"Ne postoji nikakva alternativa za Srbiju i jedini put kojim ova država ide je Evropska unija", uverava u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivica Tončev, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP).
Dodaje da je to jasna politika rukovodstva Srbije, Vlade i MSP-a, te da nema izbora EU ili Rusija.
"Sa Rusijom imamo dobre, bratske i prijateljske odnose i oni će ostati takvi", rekao je Tončev, bliski saradnik srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića.
Od početka velike promene u odnosima Rusije i Evropske unije, u čemu je ključni momenat ruska aneksija ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, Srbija se kreće u prostoru neprekidnog vaganja između proklamovanih evropskih ciljeva i dominantne ekonomske saradnje sa EU članicama na jednoj strani, te istovremenog nesolidarisanja sa evropskom politikom prema Rusiji.
Zahvaljujući tome spoljnopolitički pravac Srbije postao je redovna tema EU zvaničnika, analitičara i medija. Pre tri dana (3. juna) u tekstu pod naslovom "Srbija se ponovo okreće Rusiji – Ali uz koju cenu?", na to je ukazao i nezavisni ruski portal The Moscow Times. Uz konstatacju da bi "fletrovanje" Vučića i Brnabić sa Rusijom moglo prekinuti evropski put Srbije, komentator ovog medija podvlači: "Rusija do danas nije pružila Beogradu pravu alternativu evropskim integracijama i evropski razvojni okvir".
Gosti iz Moskve
Upravo 3. juna u posetu Beogradu doputovao je Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume Rusije, koji se u Skupštini Srbije obratio narodnim poslanicima. Oni koji su prisustvovali sednici dočekali su ga aplauzima, a on im je poručio da Rusija smatra da, kako je kazao, odsustvo reakcije iz Brisela na prošlonedeljnu akciju kosovske policije u opštinama na severu Kosova, većinski naseljenim srpskim stanovništvom, pokazuje da “Evropska unija nije sposobna da bude posrednik u dijalogu Beograda i Prištine”.
Značaj koji obe strane daju međusobnim odnosima na najvišem nivou je pre Volodina potvrđen i kada je ruski predsednik Vladimir Putin 17. januara boravio u Srbiji. U to ime priređen mu je miting u centru Beograda, ispred hrama Svetog Save, kada ga je pozdravilo na hiljade građana.
Takođe, u frekventnom političkom saobraćaju na liniji Moskva-Beograd-Moskva posebno se izdvaja i dvodnevni dolazak u oktobru 2016. Nikolaja Patruševa, sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji važi za prvog čoveka bezbednosti u ruskoj hijerarhiji. Oficijelni izveštaji navode da su teme u tim susretima bile uobičajene u međunarodnim odnosima, bezbednost, borba protiv terorizma, ekonomija, u srpsko-ruskim relacijama mahom energetika, kao i neizbežno pitanje Kosova.
Sve to dokazuje čvrste odnose Moskve i Beograda, kaže za RSE Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fond, ali ne i uvod u, čak i ako propadnu evrointegracijski snovi Srbije, nekakvu zajednicu.
"Mislim da je to praktično nemoguće. Između Srbije i Rusije su NATO države i članice Evropske unije, tako da suštinski i geografski perspektive za to ne postoje. Niti na stolu postoji ma koja ponuda neke integracije Srbije sa Rusijom", navodi Novaković.
Najoptimističnija zvanična najava iz EU od 2017. je da bi Srbija tamo mogla da bude 2025. godine. Nakon toga prognoze su iskomplikovane procenama o budućim dešavanjima u samoj Uniji, ali prvenstveno najavljenom finalizacijom rešavanja kosovskog pitanja. Pitanje uspešnosti razgovora Kosova i Srbije, procesa koji je trenutno u blokadi, otvoreno je tokom pregovora o članstvu i uslov je za konačno pristupanje Evropskoj uniji.
Kvote na skoro pristupanje Srbije EU dodatno su pale posle godišnjeg izveštaja Evropske komisije punog kritika početkom juna 2019, pa neki domaći i međunarodni analitičari sada članstvo prognoziraju tek od 2030.
'Prijatelji Rusije'
“Verujem da Srbija nije na takozvanom dugom štapu, već da je svakim danom sve bliža Evropskoj uniji, i da će u narednih pet ili šest godina ući u EU”, kaže Ivica Tončev, koji je i član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS), članice vladajuće koalicije čiju okosnicu čini Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića.
SPS, naklonjen tradicionalnim političko-ekonomskim odnosima sa Rusijom, pečatirao je svoje učešće u Vladi Srbije nakon sastanka koji su Aleksandar Vučić, tada mandatar za sastav Vlade, i Vladimir Putin održali u maju 2016. godine u Moskvi. Putin je tada sugerisao da se "prijatelji Rusije" nađu u novom Vučićevom kabinetu. Da je mislio i na socijaliste pretpostavilo se i po tome što su ovoj partiji pripala energetska pitanja u Vladi Srbije, koja drži do danas, a koja su okosnica ekonomske vezanosti Srbije za Rusiju.
Takođe, u današnjoj vlasti, kao najveći zagovornik vezivanja za Rusiju profilisao se biznismen Nenad Popović, ministar bez portfelja, u čijoj biografiji stoji doktorat na Ekonomskom fakultetu u Moskvi, profesura na Univerzitetu Lomonosov i Orden Prijateljstva za poseban doprinos u razvoju ekonomskih i društvenih veza Srbije i Rusije, koji dodeljuje predsednik Ruske Federacije.
Rusofiski narativ u politici Srbije izrazito je prisutan, dok se pravac ruske međunarodne politike ne dovodi u pitanje, a zalaganja za EU otvoreno kritikuju iz vrha vlasti, što je na neki način kulminiralo prošle sedmice kada je premijerka Ana Brnabić odbacila kritike iz izveštaja o napretku Srbije u pregovorima sa EU, podvlačeći i da ju je izveštaj “zabavio”.
Igor Novaković smatra da rusofilija odgovara obema stranama:
"To ima praktičnu spoljnopolitičku upotrebu gde se na neki način pokazuje Zapadu da Srbija ima alternativu ukoliko ne dođe do zadovoljavajućeg rešenja pitanja Kosova. Sa druge strane, to veoma odgovara Rusiji koja treba da svojoj domaćoj javnosti predstavi da postoje saveznici u Evropi, države koje su voljne da sarađuju sa njima i učestvuju u određenim projektima."
Ipak, da ne ostaje sve na narativu pokazalo je i istraživanje ISAK fonda od pre dva meseca o stepenu usklađenosti spoljne politike Srbije sa politikom EU u kome je, između ostalog, izračunato da Srbija nije podržala niti jednu od 12 deklaracija koje su u Briselu usvojene u 2018. godini, a koje se tiču odnosa EU prema Rusiji.
Novaković: Zapadni Balkan nije ruski strateški partner
Najveći srpsko-ruski poslovi trenutno su izgradnja gasovoda Turski tok, koja je u Srbiji nedavno počela, i modernizacija srpske železnice, vredna 230 miliona evra, za koju je ugovor potpisan u januaru 2019, kao i nabavka naoružanja iz Rusije čiji najveći deo predstavlja realizovana isporuka šest polovnih aviona MiG-29 koji Srbiju koštaju 180 miliona evra.
Ali, navodi Igor Novaković, činjenice pokazuju da je tanko utemeljenje priče o budućem formalnom rusko-srpskom savezu:
"To se pre svega očituje u spoljnopolitičkoj strategiji Rusije u kojoj se ne pominje Zapadni Balkan niti region kao strateški prioritet."
Povezivanje Beograda i Moskve, drumski udaljenih 2.300 kilometara, trenutno dve strane zvanično sprovode planom da Srbija uđe Evroazijsku ekonomsku uniju, kroz sporazum o slobodnoj trgovini čije potpisivanje je najavljeno za oktobar 2019, u kojoj su Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan.
Prema podacima Ruskog fonda za direktna ulaganja iz januara 2019, koje je preneo Russia Today, ruska ulaganja u Srbiji trenutno iznose četiri milijarde dolara, a sa te strane u naredne dve godine planirano je povećanje za 500 miliona. Brojke Kancelarije EU u Beogradu pokazuju da 75 odsto investicija u Srbiju dolazi iz Evropske unije, kao i da je ta zajednica njen najveći donator i trgovinski partner, da je do 2018. stiglo 11 milijardi evra, kao i da su u proteklih osamnaest godina evropske države bespovratno dale 3,7 milijardi.
Srce je tamo gde je standard
Neki od Beograđana za RSE su odgovorili da li Srbiji može Rusija da bude zamena za Evropsku uniju.
"Ne može Rusija, niti je ikada bila. Od Rusije nismo do sada dobili nikakvu pomoć, a od strane Evropske unije smo je dobili u milijardama evra. Jedino što smo Rusima rešili problem starog gvožđa pa kupili one avione koji se više ne upotrebljavaju nigde u svetu. To je katastrofa, to ne mogu da verujem", rekao je penzioner Slobodan Lučić, dok njegovi sugrađani Ivana Tomić i Arben Beriša biraju druge opcije.
"Samo Rusija. Zato što je Evropska unija veštačka tvorevina koja će se, po svoj prilici, uskoro raspasti", navodi Tomić.
"Meni je sve jedno, i sa Rusijom i sa Evropskom unijom je dobro. Moji prijatelji koji rade u Rusiji imaju novac i sve. Isto je dobro i mojim drugarima koji rade u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji. Sve je dobro", kaže Beriša.
Više od polovine građana Srbije, 55 odsto, trenutno želi Srbiju u Evropskoj uniji, pokazuje istraživanje Ministarstva za Evropske integracije iz januara tekuće godine.
Državni sekretar Ivica Tončev zaključuje da je EU bliže nego što se misli.
"Primedbe Evropske unije postoje da bi se otklanjale. Naravno da će Srbija otkloniti greške na koje EU ukazuje. To je sve dug proces i da je ulazak u EU lak onda ne bi trajao 10, 15 ili 20 godina".
Istraživanje beogradske agencije Demostat početkom godine "Kojem bi se carstvu priklonili - Srbija između Istoka i Zapada" pokazalo je da 41 odsto građana Rusiju smatra najvećim prijateljem Srbije, ali da bi najviše njih volelo da živi i radi u Evropskoj uniji, najpre u Nemačkoj (16 odsto), dok bi put ruske države "trbuhom za kruhom" krenulo samo tri odsto ispitanih.
Facebook Forum