Makedonija se posljednjih godina nekako nametnula kao država koja gradi spomenike - šta košta da košta. Posebno dugo godina zaboravljenom Aleksandru Makedonskom.
Izbor ličnosti, kao i izgradnja spomenika, su regulisani zakonom, koji se nije ispoštovao kod većine obeležja postavljenih u centru Skoplja, smatraju upućeni. Oni ističu da se projektom Skopje 2014. šalju ispolitizirane poruke kojima se menja istorija.
Univerzitetski profesor Donka Bardžieva Trajkovska, predsednik Centra za zaštitu kulturnog nasleđa, kaže da je u slučaju spomenika postavljenih u centru Skoplja u poslednjih nekoliko godina zaobiđena čitava zakonska procedura:
„Nije ispoštovan Zakon o memorijalnim spomenicima i spomen- obeležjima. Ukoliko bi se poštovala zakonska regulativa, trebalo je da se na nivou Parlamenta formira komisija koja bi utvrdila program i u tom programu bi bili određeni ličnosti i događaji koji bi bili obeleženi sa spomenicima i spomen- obeležjima", ocenjuje Bardžieva Trajkovska.
Drugi problem je što se u projektu mešaju ingerencije lica sa lokalnog i nacionalnog nivoa, dodaje Trajkovska:
„U istoriji postoje utvrđeni događaji i ličnosti koji su zaslužni za formiranje makedonske države, od 1944. godine, ali i od 1991. do danas, kao nezavisna država. Upravo iz ovog aspekta su problematični svi spomenici koji se grade jer ne znamo ko je napravio izbor i na kom nivou je donesena odluka o tome.“
Politikolog Sonja Stojadinović kaže da je politička pozadina jasna i da se najverovatnije radi o pokušaju manipulacije sa svešću i sećanjem makedonskih građana:
„Ovo čak ide u pravcu izvrtanja istorije koju smo gradili i izučavali u poslednjih najmanje 50 godina. Prema politici VMRO DPMNE, mi nemamo nikakve veze sa slovenskim korenima, nego isključivo sa antičkim Makedoncima. Ako idemo po toj politici, onda trebamo učiti grčki jezik jer su antički Makedonci govorili tim jezikom", smatra Stojadinović.
Masovno postavljanje spomenika u centru glavnog grada u okviru projekta Skopje 2014., nekoliko puta je izazivalo i međuetničke i međuverske tenzije.
Poslednji primer je kada su se Albanci žalili zašto je postavljen spomenik caru Dušanu. Grupe ljudi su nekoliko puta pokušavali da sruše taj spomenik.
Često se dešavalo da niko ne zna o kojoj se ličnosti radi, kojoj je postavljen spomenik, pa su se o tome vodile polemike na socijalnim mrežama sa edukativnim, ali i sa komičnim sadržajima.
Izbor ličnosti, kao i izgradnja spomenika, su regulisani zakonom, koji se nije ispoštovao kod većine obeležja postavljenih u centru Skoplja, smatraju upućeni. Oni ističu da se projektom Skopje 2014. šalju ispolitizirane poruke kojima se menja istorija.
Univerzitetski profesor Donka Bardžieva Trajkovska, predsednik Centra za zaštitu kulturnog nasleđa, kaže da je u slučaju spomenika postavljenih u centru Skoplja u poslednjih nekoliko godina zaobiđena čitava zakonska procedura:
„Nije ispoštovan Zakon o memorijalnim spomenicima i spomen- obeležjima. Ukoliko bi se poštovala zakonska regulativa, trebalo je da se na nivou Parlamenta formira komisija koja bi utvrdila program i u tom programu bi bili određeni ličnosti i događaji koji bi bili obeleženi sa spomenicima i spomen- obeležjima", ocenjuje Bardžieva Trajkovska.
Drugi problem je što se u projektu mešaju ingerencije lica sa lokalnog i nacionalnog nivoa, dodaje Trajkovska:
„U istoriji postoje utvrđeni događaji i ličnosti koji su zaslužni za formiranje makedonske države, od 1944. godine, ali i od 1991. do danas, kao nezavisna država. Upravo iz ovog aspekta su problematični svi spomenici koji se grade jer ne znamo ko je napravio izbor i na kom nivou je donesena odluka o tome.“
Politikolog Sonja Stojadinović kaže da je politička pozadina jasna i da se najverovatnije radi o pokušaju manipulacije sa svešću i sećanjem makedonskih građana:
„Ovo čak ide u pravcu izvrtanja istorije koju smo gradili i izučavali u poslednjih najmanje 50 godina. Prema politici VMRO DPMNE, mi nemamo nikakve veze sa slovenskim korenima, nego isključivo sa antičkim Makedoncima. Ako idemo po toj politici, onda trebamo učiti grčki jezik jer su antički Makedonci govorili tim jezikom", smatra Stojadinović.
Masovno postavljanje spomenika u centru glavnog grada u okviru projekta Skopje 2014., nekoliko puta je izazivalo i međuetničke i međuverske tenzije.
Poslednji primer je kada su se Albanci žalili zašto je postavljen spomenik caru Dušanu. Grupe ljudi su nekoliko puta pokušavali da sruše taj spomenik.
Često se dešavalo da niko ne zna o kojoj se ličnosti radi, kojoj je postavljen spomenik, pa su se o tome vodile polemike na socijalnim mrežama sa edukativnim, ali i sa komičnim sadržajima.