“Pozdravljamo svaki napredak u ovom nerešenom slučaju koji opterećuje naše odnose isuviše dugo. Deset godina nakon što je naša Ambasada oštećena, ovaj slučaj još uvek nije rešen i niko nije odgovarao. Odlaganje pravde je poricanje pravde.“
Ovako je na upit Radija Slobodna Evropa odgovoreno iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država na odluku Višeg suda u Beogradu kojom je delimično potvrđena, a delom i osporena optužnica protiv pet policijskih službenika koji su komandovali policijom u danu mitinga „Kosovo je Srbija“ i potonjeg napada i paljenja Ambasade u centru glavnog grada Srbije.
Na optužnici Višeg tužilaštva za događaje iz 2008. godine, po kojoj je Viši sud odlučivao nalaze se: Slobodan Vukolić, ondašnji načelnik Uprave policije Beograda; Stevan Bjelić, tada načelnik beogradske policije; Mladen Kuribak, tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a; Zoran Rašković, koji je te večeri bio zamenik rukovodioca štaba i Bojan Marković, komandant odreda Žandarmerije u Kraljevu.
„Ja to o čemu novinari izveštavaju javnost nisam dobio i mislim da je to prosto skandalozno. Dakle, meni je prosto neverovatno da nijedan okrivljeni, nijedan branilac, ne dobije taj akt, a da se to vrti u medijima“, otkriva najpre za RSE, Boža Prelević, branilac jednog od optuženih policajaca i nekadašnji koministar policije u vladi 2003. godine ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Komentar se odnosio na odluku Višeg suda u Beogradu da „nema mesta optužbi“ za krivično delo „zloupotreba službenog položaja“ protiv petorice policijskih načelnika, te se krivični postupak za to krivično delo obustavlja, odnosno, na potvrđivanje dela optužnice protiv njih za „teško delo protiv opšte sigurnosti“. Na ovo rešenje i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe.
„Ono što je neobično u celoj stvari jeste da je ova odluka došla nakon što su oslobođeni svi direktno optuženi za napad na Ambasadu. Dakle, kad nema krivaca za napad na Ambasadu, onda se postavlja pitanje kakav propust su policijski generali učinili ako je sud oslobodio direktne učesnike napada“, komentariše Prelević, dodajući da je logično postaviti to pitanje.
Upitan o odgovornosti tadašnje vladajuće političke garniture za napad na Ambasadu SAD, Prelević kaže:
„Mislim da je tu najveća odgovornost onog ko je organizovao miting. Imamo pripadnike jedne stranke, imamo pitanje kako su oni došli sa 270 autobusa, imamo telefon preko koga su svi pozivani i usmeravani. Pošto pouzdano znam neke stvari iz tog predmeta, ja znam da je neko veoma stručno razvukao policiju po gradu. Dakle, meni to deluje kao savršeno organizovana priča. Mislim da država treba da utvrdi ko je organizator toga i u svakoj ozbiljnoj zemlji organizator bi odgovarao“, kaže Prelević, koji ne misli da je tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica najodgovorniji za napad na američku i druge ambasade, iako ne poriče da tadašnja vlada koju je on predvodio po definiciji ima objektivnu odgovornost.
Podsetimo, Vojislav Koštunica pozvao je sve građane na miran protest protiv proglašavanja nezavisnosti Kosova. On se obratio građanima na mitingu u ime državnih institucija, a tadašnji zamenik predsednika desničarske opozicione Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić u ime parlamentarnih stranaka.
Nesumnjivo je da su Šešeljevi radikali učestvovali u logistici organizacije mitinga, ali kad je reč o političkoj pozadini paljenja Ambasade SAD, najčešće se upire prstom u tadašnjeg šefa vlade Vojislava Koštunicu.
Do danas, posle više od jedne decenije, javnost je upoznata tek s delovima istrage i presuda protiv vinovnika nereda. Ono što se pouzdano zna jeste da policija 20 minuta nije reagovala na huliganske izgrede, ali ostaje nepoznato da li je komandni kadar policije po sopstvenom nahođenju odbio da reaguje ili po nalogu nekoga iz tadašnjeg političkog vrha.
„Time se očigledno ili niko ozbiljno nije bavio ili je to prosto sklonjeno iz nekih razloga“, kaže za RSE profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević i dodaje:
„Moglo bi se možda pretpostaviti da je to nešto što je vrlo često bilo u stvari predmet pogađanja u tim političkim igrama sa Amerikom. U tom smislu bi se čovek mogao upitati da li je to njihovo pretpostavljeno insistiranje da se otkriju i kazne nalogodavci često bio ulog u tim pregovorima kada su dolazili američki zvaničnici i kada su srpski zvaničnici davali izjave o tome“, kaže Pavićević.
Kameron Manter (Cameron Munter), američki ambasador u Srbiji u vreme nereda, bio je uveren da je Koštunica imao veze sa napadom na ambasadu njegove zemlje.
Manter je kazao da su pripadnici srpske policije, na njegov zahtev, do nekog trenutka bili stacionirani ispred zgrade Ambasade, ali da su ušli u autobuse i odvezli se kada su stigle horde huligana, objavio je 2012. godine ugledni američki časopis Foreign Policy, prenoseći deo Manterove knjige "Druga armija Amerike: Američka diplomatska služba i diplomatija 21. veka".
Manter dodaje da postoje dokazi da je Koštunica lično odobrio taj napad i da je zbog toga odlučio da osigura da ode s vlasti što pre.
Najbolja osveta, kako je naveo, bila je da se obezbedi da Koštunica izgubi parlamentarne izbore, što se i dogodilo manje od pet meseci nakon nereda, u maju 2008. godine.
U knjizi opisuje da je uspeo da privoli lidera Socijalističke partije Srbije Ivicu Dačića da se pridruži proevropskim snagama (Demokratskoj stranci koju je tada vodio Boris Tadić), a da će ga zauzvrat primiti u Socijalističku internacionalu. Dačić je na to pristao iako u Socijalističku internacionalu njegova stranka nije primljena do dana današnjeg, a Vojislav Koštunica je izgubio izbore.
A evo šta je ambasador Manter izjavio u intervjuu za Radio Slobodna Evropa samo šest dana posle napada na ambasadu svoje zemlje.
RSE: Da li ste Vi zvali premijera Koštunicu u četvrtak uveče u toku napada i paljenja Ambasade?
Munter: Ne, nisam ja, zvao ga je Nick Burns (Nicholas Burns, američki državni podsekretar, op.a.).
RSE: Šta mu je gospodin Nick Burns rekao i šta mu je premijer Koštunica odgovorio?
Munter: Nick Burns mu je izrekao četiri zahteva: da naša ambasada i ambasade drugih zemalja koje su napadnute budu branjene, da se demonstranti kojima je dozvoljeno da upadnu u Ambasadu zbog nečinjenja policije isteraju, uhapse i procesuiraju, da javno izjavi da se to nikada više neće dogoditi i da preduzme akcije koje će osigurati da se to više ne ponovi. Gospodin Koštunica je uveravao gospodina Burnsa da se to više nikada neće ponoviti, ali ja još uvek nisam video javnu demonstraciju obećanja koje je dao gospodinu Burnsu. Stoga pozivam gospodina Koštunicu da javno osudi nasilje i obeća da se ono više nikada neće dogoditi.
Iz MUP-a Srbije RSE do emitovanja priloga nije dobio odgovor na upit o radnom statusu petorice optuženih policijskih načelnika, dok u Policijskom sindikatu Srbije navode da su prva tri okrivljena - Vukolić, Bjelić i Kuribak - danas u penziji.
Facebook Forum