Knjiga „Trajno prošlo vreme“, zbirka odabranih karikatura legendarnog autora Predraga Koraksića Coraxa, nastalih u periodu od 1990. do 2001, predstavljena je u sredu u dupke punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju. Osim što svedoči o crnilu devedesetih, Coraxova knjiga upozorava da su vodeći likovi koji su bili meta njegove tadašnje satire – i dalje aktuelni.
Knjigu otvara karikatura iz aprila 1990. koja prikazuje maršala Tita iz čijeg šinjela ljudi zbunjeno izviruju ili beže, svako na svoju stranu. Sve što će se potom desiti – raspad Jugoslavije u krvi, inflacija, masovni ratni zločini, političke spletke u Srbiji i petooktobarska revolucija – zabeleženo je u 650 karikatura, odabranih u ovoj zbirci.
Neprikosnoveni junaci knjige su Slobodan Milošević i žena mu Mirjana Marković, simboli zla pred kojim Predrag Koraksić, kako kaže, nije mogao da ostane ravnodušan.
„Kad se pojavio Milošević i kad sam shvatio šta nam se sprema, ja sam jednostavno eksplodirao“, ističe Corax.
„Nisam se obazirao na posledice. Kao kad ste kod neurologa koji vam udarcem čekića u potkolenicu ispituje refleke, tako sam se ja svakodnevno ritao crtajući ove karikature. Dok sam crtao osećao sam se superiorno. Imam utisak da se to osećanje prenosilo i na ljude koji su gledali moje crteže, bar samo za trenutak. To je, na neki način, bila moja osveta za jad i bedu koju su nam ovi vlastodršci doneli.“
Uz karikature u knjizi priložena je i kratka faktografija o događajima i ličnostima, koji se pojavljuju na crtežima. Prema rečima Branke Prpa, istoričarke i urednice ove zbirke, „Trajno prošlo vreme“ je slikovna istorija jednog vremena.
„Ova knjiga slika, komentariše i ovekovečuje one koji su je iscrtali u decenijskom ratu. Corax je njihov hroničar na dnevnom nivou. On je zabeležio istoriju do koje više naše varljivo sećanje ne može da dopre. On to radi tako dobro da nas kad to gledamo preplave sećanja na sva osećanja koja smo imali u toj poslednjoj deceniji 20. veka“, podseća Prpa.
Radovi objedinjeni u ovoj knjizi, prvobitno su bili objavljeni u opozicionim dnevnim i nedeljnim listovima, među kojima su „Naša borba“, „Vreme“ i „Danas“. Mnogi od crteža nastalih u deceniji koju je obeležio Miloševićev režim, nalaze svoje mesto i u današnjem vremenu, smatra antropolog Ivan Čolović.
„Jedan od simbola koji se prvi put pojavljuje na karikaturama u ovoj knjizi je ona famozna zarđala kašika kojom je Šešelj pretio da će klati Hrvate. Danas je najčešće vidimo u Vučićevim i Nikolićevim rukama, odnosno za ušima, kako kad. Ona je sada simbol njihovog političkog porekla, podsetnik na to odakle su, iz čijeg sna, izišla ova dvojica. Kad procenjujemo meru njihove transformacije, njihovog novog mirotvorstva i evropejstva, pa i kad optimistički i dobronamerno verujemo da se oni zaista menjaju, ne smemo da zaboravimo da je njihova karijera počela u znaku zarđale kašike“, rekao je Čolović.
„Naslov knjige", dodaje on, "poručuje da je vreme zabeleženo u Coraxovim karikaturama od 1990. do 2001. godine, i koje je ovde hronološki rekonstruisano, i dalje traje, a ne da je zauvek i u tom smislu trajno prošlo.“
Iako naglašava da je vreme kada je Srbijom vladao Miloševićev režim bilo znatno brutalnije od današnjeg, Corax smatra da ima sličnosti između ova dva perioda.
„Mnogi likovi iz ove knjige i sada su u vrhu vlasti. Sve liči na ono Miloševićevo vreme. Imamo takozvanu opoziciju koja jedva čeka da se nekako dodvori Vučiću i uđe u vlast. Imamo gomilu ulizica, kao i za vreme Miloševića, koji u svakoj prilici veličaju velikog vođu Vučića.“
Dušan Veličković, iz izdavačke kuće Alexandria Press, koja je objavila knjigu, ističe da Coraxovi radovi na čitaoca deluju otrežnjujuće i terapijski.
„Iako ovi crteži nisu pokretne slike, ja tu vidim i Tarantina, i Gaja Ričija, i sve te autore koji su se bavili najstrašnijim temama: nasiljem, raznim političkim sukobima, ubistvima, zločinima i tako dalje“, naveo je Veličković.
Coraxov kolega, poznati karikaturista Dušan Petričić kaže za RSE da je Koraksić svojim radom obeležio devedesete godine.
„U Coraxovom slučaju postoji jedna još izuzetnija stvar, pored toga što je sjajan karikaturista, a to je da je on pokazao izuzetnu ličnu hrabrost u tim ružnim godinama. To, u kombinaciji sa njegovim talentom, je napravilo fenomen Corax. Jednostavno, to vreme će ljudi ubuduće verovatno pamtiti po Miloševiću i Coraxu“, smatra Petričić.
„Trajno prošlo vreme“ zatvara karikatura iz jula 2001, kada je Slobodan Milošević prebačen u ševeningenski zatvor. U planu je naredna knjiga koja će u fokus staviti postmiloševićevsku Srbiju.