Još je neizvesno u kom ćemo „filmu gledati“ gledati Borisa Tadića, ali to svakako neće biti u dresu Demokratske stranke. Čuvenom rečenicom „vidimo se u nekom drugom filmu“, koju je izgovorio u noći kad su saopšteni preliminarni rezultati predsedničkih izbora 2012. godine, koje je izgubio u trci sa Tomislavom Nikolićem, Tadić je napustio DS posle četvrt veka članstva. I to mesec i po dana pred vanredne parlamentarne i lokalne u Beogradu.
U ovom trenutku to je potez koji DS-u nanosi značajnu štetu što cementira jednu sliku o partiji koja se raspada, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Sam čin odlaska čoveka koji je nekada bio magnet za glasače, a i obrazloženje pod kojim on ide, cementira sliku o Demokratskoj stranci kao stranci u nestajanju što odvlači ne samo birače nego destimuliše i one koji treba da u organizaciono – tehničkom smislu nose težak teret kampanje. Istovremeno polemike koje će uslediti između Tadića i neke njegove nove političke organizacije i Demokratske stranke postaće jedan sastavni deo kampanje i politička konkurencija, pre svega, u vidu vlasti te polemike će preuveličavati i koristiti za dalju antipropagandu usmerenu ka DS-u. To naravno slabi šanse i Tadića i DS-a predvođenog Đilasom, a samim tim otvara perspektivu za neke političke partije“, ocenjuje Stanković.
Bivši lider demokrata i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je napustio DS jer se pojavila razlika između planova te stranke i njegove ambicije. Tamo gde ima mesta za politiku Zorana Živkovića nema mesta za moju političku filozofiju, rekao je Tadić za RTS. Tadić je demantovao da je osnovao Demokratski blok i dodao da će brzo doneti odluku da li će i na koji način učestvovati u predstojećim parlamentarnim izborima.
“Ne radi se ovde o Zoranu Živkoviću, radi se o jednoj političkoj filozofiji i koncepciji kojoj sam se ja suprostavio još na skupštni 2003. godine. Bilo bi vrlo nekorektno da DS na sledećim izborima ne nastupi sa svojom novom politikom, a ta nova politika svakako uključuje i Vesnu Pešić, Srbijanku Turajlić, ne samo Zorana Živkovića nego čitav taj političko-kulturni krug koji ima puno pravo i legitimitet vlastite politike ali ne bi bilo u redu da se sada toj politici pridoda i moja politika koja je potpuno nesaglasna sa njihovom. To su ljudi koji su bili među glavnim oponentima moje politike svih prethodnih godina”, rekao je Tadić.
Odlazak Borisa Tadića iz DS-a Dejan Vuk Stanković posmatra kao političko-medijski alibi za njegovo aktivno uključivanje u izbore i za verovatno predvođenje neke šarolike koalicije nekih manjih stranaka i eventualno političkih i medijskih ličnosti koje bi Tadića podržale. No, koliko Tadić koji nekada jeste bio magnet za glasače danas može da dobije na izborima? Nakon što je izgubio predsedničke izbore i nakon što je dobar deo javnosti krivicu za sve propuste vladavine demokrata pripisao samom Tadiću.
Marko Blagojević iz CESID-a kaže da to ne može da se proceni u ovom trenutku i da su raniji Tadićevi rezultati bili kombinacija njegovog i rejtinga Demokratske stranke, kao i da treba imati u vidu logistiku i resurse koje je DS stavljao u pogon u vreme kampanje.
„Biće potrebno malo vremena, prvo da se formira ta politička grupacija, da bi tek onda mi uopšte došli u priliku da merimo popularnost te političke grupacije kao celine ili njega samog na izborima, na kraju krajeva, ukoliko njegova odluka bude da nastupi sam na izborima. Dakle, rejting kandidata i političke partije rezultat je jako puno različitih faktora“, navodi Blagojević.
Boris Tadić je kao počasni predsednik napustio Demokratsku stranku koju je vodio od februara 2004. do novembra 2012. godine. Na nedavnoj sednici Glavnog odbora stranke nije dobio podršku jer je većina članova tada stala uz predsednika stranke Dragana Đilasa.
U ovom trenutku to je potez koji DS-u nanosi značajnu štetu što cementira jednu sliku o partiji koja se raspada, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Sam čin odlaska čoveka koji je nekada bio magnet za glasače, a i obrazloženje pod kojim on ide, cementira sliku o Demokratskoj stranci kao stranci u nestajanju što odvlači ne samo birače nego destimuliše i one koji treba da u organizaciono – tehničkom smislu nose težak teret kampanje. Istovremeno polemike koje će uslediti između Tadića i neke njegove nove političke organizacije i Demokratske stranke postaće jedan sastavni deo kampanje i politička konkurencija, pre svega, u vidu vlasti te polemike će preuveličavati i koristiti za dalju antipropagandu usmerenu ka DS-u. To naravno slabi šanse i Tadića i DS-a predvođenog Đilasom, a samim tim otvara perspektivu za neke političke partije“, ocenjuje Stanković.
Bivši lider demokrata i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je napustio DS jer se pojavila razlika između planova te stranke i njegove ambicije. Tamo gde ima mesta za politiku Zorana Živkovića nema mesta za moju političku filozofiju, rekao je Tadić za RTS. Tadić je demantovao da je osnovao Demokratski blok i dodao da će brzo doneti odluku da li će i na koji način učestvovati u predstojećim parlamentarnim izborima.
“Ne radi se ovde o Zoranu Živkoviću, radi se o jednoj političkoj filozofiji i koncepciji kojoj sam se ja suprostavio još na skupštni 2003. godine. Bilo bi vrlo nekorektno da DS na sledećim izborima ne nastupi sa svojom novom politikom, a ta nova politika svakako uključuje i Vesnu Pešić, Srbijanku Turajlić, ne samo Zorana Živkovića nego čitav taj političko-kulturni krug koji ima puno pravo i legitimitet vlastite politike ali ne bi bilo u redu da se sada toj politici pridoda i moja politika koja je potpuno nesaglasna sa njihovom. To su ljudi koji su bili među glavnim oponentima moje politike svih prethodnih godina”, rekao je Tadić.
Odlazak Borisa Tadića iz DS-a Dejan Vuk Stanković posmatra kao političko-medijski alibi za njegovo aktivno uključivanje u izbore i za verovatno predvođenje neke šarolike koalicije nekih manjih stranaka i eventualno političkih i medijskih ličnosti koje bi Tadića podržale. No, koliko Tadić koji nekada jeste bio magnet za glasače danas može da dobije na izborima? Nakon što je izgubio predsedničke izbore i nakon što je dobar deo javnosti krivicu za sve propuste vladavine demokrata pripisao samom Tadiću.
Marko Blagojević iz CESID-a kaže da to ne može da se proceni u ovom trenutku i da su raniji Tadićevi rezultati bili kombinacija njegovog i rejtinga Demokratske stranke, kao i da treba imati u vidu logistiku i resurse koje je DS stavljao u pogon u vreme kampanje.
„Biće potrebno malo vremena, prvo da se formira ta politička grupacija, da bi tek onda mi uopšte došli u priliku da merimo popularnost te političke grupacije kao celine ili njega samog na izborima, na kraju krajeva, ukoliko njegova odluka bude da nastupi sam na izborima. Dakle, rejting kandidata i političke partije rezultat je jako puno različitih faktora“, navodi Blagojević.
Boris Tadić je kao počasni predsednik napustio Demokratsku stranku koju je vodio od februara 2004. do novembra 2012. godine. Na nedavnoj sednici Glavnog odbora stranke nije dobio podršku jer je većina članova tada stala uz predsednika stranke Dragana Đilasa.