Predstava „Julije Cezar” Vilijama Šekspira, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, imala je konačno i beogradsku premijeru u Zvezdara teatru. Iako su joj mnoga pozorišna vrata zatvorena, publika je propratila snažnim ovacijama. Osnovni motiv komada “Julije Cezar” je revolucija i politički prevrat, koji se, na kraju kompromituju u svojoj nemoći. To čini Šekspira aktuelnim i danas što je pokazalo i ovo pozorišno čitanje Kokana Mladenovića.
“Šta biste uradili ako biste videli da se vaša država kreće ka tiraniji? Kada bi jedan čovek postajao suviše moćan, šta biste uradili da ga u tome zaustavite?“ - ovo je moto koji provejava kroz celu predstavu “Julije Cezar”.
“`Julije Cezar` je politički komad koji govori da, hm, u politici ništa novo. Govori da revolucija jede svoju decu, da oni koji prave revoluciju i svrgavaju diktatore postaju gori od tih diktatora koje su svrgnuli, govori da ne postoji revolucija već postoji samo zamena političkih elita, zapravo govori sve ono što mi živimo 500 godina pošto je taj komad napisan“, kaže glumac Sergej Trifunović koga gledamo u ulozi Bruta.
Pošto misli da je moguće poslednje decenije naše istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa Julija Cezara pitamo reditelja Kokana Mladenovića šta onda vidi?
“Vidite političku elitu kojoj je sve vreme dobro, vidite da revolucija ne postoji nego da su sve revolucije tek puka zamena društvenih elita. Od 90-te godine pa naovamo jedni te isti ljudi upravljaju ovom državom. Oni nemaju nikakvo osećanje opšteg dobra”, kaže Mladenović čiji intervju možete pročitati OVDE.
Iako je predstavu publika jako dobro primila, njoj su ipak mnoga pozorišna vrata zatvorena. Da li se zaista neko ovde boji Šekspira, jedna je od dilema koja se nametnula.
“Ja ne mislim da se ovde neko plaši Šekspira. Mislim da se taj neko pre plaši pozorišta. Mislim da ti ljudi koji su na vlasti, pre svega, nikad ih nismo videli u pozorištu. Mislim da se oni prosto plaše slobodoumlja, plaše se ljudi koji drugačije misle, plaše se ljudi koji ne pristaju na kompromise”, kaže nam Sergej Trifunović dok se sprema za izlazak na scenu.
Njegov kolega Saša Torlaković, koji glumi Julija Cezara i Marka Antonija, dodaje da je kad imate Šekspira pred sobom to blagodet za glumca.
“Žao mi je što ga više nema u pozorištima. Mislim da je vreme za Šekspira, pravo vreme”, kaže on.
Na sceni su još Branislav Trifunović u ulozi Kasija, Oktavija i Kaska igra Marko Marković, a Porciju i Kalpurniju Jelena Minić. Petoro glumaca istovremeno je i narod na sceni.
“Ima ona Brehtova da su najgluplji ljudi koje ne zanima politika jer ne razumeju da politika utiče i na cenu voća, obuće, i tako dalje i tako dalje. Ja mislim da tu ima istine”, kaže Branislav Trifunović.
Na plakatu za predstavu je uzdignuti srednji prst.
“Upućen je vlastima u Srbiji za kontinuirano manifestovanje ogromnog neznanja glede politike i vođenja države i pre svega glede kulture jer se mi kulturom bavimo. A sa druge strane, upućen je narodu, narodu koji ima tako mizernu svest o suštini same demokratije, narodu koji uvek iznova i iznova traži i proizvodi vođe umesto da proizvodi sebi ravne”, kaže nam reditelj Kokan Mladenović između probe i beogradske premijere.
Snažne ovacije publike na kraju u Zvezdara teatru. Petoro glumaca klanjaju se dok se aplauz ne stišava.
Među publikom smo zatekli i zaštitnika građana Sašu Jankovića.
“Nije čudo što je Šekspir Šekspir. Uvek aktuelno, a u ovakvom izvođenju potresno. Uvek više pitanja nego odgovora, valjda smo zato i ljudi što treba da se pitamo. Svakog dana da se pitamo da li je to što radimo baš ono pravo”, rekao nam je Janković.
Beogradska premijera "Julija Cezara" bila je doktorski rad reditelja Kokana Mladenovića. Kod publike, koja je predstavu i tokom njenog trajanja nagrađivala aplauzima, je sigurno prošao.
Producenti predstave su Grad teatar Budva, Centar za kulturu Svilajnac i Narodno pozorište Sombor.
