Istraživanjem o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, Srbija ne optužuje nikoga, već želi da pomogne sebi, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u utorak, nakon potpisivanja sporazuma o osnivanju zajedničkog tela za utvrđivanje posledica tokom intervencije Severnoatlantske alijanse.
Osim Trivana, sporazum je u utorak u Vladi Srbije potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Ministar Goran Trivan rekao je da Srbija ima obavezu prema svojim građanima da utvrdi sve činjenice u vezi sa bombardovanjem.
"Kada saznamo i shvatimo šta se dogodilo i kada budemo razmotrili sve apekte – od zdravstvenog do onih drugih – i kada shvatimo zašto se to dogodilo, onda ćemo znati i kakve mere treba preduzimati da bismo zaštitili svoje građane i svoju biosferu", rekao je Trivan.
Trivan je kazao da se Srbija odmah po završetku bombardovanja pozabavila "ozbiljnim istraživanjima i dekontaminacijom terena za koje smo imali saznanja da su kontaminirani pre svega osiromašenim uranijumom, ali i drugim stvarima".
"Ovde možemo govoriti o zagađenjima koja su ne samo posledica bombardovanja municijom sa osiromašenim uranijumom, već imamo priliku da se bavimo zagađenjima koja su nastupila uništavanjem petrohemijskih, hemijskih i drugih kapaciteta. Skrećem pažnju javnosti da posledice zagađenja te vrste ponekad mogu biti dramatične", rekao je ministar zaštite životne sredine.
Prema rečima Gorana Trivana, Srbija će pokušati da u istraživanje uključi i Kosovo.
"To nije pitanje srpske propagande. To je pitanje zdravlja. Naročito deca koja su rođena posle 2000. godine imaju pravo na istinu. Bolesti, osiromašeni uranijum, hemijska zagađenja i njihove posledice ne znaju za nacionalnost", naveo je Trivan.
Trivan je rekao da rad tela i istaživanje koje će sprovoditi nije pitanje politike, te da će naučnici imati potpunu autonomiju. Prema njegovim rečima, bombardovanje Srbije učinile su "bivše administracije nekih zemalja" i Trivan očekuje da neke druge administracije imaju empatiju prema onome što se desilo Srbiji 1999. godine.
"Srbija istraživanjem ovog zločina ne osuđuje nikoga. Srbija hoće da pomogne sebi. U međuvremenu su se na čelu tih zemalja koje su učestvovale u ovome pojavile neke druge administracije, neki drugi ljudi koji bi mogli da imaju empatiju prema onome što se dogodilo, u smislu da je možda potrebno pomoći zemlji koja je pretrpela nepravedne posledice svega toga", rekao je Trivan.
Istraživanje će voditi četiri tela – savet koji sačinjavaju naučnici iz oblasti medicine, fizike, biologije i drugih nauka, koordinaciono telo, nacionalna laboratorija i Upravni odbor koji sačinjavaju predstavnici ministarstava.
Savet će voditi akademik Marko Anđelković, a na čelu Koordinacionog tela biće profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, i Danica Grujičić, načelnica Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Danica Grujičić rekla je da će istraživanje imati dve faze, a u prvoj će se prikupljati već postojeći podaci o posledicama bombardovanja.
"Onda će te podatke analizirati ljudi koji znaju da li su uzorci uzeti na pravi način, da li su analizirani na pravi način i da li tu može da se napravi neka nova analiza ili ne. Cilj je naravno istina. Da li će se ona nama dopasti ili ne – to nije bitno. Politike neće biti. Svaka grupa istraživača će reći ono što treba. Biće tu fizičari, molekularni biolozi, biolozi, inženjeri poljoprivrede, lekari različitih vrsta specijalnosti", pojasnila je Danica Grujičić.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović najavio je da će u istraživanju učestvovati javnost različitih generacija i da će ono iziskivati dosta vremena.
"Cilj je da naše istraživanje i rezultati budu priznati u svetu. Mi ćemo ih predati ministru, a on će znati šta će dalje sa njima", rekao je Jovović.
Svoj potpis na sporazum o osnivanju zajedničkog tela za utvrđivanje posledica bombardovanja ranije su stavili ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar prosvete Mladen Šarčević.
