Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ne sadrži velika iznenađenja. Izveštaj je pozitivan, konstatuje da je u nizu oblasti “Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom”, ojačala reforme, "dovoljno ispunjava politička merila", a delom i ekonomske kriterijume Evropske unije, u očekivanju da najkasnije u januaru 2014. počne pregovore o članstvu s Briselom.
Evropska komisija ističe da je "Srbija aktivno i konstruktivno delala na vidljivom i održivom pospešenju odnosa s Kosovom", što je dovelo do sporazuma s Prištinom o normalizaciji odnosa i dogovora koje je nužno primeniti.
U odnosima sa Kosovom, konstatuje se, ostvaren je “vidljiv i održiv napredak” i primena Briselskog sporazuma već daje “mnoge nepovratne efekte na terenu”. U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračkog okvira, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014. godine, u skladu sa junskim zaključcima tog tela.
U ključnim ocenama izveštaja podvlači se da Srbija mora "održati zamajac reformi na bitnim područjima vladavine zakona, naročito u pravosuđu i politici suzbijanja korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi štampe, nediskriminaciji, zaštiti manjina i uslova poslovanja.
Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji mu je uručio šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, najpovoljniji do sada i naglasio da će Srbija nastaviti da radi na ispunjavanju kriterijuma i neophodnim unutrašnjim reformama.
Od svih pobrojanih izazova u izveštaju Evropske komisije, Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose, kao najveći izdvaja vladavinu prava:
“Najveći problem je, svakako, situacija sa pravosuđem, gde se još uvek osećaju dosta teške posledice pokušaja reforme pravosuđa koja nije dala očekivane rezultate, kao i situacija u vezi sa reizborom sudija i tužilaca, koja se sad nekako raspetljava, ali ona će se verovatno reflektovati kako na stanje predmeta koji stoje i čekaju da ih neko reši, tako i na celokupno stanje u pravosuđu, koje, očigledno, nije kakvo bi trebalo da bude, pri čemu postoje i očekivanja da će biti i gore jer sada imamo veliki broj sudija koji su neraspoređeni i ogroman broj predmeta koji se šeta iz jednih u druge ruke. To predstavlja veoma ozbiljan problem i za države koje imaju mnogo efikasnije sudstvo od Srbije”, ocenjuje Brkić.
Uspeh lokalnih izbora na Kosovu biće uslov svih uslova za otpočinjanje pristupnih pregovora Srbije u januaru iduće godine, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Džozvijak.
„Srbija je dobila vrlo povoljan izveštaj o napretku. Normalizacija odnosa sa Kosovom ocenjena je pozitivno, ali ono što diplomati u Briselu naglašavaju jeste da će početak pristupnih pregovora sa Srbijom direktno zavisiti od toga kako će biti sprovedeni lokalni izbori na Kosovu. Ako oni budu uspešni, onda će to značajno ojačati pozicije onih država-članica koje se zalažu za to da Srbija pregovore o članstvu otpočne u decembru ili januaru, a u suprotnom, ako izbori ne bi uspeli, bio bi to bio vetar u leđa državama kao što su Nemačka i Britanija, koje nisu za preveliku žurbu“.
RSE: Šta bi bili uslovi da izbori dobiju pozitivnu ocenu?
Džozvijak: To bi, u suštini, značilo da proteknu bez nasilja, da bude pristojna izlaznost Srba i da ne bude izborne krađe.
RSE: Postoji li mogućnost da države-članice Evropskog saveta ne odobre Srbiji početak pregovora u januaru uprkos pozitivnom izveštaju Evropske komisije?
Džozvijak: Veoma je teško na to pitanje odgovoriti u oktobru jer se toliko toga može dogoditi do decembra kada će se odluka o tome donositi. Sada se čini da je ostalo veoma malo prepreka, ali nikad ne možete znati kakav će biti stav Nemačke i zato se ne bih baš stopostotno kladio na ono što se sada čini izglednim.
Evropska komisija ističe da je "Srbija aktivno i konstruktivno delala na vidljivom i održivom pospešenju odnosa s Kosovom", što je dovelo do sporazuma s Prištinom o normalizaciji odnosa i dogovora koje je nužno primeniti.
U odnosima sa Kosovom, konstatuje se, ostvaren je “vidljiv i održiv napredak” i primena Briselskog sporazuma već daje “mnoge nepovratne efekte na terenu”. U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračkog okvira, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014. godine, u skladu sa junskim zaključcima tog tela.
U ključnim ocenama izveštaja podvlači se da Srbija mora "održati zamajac reformi na bitnim područjima vladavine zakona, naročito u pravosuđu i politici suzbijanja korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi štampe, nediskriminaciji, zaštiti manjina i uslova poslovanja.
Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji mu je uručio šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, najpovoljniji do sada i naglasio da će Srbija nastaviti da radi na ispunjavanju kriterijuma i neophodnim unutrašnjim reformama.
Od svih pobrojanih izazova u izveštaju Evropske komisije, Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose, kao najveći izdvaja vladavinu prava:
“Najveći problem je, svakako, situacija sa pravosuđem, gde se još uvek osećaju dosta teške posledice pokušaja reforme pravosuđa koja nije dala očekivane rezultate, kao i situacija u vezi sa reizborom sudija i tužilaca, koja se sad nekako raspetljava, ali ona će se verovatno reflektovati kako na stanje predmeta koji stoje i čekaju da ih neko reši, tako i na celokupno stanje u pravosuđu, koje, očigledno, nije kakvo bi trebalo da bude, pri čemu postoje i očekivanja da će biti i gore jer sada imamo veliki broj sudija koji su neraspoređeni i ogroman broj predmeta koji se šeta iz jednih u druge ruke. To predstavlja veoma ozbiljan problem i za države koje imaju mnogo efikasnije sudstvo od Srbije”, ocenjuje Brkić.
Uspeh lokalnih izbora na Kosovu biće uslov svih uslova za otpočinjanje pristupnih pregovora Srbije u januaru iduće godine, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Džozvijak.
„Srbija je dobila vrlo povoljan izveštaj o napretku. Normalizacija odnosa sa Kosovom ocenjena je pozitivno, ali ono što diplomati u Briselu naglašavaju jeste da će početak pristupnih pregovora sa Srbijom direktno zavisiti od toga kako će biti sprovedeni lokalni izbori na Kosovu. Ako oni budu uspešni, onda će to značajno ojačati pozicije onih država-članica koje se zalažu za to da Srbija pregovore o članstvu otpočne u decembru ili januaru, a u suprotnom, ako izbori ne bi uspeli, bio bi to bio vetar u leđa državama kao što su Nemačka i Britanija, koje nisu za preveliku žurbu“.
RSE: Šta bi bili uslovi da izbori dobiju pozitivnu ocenu?
Džozvijak: To bi, u suštini, značilo da proteknu bez nasilja, da bude pristojna izlaznost Srba i da ne bude izborne krađe.
RSE: Postoji li mogućnost da države-članice Evropskog saveta ne odobre Srbiji početak pregovora u januaru uprkos pozitivnom izveštaju Evropske komisije?
Džozvijak: Veoma je teško na to pitanje odgovoriti u oktobru jer se toliko toga može dogoditi do decembra kada će se odluka o tome donositi. Sada se čini da je ostalo veoma malo prepreka, ali nikad ne možete znati kakav će biti stav Nemačke i zato se ne bih baš stopostotno kladio na ono što se sada čini izglednim.
