Iz godine u godinu spoljna politika Srbije je u sve većem raskoraku sa spoljnom politikom Evropske unije, pokazuje novo istraživanje ISAC fonda, odnosno Centra za međunarodne i bezbednosne poslove u Beogradu za 2018. godinu. Od 14 država čije su spoljne politike upoređivane sa politikom Brisela, Srbija je devetom mestu po usklađenosti sa 52 procenta. Lošije od nje su pozicionirane Turska na dnu liste sa oko 13 procenata, Ukrajina sa 48, Jermenija sa 39 odsto, te Azerbejdžan koji se ni u jednoj tački nije uskladio sa EU.
Potpunu usklađenost od 100 odsto imaju države zemalja u okruženju – Crna Gora i Albanija, Makedonija je u vrhu liste sa nešto više od 85 procenata, dok je BiH 66,7 odsto usklađena sa politikom EU.
Iako u neskladu sa okvirom poglavlja 31 u pregovorima o pristupanju EU – zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika – Srbija čuva, i u pojedinim segmentima produbljuje svoj odnos sa Moskvom, navodi se u analizi ISAC fonda.
Usklađenost spoljne politike se meri egzaktnim parametrom – brojem deklaracija EU koje prihvataju, odnosno ne prihvataju pojedine države. U periodu od 1. januara do 31. decembra 2018. godine, Evropska unija je objavila ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije sa kojima je od trećih partnerskih država traženo usaglašavanje. Srbija se usaglasila sa svega 28.
„Imali smo mali uspon 2014. i 2015, ali od tada imamo pad usaglašavanja i ove godine imamo najniži nivo“, kaže Natan Albahari menadžer u ISAC fondu i jedan od potpisnika istraživanja. Srbija se, kaže Albahari, nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji, ali to nije glavni problem.
„EU je vrlo svesna naših odnosa sa Rusijom i ima jedan nivo razumevanja što se toga tiče. Ono što je problematično jeste to što se mi ne slažemo sa EU oko nekih zemalja poput Zimbabvea, Venecuele, Sirije, gde se Rusija ne spominje direktno. Ali te zemlje, kao što možete da pretpostavite, nisu priznale nezavisnost Kosova. I onda, kad dođe zahtev EU da se pridružimo njihovim deklaracijama, Ministarstvo spoljnih poslova prvo pogleda da li su te zemlje priznale Kosovo, da li Srbija ima neki drugi interes i tek onda, ako ništa ne utiče na srpske interese, onda će Srbija da se priključi tim deklaracijama“, kaže Albahari.
Kako piše u analizi, prihvatanjem sadržaja poglavlja 35, Srbija se obavezala na normalizaciju odnosa sa Kosovom, čiji bi rezultat, obavezujući sporazum o normalizaciji, trebalo da reši izazove sa kojima se Srbija suočava i otvori put prema EU.
Međutim, Srbija smatra da to ne sprečava dalje spoljnopolitičke akcije usmerene ka sprečavanju novih priznanja nezavisnosti Kosova, poništavanju nekih priznanja, i sprečavanju ulaska Prištine u međunarodne organizacije poput Uneska ili Interpola.
Zbog Kosova, odnosno Rusije, Srbija nije potpisala deklaracije o restriktivnim merama prema mnogim državama, poput Konga, Ukrajine, Venecuele, Sirije (uključujući i deklaraciju o masakru u istočnoj Guti iz februara 2018. godine), Zimbabvea, Irana, Burme, Gruzije...
Srbija nije podržala Deklaraciju EU u vezi sa Autonomnom Republikom Krim i gradom Sevastopoljem, o kojoj se glasalo 16. marta 2018. godine, kao ni Deklaraciju u vezi sa nalazima Zajedničkog istražnog tima oko obaranja aviona MH17, koja je donesena 25. maja prethodne godine.
Takođe, bez podrške zvaničnog Beograda ostale su i četiri deklaracije EU donete tokom prošle godine u vezi sa situacijom u Venecueli, kao i Deklaracija u vezi sa tenzijama u Azovskom moru koja je donesena 28. novembra prošle godine.
Od ukupno 54 deklaracije, 12 je u direktnoj vezi sa Rusijom, a Srbija i BiH nisu podržale nijednu. Pet je podržala Severna Makedonija, dok su se Crna Gora i Albanija usaglasile sa svih 12.
Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, misli da ima opravdanja da se spoljna politika vodi u skladu sa sopstvenim interesima, pa i po cenu da se ne osudi ono što čini svaka civilizovana zemlja, poput drastičnih kršenja ljudskih prava.
Kako navodi, bolje bi bilo da je spoljna politika malo usklađenija, ali dodaje da nije siguran da bi Srbija profitirala „kao Crnogorci i Albanci koji sto od sto prihvataju“.
„Jer, prihvatati sto odsto znači nemati uopšte sopstvenu spoljnu politiku, nego u svemu zavisiti od drugih“, navodi Crnobrnja koji ne smatra da je neusklađenost spoljne politike veliki problem za odnos Srbije i EU.
„Ova analiza je interesantna, ali ne i preterano značajna. Jer, spoljna politika EU je jedna od njenih najmanje značajnih politika. Daću dva primera. Njihovom odnosu rata sa Irakom priklonile su se samo četiri zemlje, svi ostali su bili protiv. Protiv priznanja Kosova je pet članica EU. Prema tome, spoljna politika EU nije ni blizu tako solidna kao, recimo, monetarna politika ili politika regionalnog razvoja itd.“, kaže Crnobrnja.
Srbija nije u obavezi, kako objašnjavaju naši sagovornici, da u ovom trenutku ima usklađenu politiku sa Briselom, ali jednog dana to može postati ozbiljan problem. Evropski put Srbije, zastoji ili napredovanje, prevashodno zavise od rešenja "kosovskog čvora".
„Ako bi se desilo, na primer, hipotetički pričamo, da se do kraja sledeće godine postigne sporazum sa Kosovom i delimično se reši kosovsko pitanje, verujem da će onda i procenat usaglašavanja biti mnogo veći“, zaključuje Natan Albahari.
Srbija je 2011. godine imala 90 odsto usklađenu spoljnu politiku, 2012. čak 98 odsto, 2013. pada na 87 odsto. Zatim 2016. počinje nezaustavljivi pad broja evropskih deklaracija koje potpisuje Srbija. Danas je spoljna politika Srbije od svih država u njenom okruženju najdalja od Brisela.
Facebook Forum