Na relaciji Zagreb - Beograd i obrnuto, varničenja. Ovoga puta povod je jedan gest predsednika Srbije Tomislava Nikolića, darivanje vojvodjanskim Bunjevcima udžbenik na njihovom jeziku, ali na ćiriličnom pismu.
Reagovao je hrvatski predsednik Ivo Josipovic ocenom da je to kontinuitet politike koja želi da asimilira Hrvate u Srbiji. Uzvratila mu je predsednikova savetnica Stanislava Pak upotrebivši najteže oružje, genocid, rekavši da u istoriji civilizacije nije zabeleženo da se genocid sprovodi štampanjem knjiga. "Oni koji su sprovodili genocid u našem okruženju nisu štampali knjige. Nema potrebe za navodnu brigu o Bunjevcima, o njima odlično brine država Srbija" kraj citata.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa predsednica Privremenog organa Bunjevačkog nacionalnog saveta, Suzana Kujundžić Ostojić, tvrdi da je hrvatski predsednik zamenio teze:
„Predsednik Nikolić nije Hrvatima delio knjige na ćirilici, on je doneo udžbenike za Bunjevce. I naše je službeno pismo latinica. Ali, s obzirom da naša deca pohađaju nastavu na srpskom jeziku, a udžbenike koje je donirao predsednik i koje smo mi dobili jesu udžbenici za izborni predmet 'Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture'. Dakle ćirilica se nalazi u prvom i polovini drugog razreda, do onog trenutka kad deca u Srbiji ne počnu da uče latinicu. Od tog trenutka nadalje, sve je latinica.“
Udžbenici su povod da dva predsednika aktualizuju stari raskol u vezi sa identitetom Bunjevaca u Vojvodini. Jedni se osećaju autohtonim Bunjevcima i oni su 2002. dobili status nacionalne manjine u Srbiji. Drugi se izjašnjavaju kao bunjevački Hrvati, kaže jedan od njih, publicista Tomislav Žigmanov, koji tvrdi da se 60 odsto vojvođanskih Bunjevaca tako izjašnjava.
„Ako imate ravnopravan pristup, onda je ista gesta morala biti i spram dece koja pohadjaju nastavu na hrvatskom. Ovako, na ovaj način, poruka je jasna: ovi su mi miliji, a ovi su mi trpljena činjenica“, kaže Žigmanov.
Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta smatra da je hrvatski predsednik neprimereno reagovao.
„Dakle, problem je nastao onog trenutka kada je neko od toga hteo da napravi državni problem. A vi, na žalost, državni problem možete da napravite od svega.“
Dok publicista Tomislav Žigmanov ima ozbiljne zamerke na odgovor savetnice predsednika Nikolića:
„Pozivati se na genocid u vezi s aproblemima Hrvata u Vojvodini, krajnje je degutantno, politički i više nego problematično, a dodatno će usložniti i ovako već opterećene, zahlađene srpsko - hrvatske odnose.“
Žigmanov podseća na dugogodišnju politiku Srbije koja je favorizovala Bunjevce koji se nisu izjašnjavali kao Hrvati.
„To je između ostalog i posledica izravnih miješanja države Srbije u identitetske sporove još iz vremena Miloševića, za vreme mandata Đinđića to je bilo prekinuto, Koštunica je to revitalizirao, a sa novim vladama u kojima sudjeluje SNS, to je osnaženo. Osnaženo je da se spram tog identitetskog spora oko nacionalne pripadnosti Bunjevaca, država aktivno miješa favorizirajući jednu stranu pozitivnom politikom, medijskom afirmacijom, političkim, finansijskim podrškama... A sa druge strane se onima koji se izjašnjavaju Hrvatima onemogućava ostvarivanje prava, medijski se negativno predstavljaju, nisu objekti pozitivnih političkih koraka, priznanja, nego su, naprotiv, objekti diskriminacijskih mjera.“
Povremenih varničenja na liniji Beograd-Zagreb raznim povodima bilo je i u vreme mandata prethodnog predsednika Borisa Tadića, a i zbog nekoliko gafova na početku mandata Tomislava Nikolića, kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam koji ne veruje da bunjevačko pitanje može ozbiljnije da poremeti odnose dva suseda. Zajednički interes i Srbije i Hrvatske je normalizacija odnosa u regionu.
„Ne znam zašto je u ovom trenutku trebalo da se toliko zaoštravaju odnosi oko jednog takvog pitanja. Od toga neće imati koristi ni jedna ni druga strana. Ovo varničenje će biti prolazno, jer smo stabilizovali situaciju nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika i njegovih neprimerenih izjava, tako da se sve vratilo posle toga u normalu. I mislim da će se i sada, nakon ove polemike, to isto desiti, to može samo kratkotrajno da šteti našim odnosima“, zaključuje Popov.
