Savet Evrope (SE) primećuje sa ozbiljnom zabrinutošću da vlasti u Srbiji, uprkos ponovljenim pozivima i ponovljenim uveravanjima da će nacrt zakona o “nestalim bebama” biti usvojen, nisu usvojile mere koje zahteva presuda Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je Komitet ministara SE nakon sastanka u Strazburu.
U saopštenju dostavljenom Radiju Slobodna Evropa (RSE), navodi se da „poslanici Saveta Evrope sa dubokim žaljenjem primećujuju da vlasti nisu dostavile Komitetuu nova saznanja o trenutnoj situaciji kada je reč o usvanjaju nacrta zakona i preduzimanju drugih mera kako bi se uspostavio mehanizam za utvrđivanje činjenica”.
“Ponovo naglašavajući humanitarnu prirodu pitanja ‘nestalih beba’ i odavno zakasnelih reformi, Komitet je insistirao da srpske vlasti osiguraju da se nacrt zakona koji je trenutno stoji u parlamentarnoj proceduri usvoji kao stvar najvećeg prioriteta”, navodi se u zaključcima Komiteta SE nakon sastanka koji je održan od 4. do 6. juna.
Na sastanku je bio prisutan i pomoćnik ministarke pravde Nele Kuburović, saopšteno je iz Saveta Evrope.
Presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović iz 2013. godine, Srbija je morala da u roku od tri meseca isplati 10.000 evra naknade, jer je njeno dete rođeno 1983. godine upisano u knjigu rođenih, ali ne i umrlih. Sud je zaključio da je tužiteljki oštećeno pravo na porodični život i obavezao Srbiju da u roku od godinu dana odgovori majci šta se desilo s njenim detetom.
Savet Evrope već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji zakon kojim bi se uspostavio mehanizam za pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji.
Komitet ministara Saveta Evrope je na najnovijem sastanku podsetio na prethodnu odluku u kojoj se naglašava potreba za brzim usvajanjem lex specialisa kao i osiguravanjem da novi istražni mehanizam bude adekvatno podržan i nadgledan kako bi funkcioniao efikasno u praksi.
U to, prema oceni SE, spadaju i relevantne obuke za sudije i druge ljude koji su uključeni u ovaj proces, osiguravanje efikasnog deljenja informacija između četiri istražna suda i efikasnih procedura za međunardono utvrđivanje činjenica, kao i ohrabrivanje vlasti da uspostave posvećenu i međunarodno dostupnu DNK bazu podataka za roditelje ‘nestalih beba.
Savet Evrope navodi da će nastaviti razmatranje ove tačke na sastanku u septembru ove godine, "u svetlu informacija koje vlasti treba da dostave u pisanoj formi na vreme unapred".
Više od dve hiljade roditelja u Srbiji, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili.
Predlog zakona o nestalim bebama ušao je u skupštinsku proceduru, ali nije još nije na dnevnom redu, uprkos najavama da će se na prvom prolećnom zasedanju ove godine naći pred poslanicima. Više udruženja roditelja tražila su da taj predlog bude povučen iz procedure, jer se njime, kako kažu, slučajevi neće rešiti i neće dati odgovore na pitanje gde su nestala deca, već će se samo ’zatvoriti bebi afera’.
Udruženja su ocenila da predlog zakona nije nastao zbog utvrđivanja istine, već samo da bi se uvažila odluka Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović.
