Da li je pre deceniju i po propuštena šansa ili su očekivanja bila prevelika – dilema je koja postoji i na petnaestu godišnjicu petooktobarskih promena. No, kakve god emocije danas bile 5. oktobar jeste istorijski datum zato što je to jedna od najvećih pobuna u Srbiji ako ne i najveća u 20. veku, kažu sagovornici RSE.
Petnaest godina od kako su građani uzeli stvar u svoje ruke boreći se za demokratiju i bolji život a protiv ratova, izolacije i siromaštva čini se da uglavnom vlada razočaranost dometima 5. oktobra. No, da li mnoga obećanja nisu ispunjena ili su očekivanja bila nerealna?
Veliko je pitanje u odnosu na šta procenjujete tekovine petooktobarskih promena. Na to ukazuje Žarko Korać, jedan od aktera i kasnije potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića.
„Ako gledate šta je bilo do 5. oktobra, znači 10 godina Miloševićeve vlasti, pa i 90-godine, kraj 90-ih, pripreme rata, jedan ludački nacionalizam, pripreme za raspad Jugoslavije, pripreme za klanicu, onda će vam biti jasno da je 5. oktobar otvorio jednu nadu Srbiji da bude bolja i da bude drugačija. Što se tiče onih koji su smatrali da je tog dana sve završeno i da je Srbija postala demokratska država i da od tada ona ima samo tehničke probleme onda je to ne samo naivno nego i jedno jako cinično i maliciozno tumačenje tog datuma sa koga paradoksalno polazi većina građana Srbije. Govore, eto vi ste nama obećali bolju Srbiju kao da bolju Srbiju treba da donese neko drugi a ne mi svi sami“, navodi Korać.
Kakve god emocije danas bile ipak se ne može prenebregnuti da su 2000. godine postavljeni neki temelji. Socijalno-ekonomsko raslojavanje koje se desilo kasnije više nema veze sa 5. oktobrom, ocenjuje filozof Vladimir Milutinović.
„Sa jedne strane mi imamo tekovine 5. oktobra. To je to što i trenutna vlast mora da se ponaša miroljubivo, evropski, spolja mora da se ponaša demokratski. Drugi je problem što mi imamo autoritarnu prirodu, patrijarhalnu, znači nedemokratsku i ispod te površine koja zaista mora da se ispoštuje, još uvek smo ostali autoritarno, nedemokratsko društvo“, kaže Milutinović.
Nakon deceniju i po od kako su građani masovnim demonstracijama prisilili režim Slobodana Miloševića na povlačenje i priznavanje izbornih rezultata na vlasti su poznata lica koja su bila deo tog režima. Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin. Samo što sada vode proevropsku politiku. Žarko Korać kaže da je 5. oktobar otvorio jednu šansu Srbiji da bude bolja, ali da je ona to samo parcijalno iskoristila.
„A ovo što danas imamo je jedan do tih obrta do kojih dolazi u istoriji, to je da oni koji su najveći protivnici tog 5. oktobra i koji su bili nosioci te politike, stranke pa i pojedinci, sada ne obazirući se na svoju prošlost i uglavnom ne odgovarajući uopšte na pitanje šta su oni radili u toj prošlosti, pokušavaju da sredstvima devedesetih vode politiku koja je 2000. godine inaugurisana. Dakle, imamo jednu potpuno novu, različitu fazu, to je da nosioci politike otpora Evropi, rata, nasilja, zločina sada tvrde da nas vode u Evropu, ali nažalost velikim delom sredstvima iz 90-ih“, kaže Korać.
Čovek koji je bio motor petooktobarskih promena Zoran Đinđić i tog dana je bio svestan koliki je posao pred njima.
„Čini se da se ta kula od karata, zvana Miloševićev režim, polako raspada, ali veliki je posao da se uspostavi ponovo red i da ovaj narod ponovo dobije vlast i državu kakvu zaslužuje“, govorio je tada Đinđić.
Danas je za mnoge nemoguće da govore o tom datumu a da ne govore o Đinđiću i njegovom ubistvu. Jedan od njih je i njegov nekadašnji saradnik Žarko Korać.
„I svako ko govori o neuspehu 5. oktobra moraće istovremeno da odgovori na pitanje zašto je u organizovanom političkom atentatu ubijen glavni nosilac tih promena i koju cenu je Srbija platila tom smrću“, kaže Korać.
Da li je pre deceniju i po propuštena šansa ili su očekivanja bila prevelika – dilema je koja će se verovatno postavljati i ubuduće na ovaj datum. Ali, da li možemo da govorimo o istorijskom značaju 5. oktobra bez obzira na to kako su se stvari razvijale kasnije tokom godina? Naravno, kaže istoričarka Branka Prpa, zato što je to jedna od najvećih pobuna u Srbiji ako ne i najveća u 20. veku.
„Takve pobune u kojima su učestvovali gotovo svi gradovi i građani Srbije sa tom završnom scenom koja je bila zapravo epilog u Beogradu je nešto što Srbija nije iskusila u 20. veku. 5. oktobar je zapravo pokazao i zrelost građana i svest o tome da su oni suveren i da niko ne može da vlada u njihovo ime a da ih pritom ne pita da li to hoće ili neće“, zaključuje Prpa.
