Zvanična Priština očekuje da će Osnovi sud u Severnoj Mitrovici uskoro početi sa radom, dok se pravni stručnjaci na severu žale da Briselski sporazum o pravosuđu iz 2013. godine nije dovoljno transparentan.
Građani severa i nisu dovoljno upoznati sa ovim procesom, a oni koji jesu, ne veruju da će integracija pravosuđa poboljšati njihov svakodnevni život – pokazuje poslednje istraživanje nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture.
Od kako su Srbi zauzeli sudove na severu Kosova početkom 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, kosovski radnici mitrovačkog suda bili su primorani da se presele u objekte Osnovnog suda u Vučitrnu gde i danas rade, dok su na severu funkcionisali sudovi u sklopu srpskog sistema.
O pravosuđu se razgovaralo i u Briselu, te je tako februara 2015. godine postignut sporazum između Prištine i Beograda kojim se predviđa gašenje sudova i tužilaštava u Srbiji i na Kosovu koji rade na predmetima sa teritorije Kosova i integracija dosadašnjih pravosudnih struktura sa severa u pravosudni sistem Kosova.
Prema sporazumu, predviđen je jedinstveni pravosudni sistem, odnosno jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo za ceo region Mitrovice. Kako su tada kosovski zvaničnici izjavili, sudije i tužioci će raditi zajedno i neće biti podeljeni po etničkoj osnovi.
Sporazum predviđa da će se krivični predmeti tretirati u objektima suda na severu, dok će se građanske parnice voditi u objektima suda na jugu.
Predsednik suda i glavni tužilac dolaze iz različitih etničkih zajednica. Glavni tužilac će biti Albanac, a predsednik suda Srbin. Broj sudija i administrativnog osoblja biće srazmeran broju strukture stanovništva u tom delu.
Start početkom jeseni
Nehat Idrizi, predsednik Sudskog saveta Kosova, u izjavi za RSE je naveo da se očekuje da će Osnovni sud u Severnoj Mitrovici postati funkcionalan u septembru. Trenutno je u toku konkurs za sudije i tužioce.
"Očekujemo da će se na ovom konkursu prijaviti oni koji su radili do sada u paralelnim sudovima (u sistemu Srbije), jer je to u skladu sa sporazumom o pravosuđu između Prištine i Beograda. Veći deo uposlenih će biti iz redova srpske zajednice, s obzirom da je taj deo naseljen većinskim srpskim stanovništvom. Sud će raditi na osnovu zakona Kosova", kazao je Idrizi.
Bivši tužilac i sudija, sada advokat, Faruk Korenica, kaže da konstantno odugovlačenje utiče na život ljudi i da politika prevladava realnost.
"Kada bih se pitao, to bi trebalo sutra da krene. Ustvari, nije trebalo čekati ni za sutra, već treba odmah integrisati ljude u pravosuđe. Političari neka rade svoj deo posla, ali život je život", kazao je on za RSE.
"Osnovni sud je i dalje u Vučitrnu, radi pod neverovatno teškim uslovima, nema prostora, predmeti su po hodnicima, ormani su dostupni svakome, ne daj bože može se desiti da neko dođe, svoj dosije izvuče i dođe do zastarelosti postupka itd. S obzirom da su pravnici, odnosno oni koji su ispunjavali uslove da budu sudije i tužioci, čujem svi konkurisali, to je jedan ohrabrujući trenutak koji mi daje za pravo da mogu očekivati da negde do početka jeseni taj sud krene", kazao je Korenica.
Njegov kolega, advokat Dejan Vasić, u izjavi za RSE navodi da bi funkcionalizacija suda svakako pomogla narodu, te i advokatima koji ne mogu da rade tamo gde nema zakona.
"Početna premisa je bila da se uvede zakon u jedan deo teritorije gde se on primenjivao uslovno rečeno ograničeno", kazao je Vasić.
Danijela Tomašević iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture, navodi da poslednje istraživanje ove organizacije govori da 57 posto ispitanih nije uopšte upoznato sa sadržajem postignutog sporazuma o pravosuđu, dok 49 odsto smatra da integracija pravosuđa neće poboljšati njihov svakodnevni život.
Skeptični oko primene
Mnogi smatraju da ovaj sporazum nije primenjiv u praksi i da se sama implementacija u potpunosti nikada neće primeniti.
"Integracija pravosuđa građanima ne uliva nadu da će uživati sva prava koja su im zagarantovana. Svesni su da će do integracije pravosuđa doći, ali ne voljom građana već pod pritiskom međunarodne zajednice", kaže Tomašević.
Valerie Hopkins, novinarka BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža), koja prati implementaciju briselskih sporazuma, navodi da se uglavnom malo zna o onome šta dve strane u Briselu pregovaraju, te i da je sporazum o pravosuđu jedini koji nije u javnosti objavljen.
"Mislim da je to jedan od najvećih problema i zato ljudi nisu upoznati sa tim temama. Kako onda da podržiš proces o kom nisi obavešten. U ovom procesu i Beograd i Priština i EU su krivi za netransparentnost. Najvažnija stvar u životu građanina je poverenje u pravosuđe", mišljenja je Hopkins.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, je po postizanju sporazuma o pravosuđu rekao da će uspostavljanje pravosudnog sistema u jednom delu Kosova, koji je skoro 15 godina bio izolovan od ruke pravde, biti veliko dostignuće, ali i izazov za sve.
Inače, prošle nedelje OEBS misija na Kosovu (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju – OEBS) organizovala je obuku za 45 pravnih stručnjaka sa severa Kosova o međunarodnim standardima ljudskih prava tokom sudskog postupka. Učesnici su bili kandidati za priključivanje reintegrisanom pravosudnom sistemu na severu Kosova.
