Malo je falilo da Užičani dobiju spomenik pod istim nazivom kao i ideologija koja je Srbiju odvela u ratove devedesetih. Iako se statua "Velika Srbija" na ulazu u taj grad, oko 160 kilometara jugozapadno od Beograda, ne odnosi na vreme poslednjih ratova, ime je zamenjeno samo nekoliko dana uoči svečanog otkrivanja u sklopu novembarskog obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.
Statua se sada zvanično zove "Velika pobeda", ali prvobitnim nazivom pušten je duh iz boce, ocenjuje istoričar Srđan Milošević.
"Meni se apsolutno čini da je to jedna vrsta provokacije i za društvo i za region", kaže Milošević.
Odluku o promeni naziva čelnici Užica obrazložili su "potencijalno pogrešnim tumačenjima", iako je, kako su naveli, reč o replici statue "Velika Srbija" koja je "pre jednog veka kada je izvajana predstavljala znamen pobedi u Velikom ratu", uz podsećanje da Karađorđevići nisu imali velikosrpske pretenzije.
Tri metra visoku statuu, koja je Užičane koštala oko 250.000 evra, uradio je vajar Svetomir Radović, po modelu međuratnog vajara Kraljevine Jugoslavije Đorđa Jovanovića, a simbolizuje antičku boginju koja u levoj ruci drži krunu Karađorđevića, a u desnoj zastavu Kraljevine Jugoslavije. Postavljena je na predlog generalnog sekretara predsednika Srbije Nikole Selakovića, a bista "Velike Srbije", visine jednog metra, nalazi se danas i u zgradi Predsedništva u Beogradu.
Ova situacija, prema rečima Srđana Miloševića, verno reflektuje poigravanje i sa istorijom i sa budućnošću, politiku ako prođe – prođe.
"Taj spomenik jeste originalno nosio naziv Velika Srbija, ali kada se cela ta priča reaktuelizuje, kada se sa njom poigrava, onda to ima i određene političke posledice", navodi Milošević.
Ovo poigravanje sa ideologijom i konceptom pod kojim je Srbija vodila ratove poslednje decenije prošlog veka prisutno je i u javnom diskursu. Od onih koji su i danas, kao i devedesetih, bez ograda promoteri "Velike Srbije" ostaje Srpska radikalna stranka (SRS) haškog osuđenika Vojislava Šešelja.
"Cilj je ujedinjenje celokupnog srpskog naroda i obrazovanje državne zajednice na kompletnoj srpskoj nacionalnoj teritoriji, koja će obuhvatiti Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Želja srpskih radikala je da se ta jedinstvena srpska država nazove Velika Srbija", navodi se, pored ostalog, u programu Radikala.
Ova stranka prva je po snazi opoziciona poslanička grupa u Skuštini Srbije, a njihov lider, koji je u Hagu osuđen zbog podsticanja deportacije i progona Hrvata u Vojvodini 1992. godine, uz skupštinsku klupu, dobija i prostor u medijima bliskim vlasti.
"Oni su kao i u vreme Miloševića omiljena opozicija. Očigledno je da ponekad ili počesto Radikali govore ono što vladajuća većina želi, ali zbog obzira prema Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici to ne govori", ocenjuje Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
Vladajući Naprednjaci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji su se do razlaza sa SRS-om zalagali za koncept Velike Srbije, danas tvrde da je ta politika "deo prošlosti". Ipak, ideje o ujedinjenju srpskog naroda, ne nailaze na jasnu ogradu vladajućih Naprednjaka.
"Mnogi su možda i zaboravili, ali pre samo dve i nešto godine je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić na obeležavanju slave Republike Srpske 9. januara dao izjavu da je njegov san da jednog dana granica na Drini bude samo prirodna granica, znači da Republika Srpska i Srbija budu jedno. To je bio odgovor na prethodnu sličnu izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika", kaže Aleksandar Popov.
Lider ovog bosanskohecegovačkog entiteta, danas predsednik Predsedništva BiH često u prisustvu državnog vrha Srbije otvoreno govori o težnjama ka ujedinjenju sa Srbijom, pa nisu retki oni koji Milorada Dodika vide kao električnog zeca u plasiranju ovih ideja.
"Ovde je ta tema živa i aktuelna jer je stalno prisutna kalkulacija da bi se eventualni gubitak Kosova mogao nadomestiti pripajanjem Republike Srpske, ali onda bi se otvorile igre bez granica u celom regionu", dodaje Popov.
Na opasnosti destabilizacije čitavog regiona, nedavno je upozorio predsednik Crne Gore Milo Đukanović navodeći da pregovori između predsednika Srbije i Kosova stvaraju posebnu nervozu.
"Nestabilnost je pojačana nedavnim pogoršanjem odnosa između Srbije i Hrvatske. Plašim se da takav razvoj situacije daje polet pristalicama Velike Srbije. Neki od njih ponovo počinju sa osporavanjem crnogorske nezavisnosti, tvrdeći da Srbija ima prirodno pravo na Crnu Goru", rekao je Đukanović za francuski Figaro, upozoravajući da je takva retorika opasna u vremenu nestabilnosti.
Odnosi na liniji Beograd-Podgorica zaoštreni su nakon izjave poglavara Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irineja, koji je letos rekao da je položaj SPC u Crnoj Gori "gori nego u vreme osmanske okupacije, a da je status Srba kao u doba Nezavisne države Hrvatske". Politička podrška patrijarhu stigla je od ministra za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenada Popovića, koji je rekao da je u Crnoj Gori na delu "identitetski genocid na srpskim narodom". Predsednik Srbije ostao je uzdržan.
"Ne mogu ja da komentarišem ono što izgovara njegova svetost. Mi želimo dobre odnose sa Crnom Gorom i želimo bolji položaj srpskog naroda u Crnoj Gori", rekao je Vučić.
Iako se granicama danas javno ne igra, što je donekle nedavno dovedeno u pitanje otvaranjem rasprave o "razgraničenju" Kosova i Srbije, insistira se upravo na položaju srpskog naroda van Srbije. Prašinu u regionu podigla je prošle godine iz Beograda najavljena zajednička Deklaracija Srbije i Republike Srpske o položaju srpskog naroda u regionu. Za razliku od susednih država, ovo je nešto što nailazi na podršku javnosti u Srbiji.
"Očekivanja danas nisu Velika Srbija, ali jesu zaštita Srba van Srbije. Oko Kosova je stav prilično nekonzistentan, ljudi bi voleli da bude kao što je nekad bilo, pri čemu nije potpuno jasno na šta se misli. S druge strane, kada ih pitate šta je realno, realno je da Kosovo nezavisno i onda je želja bar da Srbi van Srbije budu zaštićeni. Kada je reč o Republici Srpskoj, tu je više u samom RS-u prisutna ta izražena želja za ujedinjenjem sa Srbijom, dok je ta realnost da je Bosna nezavisna država u Srbiji još čistija i ne očekuje se da tu bude nešto veliko", kaže Srđan Bogosavljević iz agencije Ipsos Stratedžik marketinga.
Iako je najavljeno da će spomenuta Deklaracija biti usvojena u februaru ove godine i u Skupštini Srbije, i u Skupštini Republike Srpske, to se nije dogodilo, niti je iko odgovorio na pitanje da li se od dokumenta odustalo. Ipak, samo spominjanje Deklaracije mnoge je podsetilo na nikada završeni Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine, koji se smatra izrazom i začetkom velikosrpskog nacionalizma pred krvavi rasplet u devedesetim godinama. Taj dokument je, pored ostalog, tvrdio da su Srbi diskriminisani jugoslovenskim ustavom i da se na Kosovu sprovodi "fizički, politički, pravni i kulturni genocid nad srpskim stanovništvom".
Sociolog Srećko Mihajlović navodi je da je odjek ovakvih pitanja u javnosti, a pre svega tema "Velike Srbije", kratkog daha.
"To je naduvana tema koja se s vremena na vreme obnavlja i koja je iskaz o nesposobnosti javne kritike da uoči najvažnije probleme ljudi u ovom društvu i da eventualno nešto kaže o mogućnostima njihovog rešavanja. Pitanjem teritorije se danas teško može izmanipulisati javno mnjenje čak i kada je reč o Kosovu, a kamoli kada je reč o nečemu drugom, da ne pominjem one čuvene granice, zato što su ljudi zasićeni tom temom, i opsednuti sasvim drugim problemima", navodi Mihajlović.
Velikosrpske pretenzije mogu se pronaći na listama želja stranaka koje ne teže većim procentima. I desno orijentisane opozicione Dveri snizile su nacionalistički ton nakon stupanja u savez sa proevropskim partijama u Srbiji.
No, iako koncept "Velike Srbije" nije deo političkih platformi, Srđan Milošević ukazuje na postojanje snažnog uverenja da je srpskom narodu u istoriji učinjena velika nepravda kada je reč o teritoriji njegove "matične države".
"To je više neka vrsta ideje koja je u vazduhu. Ona nije aktuelna, ali kada se reaktuelizuje, a to je na Balkanu često moguće, onda će biti jasan pravac u kome će društvo razmišljati i pripremati se za neku reviziju ovoga što su sadašnje granice na Balkanu", upozorava Milošević.
I to bi trebalo imati na umu kada se sa zvaničnih pozicija pribegava nacionalističkom narativu. Sve i da je reč o populizmu u službi amortizovanja reakcija javnosti na eventualno rešavanje pitanja odnosa Kosova i Srbije.
Facebook Forum