“Ja sam in-door seks-radnica – radim u svom stanu. Postoje ulični seks-radnici, koji su mnogo izloženiji raznim opasnim situacijama i oni su prepušteni sami sebi i svojim procenama jer ne postoji način da sebe zaštitimo. Policija treba da štiti seks-radnike, ali ih ne štiti samo zbog izbora njihovog posla. A seks-radnici su takođe građani ove zemlje, koje treba da štiti kao i sve druge”.
Priča nam ovo Kristina iz Beograda, koja ističe da stoji iza izbora svog zanimanja i da zbog njega ne treba da bude meta prekršajnih paragrafa. Ne želi da navede svoje prezime, ni svoj puni identitet.
Zakon o javnom redu i miru Srbije, usvojen pre dve godine, uveo je, međutim, drastične prekršajne kazne za seksualne radnike i radnice i za njihove klijente. U prethodnom zakonu maksimalna kazna zatvora iznosila je 30 dana, a sada je postala minimalna. Sudije najčešće ženama koje se bave prostitucijom izriču presude od 30 do 60 dana zatvora ili od 50.000 do 150.000 dinara (od oko 400 do oko 1.200 evra).
Sindikat policije i policijskih starešina predložio je nedavno da se u Srbiji legalizuje pružanje seksualnih usluga na način kako je to učinjeno u većini evropskih zemalja.
Legalizacija te delatnosti, kaže za Radio Slobodna Evropa Blažo Marković, čelnik tog sindikata, bila bi solidan izvor prihoda za državu, a uz to bi i seksualni radnici i radnice bili zakonski zaštićeni, pri čemu bi još imali i zdravstveno i penzijsko osiguranje. On podseća da je u staroj Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata, to zanimanje bilo legalizovano.
“Ako države kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Grčka, Turska, Mađarska, Italija, Španija, Britanija, Holandija, Belgija i druge, dakle, najrazvijenije evropske zemlje, to dozvoljavaju, zašto to ne bi bilo legalizovano u jednoj državi u razvoju kakva je Srbija?”, argumentuje Marković, koji još predočava da policijski inspektori koji rade u toj oblasti jako teško mogu da dokažu da su seksualni radnici pružali usluge klijentima.
Još jedan poželjan aspekt imala bi legalizacija pružanja seksualnih usluga, ukazuje Marković:
“Ono što je najvažnije, inspektori bi se usmeravali na borbu sa trgovinom belim robljem, trafikingom ljudi za rad u prostituciji, posrednicima i makroima. Nadam se da će ministar unutrašnjih poslova sagledati situaciju i rešiti da upravo sa ministarskog nivoa krene zahtev koji će dospeti do Vlade i Skupštine i biti pretočen u zakon, čime bi se legalizovala ta delatnost”, očekuje predsednik ovog policijskog sindikata.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova Radio Slobodna Evropa nije dobila odgovor na upit o ovom predlogu Sindikata policije i policijskih starešina, odnosno, o tome treba li dekriminalizovati, odnosno, legalizovati, delatnost seksualnog rada, kao što je učinjeno u većini evropskih zakonodavstava.
Na drugoj strani, Mario Knežević, aktivista nevladine organizacije “Sloboda prava”, koja je nastala pre sedam godina, i to na inicijativu seksualnih radnica, za RSE kaže da su ta organizacija i njeni aktivisti protiv legalizacije, ali da se zalažu za ukidanje prekršajnih sankcija za bavljenje seksualnim radom.
Kada je o prostituciji reč, Knežević ocenjuje da Srbija zapravo ima prohibiciju, jedan od najgorih modela. Ona se vodi kao prekršaj, ali ako se po prekršajnoj presudi ide u zatvor, to je de facto kriminalizacija, što Srbiju stavlja u isti nivo sa arapskim zemljama, SAD, Kubom.
On navodi da je amandman člana 16, kojim se kažnjavaju klijenti, donesen forsiranjem jedne feminističke organizacije kao pokušaj da se uvede švedski model, po kojem se kriminalizuju samo klijenti, kako bi se zaštitile seks-radnice sa pozicije žene kao žrtve. Međutim, dodaje, za razliku od švedskog, u srpskom zakonu su seksualne radnice i dalje ostale kriminalizovane.
"Jedini koncept za koji se zalažemo jeste dekriminalizacija jer se legalizacija pokazala najlošijim konceptom zbog preterane kontrole države, preteranog licenciranja. To je dovelo do apsurda da seks-radnice moraju da traže dozvole za venčanje, a ako dobiju sertifikat o tome čime se bave, ne mogu da se venčaju”, kaže Knežević.
Za razliku od legalizacije, dekriminalizacija prostitucije znači da nema konkretnog zakona koji ili zabranjuje ili dozvoljava prostituciju.
Ovaj naš sagovornik osvrće se i na tvrdnje da bi, ako bi seksualni rad bio legalizovan, država solidno zarađivala naplatom poreza. Kaže da je to potpuna neistina, zato što ulični seks-rad koji je najugroženiji donosi 0,00001 odsto prihoda. "Svi prihodi vezani za legalizaciju dolaze od video-industrije, filmova i pisanih medija”, kaže Knežević.
On ukazuje i na zastrašujući podatak da su od od ukupno ubijenih žena na svetu 80 odsto seksualne radnice.
Kad je reč o Srbiji, ističe i to da im se krši pretpostavka nevinosti jer se često privode i osuđuju bez ikakvih dokaza:
“Ako se neko kreće na nekim lokacijama, kako policajci to obično umeju da navedu, gde se zna da se obavlja seksualni rad, odnosno, prostitucija, kako kažu – to je za njih sasvim dovoljan dokaz da vas privedu. Znači, nisu imali nikakve druge dokaze. Drugo, ukoliko ima kondom kod sebe, ona već u startu zna da je čeka osuđujuća presuda. Mi smo radili istraživanje ‘Prava iznad svega’ o sudskoj praksi, gde se vidi da u povećem broju slučajeva one uopšte nisu ni bile izvedene pred sudiju za prekršaje. Dakle, presuda je napisana bez uzimanja izjave od njih nego samo od policajaca”, svedoči Mario Knežević.
Poziva se i na istraživanje koje su u njegovoj organizaciji radili do 2013. godine i koje je pokazalo da su kondomi u dve trećine presuda korišćeni kao jedini dokaz. U zatvor se, svedoči on, ide i bukvalno ako se stoji na terenu ili živi u blizini. Navodi primer žene koja stanuje blizu seks hot-spota koja je privedena kada je otišla do prodavnice prekoputa. Policajac koji je bio u blizini pokupio ju je, kaže, bez ikakvog dokaza i dobila je mesec dana zatvora.
I istraživanje koje je pre četiri godine radila nevladina organizacija "Astra", koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima, pokazalo je da je više od 70 seksualnih radnica kažnjeno samo zato što je stajalo na mestu koje je poznato kao okupljalište seks-radnika. Stajale su same, navode u "Astri", bez razmene novca ili kontakta klijenta.
Postojeći zakon povećao je kazne za seksualne radnike i uveo kažnjavanje klijenata, što nije dobro – smatra Katarina Ivanović iz "Astre".
“Seksualni rad je izmešten u ilegalne vode, zbog čega ni klijent ni seksualne radnice neće da prijave nasilje jer znaju da će biti prekršajno kažnjeni za to čime se bave”, ukazuje Katarina Ivanović i ističe da se njena organizacija zalaže za to da se pravi striktna razlika između dobrovoljnog i prinudnog seksualnog rada.
Prvi, dobrovoljni, smatra ona, treba regulisati i priznati kao i svaki drugi rad, što je proces u kojem treba da učestvuju i sami seksualni radnici, a organizatore prinudnog seksualnog rada treba rigorozno kažnjavati.
Nebojša Đurasović, čelnik novosadskog udruženja “Prevent”, u principu ne odbacuje legalizaciju seksualnog rada, ali ne očekuje da u srpskom konzervativnom društvu tako nešto preko noći može da prođe. Otuda i on veruje da bi prvi korak trebalo da bude dekriminalizacija.
“Udruženje ‘Prevent’ je za dekriminalizaciju bavljenja seksualnim radom, što znači da ovo delo ne bude kažnjivo po Zakonu o javnom redu i miru, da se ovim devojkama omogući da same zastupaju i brane svoja prava kada su u pitanju policija, centri za socijalni rad, sudovi itd, a trenutno su u tome sprečene zbog toga što se bave nečim što je zakonom kažnjivo. Tek kada one budu imale pravo da zastupaju svoje interese pred državnim organima, onda može da počne priča o regulisanju te delatnosti. Da li je to legalizacija ili neki drugi model, na primer švedski, koji kažnjava one koji koriste njihove usluge, ali ne i njih – to bi se tek tada razmatralo. Ali, ono osnovno što treba uraditi jeste dekriminalizacija”, smatra Đurasović, koji se boji da u ovom momentu Srbija, kao vrlo patrijarhalno društvo nije spremna za legalizaciju seksualnog rada.
Za dekriminalizaciju pružanja seksualnih usluga zalaže se i Kristina s početka naše priče. Možda bi to dovelo i do većeg razumevanja okoline i rodbine za posao koji je izabrala. Na to razumevanje, priča nam, nije naišla od dela svoje rodbine – i to onih najbližih.
“Deo moje rodbine je prihvatio to i mene gleda kao osobu i kao nekoga ko je načinio svoje izbore i speman je da ih brani, dok drugi deo rodbine nikada to nije prihvatio – među njima su i otac imajka. A opšti stav društva vam je već poznat”, kaže Kristina.
Na evropskom kontinentu najveći broj država je ozakonio seksualni rad. Ta delatnost je legalna u Nemačkoj, Austriji, Britaniji, Švajcarskoj, Italiji, Danskoj, Finskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Monaku, Irskoj, Španiji, Portugaliji, Slovačkoj, Češkoj, Letoniji, Poljskoj, Estoniji, Bugarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Turskoj i Mađarskoj.
Facebook Forum