Cijeli život Nebojše Popova, koji je rođen 1939. godine u Zrenjaninu, stekao diplomu na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, može se označiti kao “građanska hrabrost”. Svojim djelovanjem obilježio je skoro pola vijeka borbe za slobodu, demokratiju, ljudska prava i prava radnika. Pokazao se kao istinski prijatelj građana u okupiranom Sarajevu. Osnivač je i dugogodišnji urednik lista Republika, ’glasila građanskog samooslobađanja – protiv straha, mržnje i nasilja’. Ovogodišnji je dobitnik nagrade za građansku hrabrost ’Duško Kondor’ nevladine organizacije Gariwo iz Sarajeva.
Iako zemlje bivše Jugoslavije teže da dostignu nivo demokratije prisutan u zemljama Evropske unije, bez učešća građana u odlučivanju to se ne može postići, smatra sociolog i dugogodišnji urednik lista “Republika” Nebojša Popov.
„Svaka vlast koja dođe obećava brda i doline, da će da nas uvede u Evropsku uniju, ali elementarne stvari su ostale van delokruga, van uticaja građana, a to je kako se menja struktura društva, kako se menjaju svojinski odnosi, kakav je položaj privrede. O tome niko nije ozbiljno pitan. To je sve u rukama vlasti koja je van bilo kakve ozbiljne kontrole.“
O evropskom putu zemalja regiona, Popov kaže:
„Ne treba mnogo pričati. Treba se setiti samo kroz šta je Evropa prošla pre nego što je počela da pravi Evropsku uniju. Tu su bili beskrajni verski ratovi, nacionalni ratovi, izbila su dva svetska rata – dakle, više nego dramatično i drastično iskustvo. Pazite, umniji ljudi, koji drže do vlastitog života, i telesno i umno, našli su način da kontrolišu te razorne sile i da koliko-toliko održavaju opstanak i razvoj društva. No, mi još uvek taj prag nismo prešli.“
Borac je za ljudska prava, a za stepen poštivanja ljudskih prava u zemljama regiona kaže da je zabrinjavajuće nizak.
„Promenilo se nešto što je ranije ugrožavalo ljudska prava na slobodno mišljenje, politički teror onog oblika više ne postoji, ali postoji jedan ekonomski, egzistencijalni teror, koji se ogleda u ogromnom broju nezaposlenih, osiromašenih i u jednom sumanutom uništavanju nacionalnih resursa, prirodnih izvora, lišavanja ljudi smisla života, smisla da ima nekakvu profesiju. Ako čovek ne može da se potvrdi u profesiji, ako ne može da se potvrdi na radnom mestu, ako ne može da izdržava sebe i svoju porodicu, onda je on zaista sveden na najniže grane, i to je ono što nas trenutno najviše ugrožava i preti nam da se taj trend nastavi.“
U vrijeme opsade Sarajeva Popov je bio osnivač grupe građana „Živeti u Sarajevu“ koja je organizovala proteste zbog razaranja tog grada. Organizovao je pomoć Sarajlijama i prvu posjetu antiratne grupe iz Beograda opkoljenom Sarajevu.
„Hteli smo da pokažemo najugroženijim ljudima u tom trenutku u čitavom svetu da postoje u Beogradu ljudi koji ozbiljno misle o njihovoj sudbini, njihovom stradanju i koji ozbiljno hoće da ih podrže da prežive. To je jedno vrlo dragoceno iskustvo iz tog kratkog boravka jedne grupe Beograđana u Sarajevu.“
Nebojša Popov osnovao je Centar za antiratnu akciju u Beogradu. Uz velike lične žrtve, za vrijeme Slobodana Miloševića u Srbiji, upirao je prstom u njegov nacionalistički program. Profesionalna aktivnost u oblasti sociologije veoma je bogata, a najveći dio svojih profesionalnih, političkih i kulturnih aktivnosti Popov realizuje u listu Republika, čiji je glavni urednik postao 1990. godine. Nebojša Popov i danas uređuje ovaj list i piše za njega, za šta je dobio više uglednih nagrada. Zbog svog kontinuiranog rada na demokratizaciji društva ovogodišnji je laureat nagrade ’Duško Kondor’ za građansku hrabrost. Nagrada mu mnogo znači:
„U životnom dobu u kome sam, a to znači - na izmaku - vrlo prija kad vas se neko seti da ste činili nešto što ima smisla, ali nemam iluziju da mi ta nagrada daje za pravo da pirim u ono što je ostalo žara u starom panju. A sada, veliku radost mi čini kada vidim da ljudi koje ne poznajem, koji su potpuno novi, imaju podsticaj, isti poriv, ne samo da govore istinu i da se suprotstavljaju raznim silnicima, nego pokazuju jednu vibraciju, i telesnu i umnu, koja ustvari čini čovekovu dušu. Najveće osveženje nalazim u tome kada vidim da taj plamen Erosa nije ugašen.“
Iako zemlje bivše Jugoslavije teže da dostignu nivo demokratije prisutan u zemljama Evropske unije, bez učešća građana u odlučivanju to se ne može postići, smatra sociolog i dugogodišnji urednik lista “Republika” Nebojša Popov.
„Svaka vlast koja dođe obećava brda i doline, da će da nas uvede u Evropsku uniju, ali elementarne stvari su ostale van delokruga, van uticaja građana, a to je kako se menja struktura društva, kako se menjaju svojinski odnosi, kakav je položaj privrede. O tome niko nije ozbiljno pitan. To je sve u rukama vlasti koja je van bilo kakve ozbiljne kontrole.“
O evropskom putu zemalja regiona, Popov kaže:
„Ne treba mnogo pričati. Treba se setiti samo kroz šta je Evropa prošla pre nego što je počela da pravi Evropsku uniju. Tu su bili beskrajni verski ratovi, nacionalni ratovi, izbila su dva svetska rata – dakle, više nego dramatično i drastično iskustvo. Pazite, umniji ljudi, koji drže do vlastitog života, i telesno i umno, našli su način da kontrolišu te razorne sile i da koliko-toliko održavaju opstanak i razvoj društva. No, mi još uvek taj prag nismo prešli.“
Borac je za ljudska prava, a za stepen poštivanja ljudskih prava u zemljama regiona kaže da je zabrinjavajuće nizak.
„Promenilo se nešto što je ranije ugrožavalo ljudska prava na slobodno mišljenje, politički teror onog oblika više ne postoji, ali postoji jedan ekonomski, egzistencijalni teror, koji se ogleda u ogromnom broju nezaposlenih, osiromašenih i u jednom sumanutom uništavanju nacionalnih resursa, prirodnih izvora, lišavanja ljudi smisla života, smisla da ima nekakvu profesiju. Ako čovek ne može da se potvrdi u profesiji, ako ne može da se potvrdi na radnom mestu, ako ne može da izdržava sebe i svoju porodicu, onda je on zaista sveden na najniže grane, i to je ono što nas trenutno najviše ugrožava i preti nam da se taj trend nastavi.“
U vrijeme opsade Sarajeva Popov je bio osnivač grupe građana „Živeti u Sarajevu“ koja je organizovala proteste zbog razaranja tog grada. Organizovao je pomoć Sarajlijama i prvu posjetu antiratne grupe iz Beograda opkoljenom Sarajevu.
„Hteli smo da pokažemo najugroženijim ljudima u tom trenutku u čitavom svetu da postoje u Beogradu ljudi koji ozbiljno misle o njihovoj sudbini, njihovom stradanju i koji ozbiljno hoće da ih podrže da prežive. To je jedno vrlo dragoceno iskustvo iz tog kratkog boravka jedne grupe Beograđana u Sarajevu.“
Nebojša Popov osnovao je Centar za antiratnu akciju u Beogradu. Uz velike lične žrtve, za vrijeme Slobodana Miloševića u Srbiji, upirao je prstom u njegov nacionalistički program. Profesionalna aktivnost u oblasti sociologije veoma je bogata, a najveći dio svojih profesionalnih, političkih i kulturnih aktivnosti Popov realizuje u listu Republika, čiji je glavni urednik postao 1990. godine. Nebojša Popov i danas uređuje ovaj list i piše za njega, za šta je dobio više uglednih nagrada. Zbog svog kontinuiranog rada na demokratizaciji društva ovogodišnji je laureat nagrade ’Duško Kondor’ za građansku hrabrost. Nagrada mu mnogo znači:
„U životnom dobu u kome sam, a to znači - na izmaku - vrlo prija kad vas se neko seti da ste činili nešto što ima smisla, ali nemam iluziju da mi ta nagrada daje za pravo da pirim u ono što je ostalo žara u starom panju. A sada, veliku radost mi čini kada vidim da ljudi koje ne poznajem, koji su potpuno novi, imaju podsticaj, isti poriv, ne samo da govore istinu i da se suprotstavljaju raznim silnicima, nego pokazuju jednu vibraciju, i telesnu i umnu, koja ustvari čini čovekovu dušu. Najveće osveženje nalazim u tome kada vidim da taj plamen Erosa nije ugašen.“
