Humanitarna organizacija „Bauern helfen Bauern“ iz Austrije već četiri godine organizuje u Srebrenici muzičku školu. U početku je bilo sedam članova, a sada ih je u svim sekcijama, više od stotinu. Mladi Srebreničani nastupaju u svom gradu, ali „ruše“ granice i najavljuju nastupe širom Evrope.
„Zovem se Haris Mujić. Gitaru sviram jedno četiri godine. Imao sam puno nastupa ovdje u Srebrenici. U Austriji i Mostaru nisam nastupao s gitarom, već sa horom. Najviše volim da sviram zabavnu muziku.“, predstavlja se jedan od polaznika.
Dva puta u sedmici osnovci iz Srebrenice, Potočara i Skelana održavaju probe sekcija u okviru Muzičke škole. Gitara, klavir, harmonika, ali i manje popularni instrumenti kao što su klarinet i flauta, brzo su postali sastavni dio vannastavnih aktivnosti učenika.
„Ja sam Ana Kovačević, idem već tri godine u Muzičku školu, imam 14 godina. Meni je jako drago da sam dobila ovu priliku, pošto nemamo svi ovdje baš financija za Muzičku školu i da bismo mogli da naučimo nešto o muzici. To mi mnogo znači, muzika me jako opušta i jako je volim.“
„Ja sam Nikola Savić, idem u VII razred osnovne škole i četiri godine u Muzičku. Nastupao sam u Domu kulture u Srebrenici i u školi. Za mene je muzika moj život, za mene je to umjetnost. Ja sviram harmoniku, prije nisam svirao dok nije došla ova organizacija. Ona mi je dala tu mogućnost da mogu da sviram.“
„Ja sam Šejla Meharemović, idem u Muzičku školu. Prvo sam svirala gitaru, a sada me privukao bubanj. U školi me privlači prijateljstvo sa drugima.“, objašnavaju ovi osnovci koliki je značaj prilike koja im se pružila da pohađaju muzičku školu.
Samra Ahmetović je najstariji član Muzičke škole. Naučila je svirati gitaru, a sada je članica hora.
„Četiri godine idem na hor, uz to sam počela da sviram gitaru, znam je i svirati, dobro mi ide i nastaviću dalje, boriću se do kraja. Kada pjevam, osjetim neku ljubav prema pjesmi. Jednostavno, kad sam onako, ljuta, tako izbacim sve iz sebe. Moji drugari su išli u Beč, nadam se da ću i ja drugi put ići, da vidim kako je u Evropi.“, rekla nam je Samra.
Poneko od mladih Srebreničana svira gitaru, manje harmoniku, ali dok nije osnovana muzička škola, malo ko je vidio i držao u rukama klarinet i flautu. Osnovci iz Srebrenice zanimaju se i za ove instrumente.
„Ja sam Pavle Milosavljević, šesti sam razred, imam dvanaest godina. Sviram klarinet tri godine. Baš je neobično da u Srebrenici ima tako puno ljudi da sviraju klarinet. Ja sam se za taj instrument odlučio zato što je poseban.“
„Ja sam Mitar Milosavljević, imam devet godina, četvrti sam razred i sviram flautu, a upisao sam se za flautu zato što moj brat počeo da svira flautu, pa se i meni svidjela, pa sam i ja počeo.“
„Ja sam Lamija Ljeskovica, sedmi sam razred, iz Skelana sam. To je 50 kilometara udaljeno od Srebrenice. Ovdje dolazim zato što volim da sviram i to me interesuje. 50 kilometara što putujem, to mi ne predstavlja problem, jer volim muziku. Privlači me to što imamo priliku da putujemo u Evropu i da vidimo kako ljudi tamo žive, a i da oni vide šta mi znamo.“, prenose svoje utiske i očekivanja dečaci i devojčice.
Muzička škola u Srebrenici dio je Super A projekta koji se realizuje širom svijeta, naglašava Ismar Porić, vođa Muzičke škole u Srebrenici.
„Cilj nam je da djeca što više obiđu svijeta, da vide Evropsku uniju, da odu daleko i da se glas iz Srebrenice čuje daleko. Oni su jedna svijetla tačka: stotinu djece iz Srebrenice zajedno pjeva, svira. Imali smo zapažen nastup na Saltzburg Festspiele, što je renomirana manifestacija. I idemo dalje – iduće sedmice smo u Sarajevu, pa ćemo onda u Švicarsku ići na ljeto, pa ćemo vidjeti gdje ćemo završiti.“, objašnjava Porić.
Pojedinci nisu ni znali da su izuzetno talentovani za muziku i - da nije bilo ove škole - ne bi to nikada otkrili.
„Zovem se Haris Mujić. Gitaru sviram jedno četiri godine. Imao sam puno nastupa ovdje u Srebrenici. U Austriji i Mostaru nisam nastupao s gitarom, već sa horom. Najviše volim da sviram zabavnu muziku.“, predstavlja se jedan od polaznika.
Dva puta u sedmici osnovci iz Srebrenice, Potočara i Skelana održavaju probe sekcija u okviru Muzičke škole. Gitara, klavir, harmonika, ali i manje popularni instrumenti kao što su klarinet i flauta, brzo su postali sastavni dio vannastavnih aktivnosti učenika.
„Ja sam Ana Kovačević, idem već tri godine u Muzičku školu, imam 14 godina. Meni je jako drago da sam dobila ovu priliku, pošto nemamo svi ovdje baš financija za Muzičku školu i da bismo mogli da naučimo nešto o muzici. To mi mnogo znači, muzika me jako opušta i jako je volim.“
„Ja sam Nikola Savić, idem u VII razred osnovne škole i četiri godine u Muzičku. Nastupao sam u Domu kulture u Srebrenici i u školi. Za mene je muzika moj život, za mene je to umjetnost. Ja sviram harmoniku, prije nisam svirao dok nije došla ova organizacija. Ona mi je dala tu mogućnost da mogu da sviram.“
„Ja sam Šejla Meharemović, idem u Muzičku školu. Prvo sam svirala gitaru, a sada me privukao bubanj. U školi me privlači prijateljstvo sa drugima.“, objašnavaju ovi osnovci koliki je značaj prilike koja im se pružila da pohađaju muzičku školu.
Samra Ahmetović je najstariji član Muzičke škole. Naučila je svirati gitaru, a sada je članica hora.
„Četiri godine idem na hor, uz to sam počela da sviram gitaru, znam je i svirati, dobro mi ide i nastaviću dalje, boriću se do kraja. Kada pjevam, osjetim neku ljubav prema pjesmi. Jednostavno, kad sam onako, ljuta, tako izbacim sve iz sebe. Moji drugari su išli u Beč, nadam se da ću i ja drugi put ići, da vidim kako je u Evropi.“, rekla nam je Samra.
Poneko od mladih Srebreničana svira gitaru, manje harmoniku, ali dok nije osnovana muzička škola, malo ko je vidio i držao u rukama klarinet i flautu. Osnovci iz Srebrenice zanimaju se i za ove instrumente.
„Ja sam Pavle Milosavljević, šesti sam razred, imam dvanaest godina. Sviram klarinet tri godine. Baš je neobično da u Srebrenici ima tako puno ljudi da sviraju klarinet. Ja sam se za taj instrument odlučio zato što je poseban.“
„Ja sam Mitar Milosavljević, imam devet godina, četvrti sam razred i sviram flautu, a upisao sam se za flautu zato što moj brat počeo da svira flautu, pa se i meni svidjela, pa sam i ja počeo.“
„Ja sam Lamija Ljeskovica, sedmi sam razred, iz Skelana sam. To je 50 kilometara udaljeno od Srebrenice. Ovdje dolazim zato što volim da sviram i to me interesuje. 50 kilometara što putujem, to mi ne predstavlja problem, jer volim muziku. Privlači me to što imamo priliku da putujemo u Evropu i da vidimo kako ljudi tamo žive, a i da oni vide šta mi znamo.“, prenose svoje utiske i očekivanja dečaci i devojčice.
Muzička škola u Srebrenici dio je Super A projekta koji se realizuje širom svijeta, naglašava Ismar Porić, vođa Muzičke škole u Srebrenici.
„Cilj nam je da djeca što više obiđu svijeta, da vide Evropsku uniju, da odu daleko i da se glas iz Srebrenice čuje daleko. Oni su jedna svijetla tačka: stotinu djece iz Srebrenice zajedno pjeva, svira. Imali smo zapažen nastup na Saltzburg Festspiele, što je renomirana manifestacija. I idemo dalje – iduće sedmice smo u Sarajevu, pa ćemo onda u Švicarsku ići na ljeto, pa ćemo vidjeti gdje ćemo završiti.“, objašnjava Porić.
Pojedinci nisu ni znali da su izuzetno talentovani za muziku i - da nije bilo ove škole - ne bi to nikada otkrili.
