Neverica i šok, prve su reakcije u Srbiji na vest da crveno meso i prerađevine mogu biti kancerogeni. Dok stručnjaci upozoravaju na posledice, u zemlji u kojoj su generacije odrasle na masti i hlebu, građani skoro demonstrativno poručuju da se nikada ne bi odrekli slanine.
U danu kada je iz belog sveta stigla za mnoge gurmane strašna vest, na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci, baš kao za inat, meso je išlo kao alva.
Radomir Novaković Đedovac (65) iz Mrčajevaca u pečenjari u glavnom gradu Srbije decenijama prodaje jagnjetinu i prasetinu iz porodične proizvodnje.
Iako im nije svejedno nakon upozorenja SZO da mesne prerađevine, poput slanine, kobasice i šunke mogu da izazovu rak, mnogi sa tim zbijaju šale i opušteno pazare u mesarama. Kupci i prodavci na Bajloniju rekli su za RSE da veruju da je zdravlje baš u mesu.
Da đavo ne bi odneo šalu, pogotovu što se kod većine nijedan ručak u Srbiji ne može zamisliti bez mesa, eksperti za ishranu skreću pažnju da na stolu nisu poželjni proizvodi od životinja za koje se sumnja da su uzgajane uz hormone rasta i antibiotike, genetski modifikovanu hranu koja sadrži i hemiju, pesticide i herbicide, ali kao posebno opasne ističu prerađevine jer u njima najmanje ima mesa a najviše aditiva i emulgatora.
Nema razloga za paniku, kaže nutricionista Branka Mirković, ako znate šta jedete.
“Najvažnije je da je hrana proverena i jesti umereno. Tako se čovek najbolje štiti. Treba jesti meso koje je sveže i izbegavati mesne prerađevine. I onda nema problema. Uprkos tome što hrana definitivno nije kao nekada, nisam za to da se na kobasice, paštetu, šunku i slične stvari, stavi oznaka da je kancerogeno”, navodi Mirković.
Koliko neprijatno može biti otkriće čime se u stvari hranimo govori istraživanje sa američkog tržišta koje je pokazalo da je u viršlama pronađen i ljudski DNK. Ako je za utehu, veruje se da na Balkan još nisu stigli tokovi svetske prehrambene industrije.
Pavle Paunović, iz „Trlića“ iz Uba, kompanije koja je među pet najvećih proizvođača mesa u Srbiji, kaže za RSE da će vesti iz SZO sigurno uticati na prodaju.
„I onako je u poslednjih dve ili tri godine nastalo veliko zasićenje. Ovo će samo još dodatno da ugrozi mesnu industriju. Očekujemo da se u narednih deset godina prepolovi prerada mesa. Mada za tako nešto u Srbiji ne postoji razlog, jer je ovde sveže meso zaista dobrog kvaliteta“, smatra Paunović.
Za sada većih problema nema. Radi se punom parom, pa Jovan Cvijetić (39), mesar sa decenijskim iskustvom, jedva stiže da usluži mušterije koje se tiskaju ispred prepunih vitrina kasapnice „Svilaja“.
„Narod kupuje sasvim normalno. Kao i pre. Ide sve, pečenje, slanina, švargle, kobasice... Ja sam odrastao na slanini. Po meni je zdravija nego bilo šta drugo. Musli ?! Ha, ha ,ha ,ha, ja ga nikad nisam jeo“, kaže Cvijetić.
U odbranu tradicionalnih prehrambenih vrednosti u Srbiji je ustala i internet zajednica, inače sklona novotarijama, pa su društvene mreže nakon saopštenja SZO preplavljene šaljivim fotografijama i porukama “Pravda za Slaninu”, “Šunka i slanina ne smeju pasti” i “Možemo li da je istopimo u čvarke, pa da bude ok”.
Jedino što u Srbiji može da ugrozi potrošnju mesa, tvrdi vlasnik pečenjare gazda Rade, je finansijska kriza.
“Kad bi narod imao para ne bi slušao ni mene ni svetsku organizaciju nego bi jeo pečenje. Ovo je nas odhranilo, i nas i pokolenja. Kačamak, proja, kajmak, pršuta, sir, slanina… Bilo i ostalo. Bez suvih rebara nema ništa”, navodi Radomir Novaković Đedovac.
Dok ima onih koji sumnjičavo vrte glavom, ostaće i pitanje šta raditi sa dimljenom hranom. Jer poznato je da se ni jedno meze, pogotovu u vreme predstojećih slava i novogodišnjih praznika, ovde ne može zamisliti bez sušenog mesa iz domaće radinosti.
Tu dilemu otklanja doktorka Branka Mirković:
“Često me pitaju ljudi koji imaju nekoga na selu pa dobijaju tu hranu. Ja im kažem, slobodno jedite. Samo u normalnim količinama. Ne treba preterivati. Jer svakako nije preporučljivo, makar se radilo o najzdravijoj hrani, da se jede previše. To važi za sve, pa i za meso.”
Umerenost u jelu i piću, kao i u svemu ostalom u životu, važi i u ovoj priči. Ali, i pored naučno utvrđenih faktora rizika, navika se ljudi teško odriču.
Rade Đedovac, legendarni mesar koji beogradske mušterije često časti i po nekim narodnjačkim stihom, zaključuje da ova priča ima i drugu stranu medalje.
“Ljudima u Srbiji kad nešto zabraniš, oni baš onda kreću da rade suprotno. Plači draga i sudbinu žali, što bi rekao narodni pevač, Srbin će jesti pečenje, meso i slaninu dok je živ”, zaključuje Radomir Novaković Đedovac.
