlasti tvrde da taj sistem koji je osmislila kineska telekomunikaciona kompanija Huavej doprinosi smanjenju kriminala u gradu od dva miliona, piše AP dodajući da kritičari tvrde da sistem nadzora narušava lične slobode, čini političke protivnike otvorenim za odmazdu i čak izlaže građane zemlje špijuniranju kineske vlade.
SAD tvrde da kineske državne vlasti mogu da dođu do podataka Huaveja, i to agresivno instaliranje te tehnologije izaziva zabrinutost oko privatnosti miliona ljudi u zemljama koje imaju malo moći da se suprotstave Kini, navodi AP.
Huavej je u saopštenju naveo da se pridržava svakog primenjivog zakona i propisa u Srbiji i svuda gde posluje.
Iako se tehnologija za prepoznavanje lica usvaja u mnogim zemljama i podstiče raspravu oko ravnoteže između privatnosti i sigurnosti, sistem Huaveja je privukao dodatnu pažnju zbog optužbi da kineski zakoni zahtevaju od kompanija da pomognu u radu nacionalne obaveštajne službe čime se daje vlastima pristup njihovim podacima.
Kao rezultat toga neke zemlje preispituju upotrebu tehnologije Huaveja, posebno superbrze 5G mreže koja će biti postavljena kasnije ove godine.
Ipak Huavej odbacuje optužbe o bilo kakvoj kontroli kineske vlade nad njihovim podacima, i nema problema da nađe klijente koji rado hoće da instaliraju takozvanu tehnologiju bezbednih gradova, posebno među zemljama koje je Kina dovela u svoju diplomatsku i ekonomsku orbitu.
Pored Srbije u taj spisak su uključeni i Turska, Rusija, Ukrajina, Azerbejdžan, Angola, Laos, Kazahstan, Kenija i Uganda kao i nekoliko liberalnih demokratija kao što su Nemačka, Francuska i Italija. Sistem upotrebljen u oko 230 gradova izlaže desetine miliona ljudi nadzoru tog sistema.
U promotivnoj brošuri Huavej navodi da njihova tehnologija video nadzora može da prati na daljinu i primeti "abnormalno ponašanje" kao što je duže stajanje na jednom mestu, da prati kretanje automobila i ljudi, proračuna broj okupljenih ljudi i da šalje upozorenja komandnom centru ako primeti nešto sumnjivo. Lokalne vlasti onda mogu da deluju na osnovu primljenih informacija.
U jednom slučaju koji se reklamira na njihovom sajtu kompanija navodi da je osumnjičeni u saobraćajnoj nesreći u Beogradu kasnije pronađen u Kini pomoću podataka o prepoznavanju lica koje je srpska policija podelila sa svojim kineskim kolegama.
Posle optužbi o sajber bezbednosti koje su SAD i međunarodne grupe za odbranu ljudskih prava upotrebile protiv Huaveja, odnos Kine i zemalja koje koriste tehnologiju te kompanije se dodatno preispituje.
Kineski uticaj u Srbiji, kandidatu za EU koji Peking vidi kao vrata ka kontinentu, znatno se proširio poslednjih godina kroz globalnu inicijativu investicija Pojas i Put.
Kako navodi AP populističke srpske vlasti žele da razviju bliže veze sa Kinom i krhka demokratija u zemlji dozvoljava da kineski ekonomski interesi prolaze relativno neprovereni, bez postavljanja mnogo pitanja oko ljudskih prava, ekoloških standarda ili transparentnosti.
Ukazuje se da je kineska državna investiciona banka dala zajmove pod povoljnim uslovima za izgradnju elektrana na uglalj, puteva, železnica i mostova. Čak i kineski policajci pomažu u patroliranju ulica Beograda, u prisustvu koje je zvanično navedeno kao pomoć za sve veći broj kineskih turista.
Slična priča je i u Ugandi, navodi AP, gde Kina ima velike investicije u infrastrukturi kao što su putevi i brana na Nilu.
U susednoj Keniji, vlada je takođe obnovila usmerenost na javnu bezbednost posle niza ekstremističkih napada. Kenija se okrenula Kini koja je pomogla u finansiranju postavljanja nadzornih kamera još 2012. godine.
Sve veći broj zemalja sledi put Kine u raspoređivanju veštačke inteligencije da prate građane, navodi Karnegi zadužbina za međunarodni mir.
Ta zadužbina navodi da najmanje 75 zemalja za nadzor koristi alatke veštačke inteligencije kao što je prepoznavanje lica, i da je Huavej prodao svoje sisteme u 50 tih zemalja, čime je dobio veću pokrivenost od njegovih konkurenata kao što je NEC u Japanu i IBM u Americi.
Predstavnik zadužbine Stiven Feldstin kaže da nije jasno kakvo obezbeđenje podataka je postavljeno, gde se čuvaju ti snimci, na koliko dugo, ko je odgovoran za čuvanje tih podetaka i drugo. Dok Huavej navodi da se drži svih primenjivih zakona i propisa u zemljama gde posluje.
U članku se navode reči bivšeg poverenika za zaštitu podataka Rodoljuba Šabića da taj sistem može da se koristi da se prate politički protivnici, nadziru kritičari režima u svakom trenutku, što je potpuno protivzakonito.
Grupe koje se protive predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću navode da iz policije "cure" video snimci protesta provladinim medijima koji objavljuju fotografije sa identitetom učesnika. AP podseća da se sam Vučić hvalio da policija može da prebroji svaku glavu na antivladinim skupovima.
Srpska policija demantuje da ima bilo kakve takve zloupotrebe sistema Huaveja koji će na kraju obuhvatiti 1.000 kamera na 800 lokacija u Beogradu, navodi AP.