Nakon povlačenja Miškovića iz Pressa: Šta je sa ostalim tajkunima u medijima u Srbiji

Predsednik "Delta holdinga", moćni tajkun Miroslav Mišković saopštio je da se povlači iz dnevnih novina "Press", kao najveći pojedinačni vlasnik. Time je javnost dobila potvrdu da je on jedan od vlasnika tog lista, o čemu se u javnosti govorkalo, znalo i nije znalo. Naime, za mnoge dnevne novine, nedeljnike, tv stanice samo se pretpostavlja ko je stvarni vlasnik. Oni se skrivaju često iza raznih of šor kompanija resgitrovanih na Kipru, Austriji i na drugim pogodnim adresama.

"Ja sam sad čula da je on priznao da je vlasnik Press-a i da se povlači i interesantan je njegov zaključak da na taj način pomaže nečemu", rekla je članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić povodom Miškovićevog saopštenja da napušta Press.

Mišković je kazao da ovim svojim postupkom daje "lični doprinos nastojanjima vlade Srbije da kroz transparentne odnose u medijima i prestanak prikrivenog finansiranja i vlasništva uspostavi potpunu slobodu medija i odgovorno novinarstvo".

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je tim povodom rekao da Srbija nije pijaca na kojoj bi se trgovalo. „Mišković niti bilo ko drugi ne može ni sa kim da trguje“, poručuje Vučić u vezi sa eventualnim skrivenim namerama Miškovića.

"Ako je imao ambiciju da pusti transparentno upravljanje i vladanje državom i svemu ostalom, on je to trebalo ranije da uradi, odnosno nije ni trebalo da bude vlasnik. Zašto je uopšte bio vlasnik", pita se naša sagovornica Jelisaveta Vasilić dodavši da Mišković ne bi mogao ništa da nije bilo ljudi na vlasti koji njega podržavaju i koje on plaća.

Novinarka i članica Radio-difuzne agencije Gordana Suša kaže da to nije i kraj priče o skrivenim vlasnicima u tim novinama.

„Ima priča da je Mišković zajedno suvlasnik sa gradonačelnikom Draganom Djilasom. Ali to treba da se sazna. To što se Mišković povukao, ne znači da mi znamo koji je vlasnik Pressa ostao. Videćemo da li je neki bogati političar ili grupa akcionara.“

Pre priznanja Miškovića da ima većinski udeo u Pressu, o čemu se u javnosti šuškalo, odmah posle promene vlasti u Srbiji izbila je afera sa kućom "Politika" gde se ispostavilo da je jedan od skrivenih vlasnika šabački biznismen blizak Demorkatskoj stranci, Miroslav Bogićević. Pre toga, još je jedan tajkun, Milan Beko, još pre godinu dana bio prisiljen da prizna da ima vlasništvo u kompaniji „Novosti“. Dugo se nezvanično znalo da je vlasnik TV „Pinka“ istovremeno i vlasnik TV „Avale“, iako je stanje u privrednom registru sasvim drugačije. "Avala" je izgubila frekvenciju tek pošto je pravi vlasnik priznao da više nema inetresa da održava ovu TV kuću.

Saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić o netranparentnosti medijskog vlasništva u Srbiji:„To je jedna velika nepoznanica u našem medijskom sistemu, pre svega, zato što su zakoni tako uredjeni da ne zahtevaju da se vide krajnji vlasnici medija.“

Uzbudljiva krim-priča

Kako se snaći na medijskom tržištu na kome je takav haos? To nije lako ni profesionalcima, o čemu svedoči Gordana Suša: „Ja sam pre nekoliko godina smatrala da samo problematični ljudi, ljudi 'sa dijagnozom' čitaju tabloide. Danas, na žalost, pošto se u Srbiji neguju politički tabloidi, listovi koji se stvaraju i nestaju samo zbog političkog uticaja, ja njih čitam jer, čitajući ih sve zajedno, mogu da shvatim ko iza koga stoji“.

Jovanka Matić za slušaoce RSE navodi neke primere:

“'Kurir' je nekoliko puta menjao svoju uredjivačku politiku. Kada je svojevremeno uhapšen njegov vlasnik, on je za 100 odsto promenio politiku. Demokratska stranka je postala uticajna. Sada je neizvesno, mislim da se pojavljuju uticaji druge strane. Novi list Informer je jako blizak novoj vlasti, on se pojavio ni od kud, sa damping cenom, ne zna se ko ga finansira. Dnevnik 'Blic' je blizak DS-u. Nedeljnik 'Vreme' uspeva da održi malu distancu prema vlasti ali se promenio u odnosu prema krupnom kapitalu.”

Savet za borbu protiv korupcije je pre nešto više od godinu dana, u vreme kada je njena hrabra predsednica Verica Barać bila još živa, prosledio izveštaj Vladi Srbije o kontroli medija u kome je i podatak da među 30 najznačajnijih medija, vlasnici čak njih 18 nisu poznati javnosti. Oni su skriveni iza raznih off šor kompanija. Izveštaj je, kako je tada rekao jedan od medijskih znalaca, uzbudljiva „krimi priča“.

Zašto su bogati ljudi u Srbiji razgrabili medije? Koji je njihov interes za tržište na kome ne bi se reklo da ima baš dobre zarade? Jelisaveta Vasilić na primeru pomenutog Miškovića iznosi da su oni veza za obostrani uticaj političara i biznismena.

“Ja znam da su stalno govorili da je Press novina nekog političara. Niko nije pominjao Miškovića. Govorilo se, taj list piše u korist ovih političara, ili onih poltičara. A vlasnik se krije.”

Jovanka Matić vidi razlog za tajnovitost vlasništva u problemtičnom poreklu kapitala.
„To su ljudi koji su se obogatili tokom 90-ih godina i prema kojima ova javnost ima negativan stav. To je bio novac sumnjivog porekla, novac zemunskog klana ili narko dilera...“

Medjutim, otkrivanjem vlasnika se ne završava posao sprečavanja skrivene kontrole medija od strane države i političkih i finansijskih moćnika. Ostaju otvoreni putevi novca koji preko oglašavanja stižu u medije. Pogledajte reklame, kažu poznavaoci, pa ćete znati čiji je medij. Poseban problem je odnos države i javnog servisa, RTS-a. Finansiranjem pojedinih medija iz budžeta novac poreskih obveznika koristi se za ličnu i stranačku promociju. Zato je, kako mnogi smatraju, ključno pitanje skloniti državne šape nad medijima.

Veruju li naši sagovornici da će nova vlast, koja je dobila izbore na obećanju da će se boriti protiv korupcije, onemogućiti skrivenu kontrolu medija, ili će iskoristiti pogodnost da je preuzme od svojih prethodnika?

„Koliko vidim, u izmenjenim zakonima sada će morati da se zna ko je vlasnik, a ne da se oni kriju iza čuvene retrogradne reči 'osnivač'. Osnivač ne mora da bude i vlasnik“, kaže Gordana Suša.

„Oni u ovom momentu, a ne zna se šta će biti sutra, stvarno vode borbu protiv korupcije. Mi u Savetu to smatramo. Da li bi se ovo desilo da je ostala neka druga vlada?“, pita se Jelisaveta Vasilić.

Uprkos optimizmu naših sagovornica, treba sačuvati i rezervu jer, ako bi vlast digla ruke od medija, bilo bi to ravno čudu. Zataškanu aferu sa „Politikom“ neki smatraju pokazateljem da Dačićevo-Vučićeva vlada neće tek tako ispustiti ovaj, suviše dragocen plen.