Američki predsednik Donald Tramp (Trump) saopštio je da je smenio savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona (John) usled dubokih razlika oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja, što bi moglo da dovede i do manje tvrde politike prema tradicionalnim američkim suparnicima kao što su Rusija, Iran i Severna Koreja, pišu svetski mediji.
Dve verzije
Dok je Tramp na Tviteru (Twitter) naveo da je otpustio Boltona zbog neslaganja s njegovim savetima, Bolton insistira da je sam ponudio ostavku, ukazuje BBC.
"Tražio sam od Džona ostavku koju mi je dao jutros", naveo je Tramp na Tviteru, posle čega je Bolton na toj društvenoj mreži napisao da je prethodne večeri ponudio ostavku, ali da mu je predsednik rekao da će sutra pričati o tome. Bolton je u izjavama američkim medijima nastavio da insistira da je podneo ostavku.
Smena savetnika za nacionalnu bezbednost je bila iznenađenje, pošto je, ukazuje BBC, Bolton dva sata pre Trampovog tvita najavljen na konferenciji za novinare u Beloj kući zajedno s državnim sekretarom Majkom Pompeom (Pompeo) i ministrom finansija Stivenom Mnučinom (Steven Mnuchin).
Izvori u Beloj kući kažu da Savet za nacionalnu bezbednost, koji savetuje predsednika, pod Boltonom postao zaseban entitet u Beloj kući i da se Trampov savetnik nije obazirao na predsednikove prioritete, dok je bivši zvaničnik administracije rekao da je Boltonov pristup razgnevio mnoge u Beloj kući uključujući predsednika. Reporterka BBC-ja iz Bele kuće kaže da je jednom pitala Boltona kakav odnos ima s predsednikom, na šta je savetnik prasnuo u smeh.
Kap koja je prelila čašu
Trampova najava Boltonove smene usledila je posle oštrog razgovora o Iranu u ponedeljak uveče, piše Rojters (Reuters) pozivajući se na obaveštene izvore.
Bolton, bivši ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama, protivio se planovima Stejt departmenta za sporazum s talibanskim ekstremistima, tvrdeći da im se ne može verovati.
Među spornim tačkama, dodaje Rojters, bila je i Trampova namera, koju je otkazao u poslednji čas, da talibanski lideri dođu u predsedničko odmaralište Kemp Dejvid za finalizovanje sporazuma samo par dana pre 18. godišnjice napada terorističke organizacije Al-Kaida na SAD 11. septembra 2001.
Tramp je poslednjih nedelja bio sve nezadovoljniji Boltonom, ali je njihovo neslaganje oko odluke da se talibanski lideri pozovu u Kemp Dejvid izgleda bila kap koja je prelila čašu, navodi CNN.
Američki predsednik je, prema navodima izvora za CNN, bio nezadovoljan izveštajima da je bio pod Boltonovim pritiskom da odustane od dogovora s talibanskim ekstremistima, ukazuje američka televizija.
Pored toga, u Beloj kući je postojala zabrinutost što su Boltonovi saradnici predstavljali kao da se i potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) protivio sastanku s talibanima u Kemp Dejvidu, dok je sam Pens rekao da je podržao takav potez.
Trampovi saveznici inače su duže vreme tražili od njega da smeni Boltona, ali se kampanja pojačala poslednjih nedelja, rekli su izori za CNN. Od predsednika je traženo da Boltona zameni nekim ko se više slaže s njim i ko je sprema da sledi odluke. Tramp na kraju više nije verovao da Bolton može zastupati njegovu agendu, dodaje televizija.
Duboke razlike
Tramp je objavio da je otpustio svog trećeg po redu savetnika za nacionalnu bezbednost usred fundamentalnih neslaganja oko glavnih spoljnopolitičkih izazova kao što su Iran, Severna Koreja i odskora Avganistana, piše Njujork tajms (The New York Times).
Boltonov odlazak dolazi u vreme dok Tramp traži diplomatsko otvaranje s nekim od američkih najtežih neprijatelja, ukazuje list i dodaje da se takvom pristupu protive pripadnici tvrde linije u administracije, poput Boltona. Tenzije između njih su se pogoršale poslednji meseci pošto je predsednik otkazao planirani vazdušni udar na Iran kao odmazdu za obaranje američkog drona, kao i sastanka s Kimom u Demilitarizovanoj zoni i ulaska na teritoriju Severne Koreje.
Jaz između predsednika i njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost posledica je koliko različitih ličnosti toliko i različitih politika, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da se predsednik nikada nije preterano zagrejao za Boltona, dok Boltonovi kritičari u administraciji kažu da je nervirao predsednika podrivajući političke odluke koje su već donesene.
U suštini, podela odražava duboku filozofsku razliku koja karakteriše Trampov predsednički mandat, ističe list. Mada Tramp ima ratoboran rečnik, on je duboko skeptičan prema vojnim avanutrama u inostranstvu i obećava pregovore za rešavanje sukoba. Bolton je, s druge stane, jedan od najglasnijih jastrebova u Vašingtonu i otvoreno se zalaže da se američkom silom brane nacionalni interesi.
Boltonove pristalice kažu da je on trebalo da bude kontrola za naivnu diplomatiju i da spreči predsednika bez iskustva u spoljnoj politici da neprijateljima da previše ustupaka, dok se, kako piše Njujork Tajms, Tramp dugo žalio da je Bolton previše rad da uvuče SAD u novi rat.
Tenzije s Pompeom
Boltonov odnos s Pompeom poslednjih meseci je bio sve više napet, ukazuje Vašington post (The Washington Post), dodajući da je ironično odlazak savetnika za nacionalnu bezbednost usledio posle njegove pobede nad državnim sekretarom oko Avganistana.
Bolton je u privatnim izjavama optuživao Pompea da provodi previše vremena na svojim političkim ambicijama, dok je Pompeo tvrdio da su Boltonov krut pristup i tvrda politika štetni, navodi američki list.
Ipak, kako ukazuje Vašington post, Boltonov odlazak je usledio pošto je Tramp otkazao mirovni dogovor o Avganistanu s talibanskim ekstremistima koji je postigao Pompeov Stejt department. Bolton je mesecima bio protiv pregovora s talibanima, navodeći da im se ne može verovati i da Tramp može povući trupe iz Avganistana i bez sporazuma s islamističkim ekstremistima.
Boltonu se nisu sviđali Trampovi sastanci sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom i često je govorio protiv sastanaka s iranskim zvaničnicima, a takođe mu se nije svidelo što se Tramp više puta zalagao da se Rusija vrati u Grupu sedam. Pozivajući se na neimenovane zvaničnike administracije, Vašington post piše da je Bolton nedavno rekao da ne želi da na televizijama brani pozicije administracije, posebno po pitanju Avganistana i Rusije.
Posledice po spoljnu politiku SAD
Trampovo iznenadno otpuštanje Boltona možda odražava nedavne probleme u ličnim odnosima predsednika i savetnika, kao i Boltonovog rivalstva s državnim sekretarom, ali će svakako imati posledice za američku spoljnu politiku u nizu žarišnih tačaka, ocenjuje Gardijan (The Guardian).
Antipatija američkog predsednika prema globalizmu i multilateralizmu će ostati, ali će doći do vraćanja ravnoteže prema Trampovom instinktivnom antiintervencionizmu, uparenom s njegovom sklonošću ka ličnoj diplomatiji. U najboljem slučaju, dodaje Gardijan, to može dovesti do veće koordinacije agencija za bezbednost i doslednijeg savetovanja predsednika, koji često deluje kao da je nedovoljno informisan.
Boltonova predviđanja da će zbog ekonomskih sankcija doći do pobune opozicije u Iranu nisu se ostvarila, pošto su se i reformisti i tvrda linija u Teheranu ujedinili pod pritiskom. Tramp, koji je sklon sastancima na visokom nivou, želi sastanak s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem. To će se, ocenjuje Gardijan, dogoditi samo ako Boltonov odlazak bude pratila spremnost SAD da ukinu sankcije na iransku naftu. Pompeo je, posle Boltonovog odlaska, ponovio Trampovu naznaku da bi se mogao sastati s Rohanijem na Generalnoj skupštini UN kasnije ovog meseca.
Tramp je uporno tražio vraćanje Rusije na svetsku pozornicu uprkos otporu obe stranke u Vašingtonu, kao i samog Boltona koji važi za starog neprijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina i koji na Rusiju gleda u okvirima Hladnog rata. Sad kad nema Boltona, Tramp ima bolje šanse da nastavi otvaranje s Moskvom pošto je i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) podržao razgovore o Ukrajini.
Po pitanju Severne Koreje Tramp je dosledno ignorisao Boltonove savete i više puta se sastajao s Kimom. Ipak, Bolton je optuživan da je iza kulisa sabotirao napredak u pregovorima s Pjongjangom i da je radio protiv specijalnog izaslanika za Severnu Koreju Stivena Bigana (Stephena Biegun), dodaje Gardijan.
Reakcija tržišta
Cene nafte naglo su pale pošto je Tramp objavio da je smenio savetnika za nacionalnu bezbednost, navodi Blumberg (Bloomberg) i ukazuje da tržišta možda očekuju manje tvrdu politiku SAD prema Iranu i Venecueli.
Nafta tipa Brent pojeftinila je više od dva odsto pošto je Tramp objavio da je smenio Boltona, ističe Blumberg i ukazuje da je od dolaska Boltona na funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost u aprilu 2018. proizvodnja nafte u Iranu pala 40 odsto, a u Venecueli 48 odsto.
Tramp se povukao iz iranskog nuklearnog sporazuma mesec dana posle imenovanja Boltona. Savetnik za nacionalnu bezbednost se ove godine žalio na izuzeća nekim kupcima iranske nafte, posle čega je administracija odbila da produži te olakšice, ukazuje Blumberg.
Bolton se takođe smatra protivnikom izuzeća za američke kompanije koje uprkos sankcijama i dalje posluju s Venecuelom, kako bi s povećao pritisak na predsednika te zemlje Nikolasa Madura (Nicolas), navodi Blumberg, dodajući da su zasad podeljena mišljenja da li će po pitanju Venecuele doći do neke promene u američkoj politici.