Tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine završilo je dvodnevnu zvaničnu posetu Briselu, tokom koje su od evropskih sagovornika dobili konkretne zahteve koji se tiču neophodnosti ubrzanja reformskog procesa i što bržeg formiranja vlasti na svim nivoima.
Članovi Predsednštva dobili su potvrdu od svih evropskih sagovornika da su institucije sa sedištem u Briselu, spremne da se pozabave aplikacijom za kandidatski status zemlje, međutim, da je na sarajevskim vlastima da obave svoj deo posla.
Milorad Dodik je naglasio da se svi članovi vraćaju sa zajedničkim stavom da što pre treba završiti odgovore na upitnik Evropske Komisije. On je priznao da je realnost u zemlji komplikovana i da svaki korak zahteva jednoglasnost.
"Ovde se Evropa koncipira i zvanična filozofija jeste usmerena ka izrazitom poštovanju individualnih prava i da bi ti kolektiviteti trebali da u nekoj genezi razvoja političkih procesa nekako nestanu. Ali to je verovatno nemoguće u BiH. U BiH mora doći do dogovora o svemu, dva entiteta i tri naroda, uvažavajući sva prava bilo kojeg pojedinca”, izjavio je Dodik na kraju dvoednevne posete Briselu.
Željko Komšić je naglasio da je ohrabren time da postoji raspoloženje u Evropskoj Uniji da Bosna i Hercegovina dođe do kandidatskog statusa, međutim da to nije dovoljno.
“Raspoloženje u Briselu postoji. Manje-više, sve je u našim rukama”, izjavio je Komšić. I Komšić i Dodik potvrdili su da su svi evropski sagovornici zatražili reviziju izbornog zakona.
“Pred nas se postavljaju zahtevi izmene izbornog zakonodavstva bez preciziranja pravca u kojem to treba da ide. To je naš problem, naša stvar. Izmene izbornog zakonodavstva podrazumevaju političke i tehničke stvari”, izjavio je Komšić.
Dok je Dodik priznao da nema zajedničkog stava kada je u pitanju aktiviranje MAP-a u NATO, Šefik Džaferović je naglasio da je to, pored formiranja vlasti u BiH, pitanje koje ulazi u domen vladavine prava.
“Ako smo opredeljeni za vladavinu prava onda ne bi trebalo da bude problema ni sa implementacijom izbornih rezultata ni sa aktivacijom prvog godišnjeg nacionalnog plana za MAP,” rekao je Džaferović. Osvrćući se na otvorena pitanja, Džaferović je naglasio da se zalaže za implementaciju međunarodnog prava u pitanjima oko kojih neodstaje konsenzus u BiH. To, prema njemu, podrazumeva i pitanje granice sa Srbijom, sa Hrvatskom kao i pitanje Pelješkog mosta.
Bosanskohercegovačko Predsedništvo u novom sazivu boravilo je u Briselu dva dana. U utorak su se sastali sa šeficom evropske diplomatije Federicom Mogherini, a u sredu su obavili razgovore sa komesarom Johannesom Hahnom, gde im se nenajavljeno pridružio i predsednik Evropske Komisije Jean Claude Junker. Poslednji susret je održan sa predsednikom Evropskog Saveta Donaldom Tuskom.
Evropski komesar Johannes Hahn je u pisanom saopštenju naglasio da je pred sagovornicima istakao neophodnost da se vide, kako je rekao, konkretne i opipljive reforme. On je takođe zatražio da se izbegne retorika podela ili bilo koja inicijativa koja ometa put zemlje ka Evropskoj uniji. “U tom kontekstu formiranje svih vlada koje proizilaze iz izbora u oktobru 2018, je od suštinskog značaja”, kaže se u Hahnovom saopštenju. Evropski komesar je zatražio od sagovonika da u što kraćem roku odgovore na 656 dodatnih pitanja koje je poslala Evropska Komisija. Međutim, on je upozorio da odgovori na Upitnik neće automatski podrazumevati i status kandidata.
“Buduće mišljenje Komisije će biti sveobuhvatna mapa puta za duboke reforme, koje treba hitno usvojiti i sprovesti, posebno one u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, gde postoje jasni nedostaci na svim nivoima”, upozorio je Hahn u saopštenju.
Bila je ovo prva zvanična poseta tročlanog Predsedništva u novom sazivu. Primljeni su na najvišem novou ali je zanimljivo da su se domaćini oglašavali samo pisanim saopštenjima. Prema dosadašnjoj praksi, kada god postoji poseta ovako viskog nivoa, onda bude prilika da se domaćini i gosti zajedno obrate predstavnicima medija. Zvaničnici Evropske Unije su nedostatak press-konferencije pravdali tesnom agendom.
Facebook Forum