Glumčina, istinit i jednostavan, kako to samo mogu biti veliki - neke su od reči kojima su se kolege oprostile od glumca Dragana Nikolića. Komemoracija u beogradskom Ateljeu 212 bila je svojevrstan omaž ovom velikanu jugoslovenskog filma.
Petominutnim stojećim ovacijama i burnim aplauzom, uz melodiju iz kultnog domaćeg ostvarenja "Nacionalna klasa", prijatelji i brojni poštovaoci odali su poslednji pozdrav Draganu Nikoliću. Pre tog spontanog izliva emocija, izraza dubokog poštovanja za sve što je dao svetu umetnosti, kolege su se biranim rečima prisećale lika i dela Dragana Nikolića.
"Mnogo će vode proteći Dunavom i Savom dok se ponovo ovakav briljantan glumac i božanstveni mangup ne rodi, kao što je bio naš Dragan Nikolić, Gaga... Svako od nas, koji smo svedoci ovog našeg vremena, nosi svoga junaka u svojim sjećanjima. Sasvim sam siguran da je Dragan Nikolić u prvom timu jugoslavenske kazališne i filmske reprezentacije. Za mene lično, bio je čista devetka, naš centarfor", rekao je glumac Rade Šerbedžija.
Nacionalna klasa, čulo se od nekoliko kolega i prijatelja koji su govorili o Nikoliću.
O Gagi, detetu sa beogradskog Crvenog Krsta, šarmantnom, harizmatičnom, modernom, duhovitom, senzibilnom glumcu, koji se prvi put pojavio daleke 1967. na Pulskom festivalu u filmu Žike Pavlovića "Kad budem mrtav i beo". Ostalo je istorija. Publika se zaljubila u to tamno lice, kako kaže Rade Šerbedžija, koje je na platnu postajalo belo kao sneg. Usledile su ovacije i bilo je jasno da se pojavio velikan.
Furlan: Ne mogu zamisliti svijet bez Dragana
"Dragan je bio, ne samo brilijantan glumac, nego dobar, fin i drag i neizmjerno duhovit čovjek. Jednom sam rekla da bi mu trebalo platiti da, naprosto, bude na svakom snimanju jer je unosio toliko humora, toliko dobre energije... Taj čovjek, koji je bio prava zvijezda, nikad se nije tužio ni na što, dok su svi drugi kukali zbog ovakvih onakvih uvjeta, dok smo stajali na -12 pod ledenom kišom, on se samo šalio. Naprosto jedan tako dobronamjeran i fin čovjek kakav se rijetko sreće u našem poslu. Iako je bio velik i njegova karijera je bila zaista nevjerovatna, on je bio jedan skroman, fin i drag čovjek. Strahovito će mi nedostajati. Ne mogu zamisliti svijet bez njega. Jako sam tužna", kaže za RSE glumica Mira Furlan.
"Dragan je bio dobar čovek. Imao je veliko srce i mnogo je voleo ljude. Voleo je život. Bio je srećan što je glumac, voleo je svoj poziv. Ali, mislim da je uvek bio po malo pesnički usamljen. Dragana više nema, otišao je, poneo tu tajnu odlaska... A ovi dani sećanja na njega pokazuju da on zaista za sobom ostavlja veliki, neuništiv, trag i da je postao nacionalna figura", istakla je glumica Seka Sablić.
Dok su se na sceni "Mira Trailović" ređali kadrovi iz pozorišnih predstava i filmova u kojima je igrao Dragan Nikolić, u publici su se smenjivali suze i smeh. Seta i sećanja na neka bolja vremena čiji simbol je bio i ostao Gaga...
Neuhvatljivo prirodan, kazao je reditelj Jagoš Marković, Gaga je bio čovek kog su ljudi iskreno voleli.
"Jer on je u direktnoj vezi sa vrednostima koje nisu trenutne, sa vrednostima koje ostaju zauvek. Zato i ide u legendu. Ako je tačno da ceo svet drži nekoliko pravednika, onda je naš Beograd bio, ostao, i ostaće u rukama Dragana Nikolića. Velikog gospodina, viteza i glumčine", istakao je Marković.
Pored supruge Milene Dravić i kolega iz njegove generacije, od Dragana Nikolića u Ateljeu 212, pozorištu na čijim daskama je pre skoro pet decenija igrao i u legendarnom mjuziklu "Kosa", oprostila su se i njegova, kako ih je zvao, glumačka i duhovna deca.
Jedan od njih, Dragan Bjelogrlić, rekao je da je Gaga jednostavno neponovljiv.
"Ma koliko da su smutna i teška vremena, ma koliko nam se činilo da svet postaje gori, ljudi će uvek prepoznavati tu neobjašnjivu toplinu i časnost pravog čoveka. Legenda o divnom čoveku, Lepom Gagi sa Crvenog Krsta, živeće dugo. Biće jedinstvena, topla i lepršava, kao što je bio i on", reči su Bjelogrlića.
Od Dragana Nikolića, jedinstvene pojave u istoriji jugoslovenske kinematografije, filmskog Džimija Barke, Flojda, Popaja, Urketa, Prleta, sa posebnim emocijama oprostio se njegov prijatelj i kolega, glumac Voja Brajović. Rečima "Igraćemo mi opet, na nekom drugom mestu" i uz stihove Arsena Dedića:
"Nekad smo se rastajali, putovali dugo. Voleli smo mnoge, ali to je nešto drugo. Trošili smo život skupa, i skromno i sjajno. Ti si skoro sve što imam, jedino, i trajno. Amigo, prijatelju moj, amigo…"
Dragan Nikolić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poslednju poštu jednom od najomiljenijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije odalo je nekoliko hiljada građana.