Janković za RSE: Razbiti simbiozu tajnih službi i politike

Zaštitnik građana Saša Janković objavio je u četvrtak, kako je najavio u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, deo dokumentacije na kojoj temelji krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika Vojne policije. Janković se poslednjih dana našao na udaru žestokih osporavanja ljudi iz vlasti posle iznošenja podataka o navodnom kršenju propisa od strane pripadnika Vojno - bezbednosne agencije, te o mogućnosti da su njeni pripadnici prikupljali podatke o pojedinim opozicionim funkcionerima, sindikalnim liderima, sudijama. Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je tim povodom da dokumenti koje je prosledio Zaštitniku građana ne govore o onome o čemu sam Janković tvrde da govore.

RSE: Na to Vas je na neki način naveo ministar policije koji je ustvrdio da dokumenti MUP-a ne ukazuju na ono o čemu Vi govorite. Kako je moguće da dođe do toga?

Janković: Moguće je da ministar nije obavešten o tome šta mi je poslao, pošto je materijal koji sam dobio dostavljen sa potpisom ministra Stefanovića. Naime, njegova izjava da ono što sam govorio i čitao stoji samo u izjavama do sada okrivljenih pripadnika Žandarmerije faktički nije tačna, a na činjenice je najbolje odgovarati činjenicama.

Između ostalih dokumenata, Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka koji je pokrenut protiv pripadnika Žandarmerije gde su oni suspendovani, u obrazloženju navodi upravo ono što sam čitao. Dakle, da se desio napad na pripadnike policije, odnosno Žandarmerije, a da su oni u odbrani od tog napada upotrebili prekomernu silu, s čime se slažem.

Ne jedan, nego mnogo dokumenata govori ono što sam rekao i najmanji je problem danas u savremenom svetu staviti to na sajt i pokazati da ministar najverovatnije nije pročitao sva dokumenta koja postoje unutar Ministarstva unutrašnjih poslova.

RSE: Kako objašnjavate odjeke na koje je naišao ovaj slučaj, pre svega među ljudima u vladajućoj koaliciji, odakle dolaze i napadi na Vas?

Janković: Mislim da je to jedna nenaviknutost na ono što u svakoj demokratiji treba da čuva demokratiju i prava građana, a to je sistem provere i ravnoteže, u kojem postoje kontrolni organi koji svoj posao rade bez obzira na bilo čije zahteve i u odnosu na koje niko nema pravo da izda naređenje.

To se vidi u izjavama tipa – neka Janković da dokumenta pa ćemo mi da prekontrolišemo. Dovoljno je videti Ustav u kojem piše da Zaštitnik građana kontroliše. Kada u toj kontroli dođe do određenih zaključaka, o tome obaveštava javnost ili podnosi prijave ili obaveštava druge nadležne državne organe. Recimo, u odnosu na Narodnu skupštinu i Odbor za kontrolu službi bezbednosti, ja sam im i do sada dostavljao izveštaj radi informisanja posle izvršene kontrole. Nisam im dostavljao indicije da neke nepravilnosti postoje pa da oni izvrše kontrolu i obaveste mene.

To je nenaviknutost da u savremenoj državi postoje kontrolni organi koji su nezavisni i nisu pod patronatom Vlade i da oni rade posao koji čuva sve, pa i one na vlasti.

RSE: Drugi problem je da li je VBA prikupljala podatke o nosiocima pravosudnih funkcija, političkih partija i sindikata. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević izjavio je da ako je VBA prikupljala podatke o nosiocima pravosudnih funkcija, političkim partijama i sindikatima za to nije dobila odobrenje nadležnih sudova. Kako da shvatimo ovu izjavu ako gledamo iz ugla onoga što ste vi prethodnih dana izneli?

Janković: Saznanja koja imam govore da se to desilo, kao i niz drugih nepravilnosti i nezakonitosti. Ne postoji ni teoretska zakonska mogućnost da pripadnici VBA prikupljaju podatke o radu sudije. Ako postoji osnov za sumnju da se sudija bavi nedozvoljenim radnjama, to moraju raditi pripadnici policije ili eventualno – ako je u pitanju podrivanje bezbednosti Republike Srbije, saradnja sa stranim obaveštajnim službama i slično – pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, ali vojska nema šta da traži u sindikatima, sudstvu i političkim strankama.

Pretpostavljam da je za očekivati da nijedna politička stranka u Srbiji nema paravojsku kojom namerava da napadne kasarne, a i da je to slučaj, onda bi se to moralo navoditi u prikupljenim podacima o liderima te stranke. Međutim, to se ne navodi. Zbog toga je, naravno, predsednik Vrhovnog kasacionog suda rekao to što je rekao, kao i da je VBA dužna da Zaštitniku građana dostavi sve tražene podatke.

Podsetiću, nije samo ono što je za sud nedozvoljeno. Ne postoji samo sud. Sud se bavi u ovom slučaju krivičnim delima, ali pored njih postoje nezakonistosti i nepravilnosti na štetu prava građana i time se bavi Zaštitnik građana. Dakle, može se desiti da nije izvršeno krivično delo, ali Zaštitnik ima zadatak da sve nepravilnosti koje mogu da dovedu do kršenja prava građana identifikuje i spreči davanjem preporuka. Kada nešto dođe do suda, to je onda najviši stepen opasnosti po društvo.

RSE: Na šta sumnjate? Sa kojim ciljem se radi to praćenje političara, sindikalaca, sudija?

Janković: Još jednom – to su saznanja, govorim zakonskom terminologijom, koja ja kao Zaštitnik građana imam dužnost da proverim, s obzirom da iz tih saznanja proističe da je došlo do kršenja prava na privatnost.

A, zašto se to radi – to je dugačka i pomalo spekulativna priča. Recimo da u društvu u kojem je iz službi bezbednosti uvek izvirala jedna vrsta moći i nastajala simbioza sa politikom – podsetiću da su u mnogim bitnim slučajevima iz naše nedavne prošlosti vinovici bili upravo pripadnici službi bezbednosti – u toj simbiozi i politika i službe daju i dobijaju nešto. Ono što političari uglavnom ne znaju je da službe vole da budu zloupotrebljene, jer to je svakako dvosmerna ulica.

Nisam siguran ni da li ima dovoljno saznanja o tome šta zakon propisuje da služba može da radi. Potreba da se bezbednost svede na to ko šta o kome misli i ko šta o kome priča, potreba da se na taj način upravlja političkim životom je jako štetna i za one koji to rade i za one o kojima se tu radi.

Nadam se da će slučajevi poput ovog u našem društvu stvoriti pretpostavku da se rad tajnih službi uvede u demokratske okvire. Tajne službe, nažalost, moraju da postoje. Ne možete se protiv pretnji bezbednosti koje same deluju tajno boriti na javan način, ali postoje jasni zakonski okviri i standardi koji nam garantuju da službe neće postati pretnja po našu bezbednost.

RSE: Da li je preterano reći da ste se Vi u trenutnim okolnostima, a tako izgleda kada se gleda sa strane, našli na udaru nekih od čelnih ljudi iz vlasti?

Janković: U prošlosti se dešavalo, i ja sam tada po pravilu reagovao veoma jasno i vidno, da se prave spiskovi izdajnika, da se ljudi etiketiraju najgorim mogućim etiketama. A znate, svugde pa i u Srbiji, kada za nekoga kažete da je izdajnik, da atakuje na otadžbinu, da podriva sistem bezbednosti perfidno kada je najkritičnije, to je svojevrstan poziv na linč te osobe. Do sada su to uglavnom radile neke grupe, pojedinci, nevladine organizacije, odnosno udruženja građana, sada se desilo da takve izjave dolaze od prestavnika vladajuće stranke i istovremeno od funkcionera, čoveka koji je narodni poslnik. To je, dakle, jedan novi momenat gde mi imamo od strane nekog ko jeste nosilac vlasti takvu vrstu targetiranja.

Ja ne verujem i ne želim da verujem da će zaista doći do praktičnog ugrožavanja moje ili bilo čije bezbednosti. To je jedna strašno opasna pojava i, još jednom, reagovao sam kada god se to dešavalo ranije.

Nedavno je Srđa Popović (predsednik Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije) bio u sličnoj situaciji. Njega je jedna politička organizacija označila kao nekoga ko planira da izvrši prevrat u Srbiji, da atakuje na demokratski uređenu i izabranu vlast. Tada sam reagovao govoreći da ili je čovek to što jeste, izvršio atak na bezbednost Srbije, onda ga treba uhapsiti, ili neko stavlja krst na njegovo čelo i kaže ’pomozimo otadžbini’. Danas je neko drugi u toj situaciji ali to jednostavno ni sa koje strane i ni za koga apsolutno ne može da bude dobro.

RSE: Može li se reći da ste takli u osinjak?

Janković: To je moj posao. Nisam imao nikakve iluzije da će se desiti deo od ovoga što se dešava, ali upravo zbog toga Zaštitnik građana postoji, da bi u ime građana vršio kontrolu rada vlasti. Ni jedna vlast ne voli da bude kontrolisana. Pitanje je samo kako to pokazuje. Ovakvi slučajevi su prelomni i sad se pokazuje čemu uopšte služe nezavisni kontrolni organi. Za razliku od generalnog inspektora za službe bezbednosti unutar Ministarstva odbrane ja nemam bilo koga ko može da mi naredi. Ja moram po Ustavu i zakonu da gledam samo zakone i da radim to što mi je posao.

Zato sam izabran. Svestan sam toga. Nije prvi put da sam stavljen u ovakvu situaciju. Možda je ovo najintenzivniji takav slučaj, ali nemam pravo da se žalim.

RSE: Ovo je sada već matrica. I vi sami primećujete da se svi koji se usude da kritikuju tretiraju kao izdajnici. Ovo što se dešava Vama je samo poslednji u nizu primera. Ukoliko se vi osećate ugroženo, šta onda da kažu obični gradjani? Šta da kažu novinari?

Janković: Mislim da, kao što sam rekao, moj posao jeste da vodim ovakvu vrstu bitaka za pravni poredak i prava građana, kako bi se građani osećali sigurnije. Jedino što građane može učvrstiti u osećanju bezbednosti i sigurnosti je da se u Srbiji poštuju zakoni. Zato služi Zaštitnik gradjana, da se ovakve stvari iznesu na površinu. Veoma je bitno što je jako puno gradjana, organizacija, medija i pojedinaca prepoznalo ovu situaciju i shvata da se u ovom momentu vodi jedna od bitaka za učvršćivanje, sazrevanje demokratije u Srbiji. Imam zaista iskrenu nadu da će posle ovoga, poslednjeg u nizu, možda jednog od najuočljivijih i najdrastičnijih slučajeva, građani Srbije biti bezbedniji, sigurniji, a ne nebezbedniji. Zato što sam sasvim siguran da ćemo ovu situaciju uvesti u institucionalni okvir, razjasniti onome kome nije jasno, a moralo bi da bude jasno, šta piše u zakonima i da zakoni nisu nešto što se poštuje slobodnom voljom, već zato što je to obaveza.

RSE: Ministar policije Vas je pozvao da se obratite policiji ukoliko se osećate ugroženim. Hoćete li to učiniti?

Janković: Ne. Nemam nikavu nameru u ovom momentu da to radim. Podsetiću kako sam ja uopšte rekao o čemu se radi. Dakle, na izričito pitanje vašeg kolege novinara u jednom maniru detektora laži u tom momentu, pitanje je bilo ‘da li vam je ikada prećeno’, rekao sam ‘da, jeste’. I ne jednom. Ja sam sedam godina zaštitnik građana. Prvi put kada sam imao neprijatnu situaciju takođe je to bilo vezano za rad organa bezbednosti. S druge strane, ne mislim da je to taj intezitet pretnji koji zahteva da poreski obveznici plaćaju obezbeđenje. Siguran sam da policija radi svoj posao i da nema potrebe za posebnim merama.

RSE: Možete li reći od koga stižu pretnje?

Janković: Ne. Ne još jednom.

RSE: Da li su verbalne, pisane …?

Janković: Zaista ne bih govorio o tome i ništa glasnije ne bi trebalo da bude nego što je već. Još jednom, nije ključna stvar i nije prvi put i plaćen sam za to da budem pod pritiskom i čak pod određenom dozom, da tako kažem, izazova nezavisnosti. Valjda me je kao Zaštitnika građana Narodna Skupština izabrala zato što je očekivala da ću biti upravo u ovakvim situacijama sposoban da se oduprem tome. Možda oni koji su digli ruku, jer ja sam u drugom mandatu izabran praktično jednoglasno, nisu očekivali da ću se ovako ponašati u odnosu na njih. Ali ovako Zaštitnik građana mora da se ponaša u odnosu na svaku vlast. Podsetiću vas da sam ja imao i sa prethodnom vlašću, u kojoj je Demokratska stranka imala vodeću ulogu, ozbiljne konflikte. Uslovno rečeno konflikte, ozbiljne sudare.

Neće ovo biti prvi put da ja objavljujem dokumente da pokažem da izjava nekog zvaničnika nije tačna. Setite se kada sam podneo upravo amandmane na Zakon o elektronskim komunikacijama. Dva amandmana, jedan da se mora pribaviti odluka suda za zadiranje u privatnost komunikacije i drugi da Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti može imati pristup zadržanim podacima. Ovaj drugi je prihvaćen, prvi je u Narodnoj Skupštini odbijen, ali je prethodno predsednica parlamentarne grupe Demokratske stranke rekla da je netačno da sam uopšte podneo amandmane. Pa sam stavio na sajt dokument sa zavodnim pečatom Skupštine i datumom pre njene i moje izjave. Dakle, na žalost, ili na sreću, ovo je očigledno neki put koji mora da prođe demokratija u Srbiji. Neki ljudi su se dobrovoljno prihvatili ovog posla. Ja među njima. I ne smatram da je ovo za mene problem.