Nedavno je za RSE, komentarišući sastav nove Vlade, jedan od naših sagovornika izjavio da je mesto za koje postoji najmanje interesovanja izbornih pobednika jer je plen “najtanji”, mesto ministra kulture, zapravo najbolji lakmus papir koji otkriva kuda smera nova vlast, kuda vodi srpsko društvo. Dakle, ako je to tačno, šta govori izbor Bratislava Petkovića koji će biti zadužen za kulturu i informisanje?
„Umetnost mora da bude patriotska, zato moramo da aktiviramo ljude koji su skrajnuti. Da insistiramo na tradicionalnim nacionalnim vrednostima“, ovo je citat, ne nekog stvaralačkog marginalca, miljenika vlasti iz 90-ih godina, već Bratislava Petkovića, novog ministra kulture.
On se već preporučio javnosti izjavama koje nedvosmisleno govore o njegovom nepromenjenom radikalskom sistemu vrednosti. Podsećamo na deo njegovog govora pre nešto manje od godinu dana na Saboru podrške Srbima na Kosovu:
“Mi svi znamo kolika nam je rana Kosovo, ali je tragično što Akademija, Udruženje književnika, Univerzitet ćute. Univerzitet, na primer, Majka Volcera osvedočenog neprijatelja koji slavi NATO bombardovanje proglašava za počasnog doktora. Mogli su izabrati jednog Vladimira Putina.”
(VIDEO: Bratislav Petković na Saboru podrške Srbima na Kosovu)
Petković dalje zamera PEN centru i predsednici Vidi Ognjenović koja na svetskom kongresu Pen centra nije pomenula Kosovo, već su se svetski pisci bavili tamo nekakvim ljudskim pravima i nekakvim Meksikom.
“Nije ovo kraj istorije, znate, preživeli smo mi komunizam, preživećemo demokratiju, ne očajavajte. Mi nemamo šta da izgubimo. Mi smo na samom dnu i naše uspravljanje tek predstoji. I neka nam je dragi Bog upomoći”, rekao je Petkovic prekrstivši se na kraju izlaganja.
Na reakciju javnosti naišle su izjave novog ministra o premeštanju muzeja kao u partiji karata, Muzeja Nikola Tesla u zgradu Narodnog, a Narodni u zgradu Pošte, a zanimljiva je i ideja da se Narodna skupština preko letnjeg raspusta pretvori u “srpski Versaj.” O pretvaranju zgrade Pošte u Narodni muzej, Petković kaže:
“Ko danas više šalje pisma? Danas je pošta maltene besmislena pored ove silne elektronike. Zgrada pošte je stabilna, ima velike prostore, ima i dva odlična atrijuma”.
Zatvorite kišobran i idete dalje
Na ovu izjavu koja je postala medijski hit, reagovao je odmah sindikat Pošte kao i zaposleni u muzejima. Malo ko se javno, međutim, oglasio povodom toga što je Petković svojevremeno otvorio vrata svog muzeja za promociju knjige haškog optuženika, ratnog zločinca Milana Lukića ili što je planirao da postavi komad “Sitovacija” po tekstu još jednog haškog optuženika, Radovana Karadžića.
Pisac Saša Ilić je jedan od retkih koji je na to podsetio.
“U promociji knjige MIlana Lukića su bili glavni zagovornik teorije zavere Dejan Lučić, glavni antisemita u zemlji Ratibor Đurđević, ultradesničarski novinari... i sam ministar Petković koji je učestvovao u tribini, iako je to demantovao u medjima rekavši da je samo otvorio vrata svog muzeja ratnim zločincima. Dakle, dolaze diletanti i tako će nam biti”, zaključuje Ilić.
Bratislav Petković je posredno pozvao na hapšenje autora predstave Zoran Đinđić u Ateljeu 212. Za tu predstavu je rekao da je “najgora vrsta pozorišnog otpada, diletantska u svakom pogledu“, pa još rađena za državne pare.
Oliver Frljić, reditelj te predstave za RSE kaže:
“Ja se iskreno bojim šta će se dalje događati sa kulturom u ovoj trenutnoj konstelaciji, kakav će se program raditi, po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva, koja je moć novog ministra. Ako on može to javno reći za predstavu Zoran Đinđić, ne bi me iznenadilo da iskoristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da pokuša skinuti tu predstavu sa repertoara. Pretpostavljam da novi ministar ima neku napravu kojom meri kolika je količina patriotizma neke predstave, pa moja tu nije prošla”, kaže cinično Frljić.
Izdavač Dejan Ilić odbija da analizira lik i delo novog ministra kulture.
“Šta tu čovek da kaže? On je kao elementarna nepogoda, Došao je i otići će,” kaže Ilić, "Samo treba da ga preživimo i to je to.”
Na pitanje zar ne treba da reaguje kulturna javnost, Ilić uzvraća pitanjem:
“Koja kulturna javnost? Kad je devedeset odsto kulturne javnosti sve sam fašista! Ko ovde ima problem sa srpskom tradicijom, srpskom državom, srpskom istorijom, da li je iko ikada rekao da je to problem?”
Sagovornik RSE ne vidi razliku između Petkovića i jednog od bivših ministara iz redova demokrata Nebojše Bradića koji je takođe išao po Srbiji i pričao o srpskom nacionalnom pitanju. Jedino što je on malo uglađeniji. U tom kontekstu, novi ministar je za Dejana Ilića potpuno nebitan.
“Kao kad pada kiša. Da li komentarišete kad pada kiša? Baš vas briga, otvorite kišobran, prođe, zatvorite kišobran i idete dalje”, kaže Ilić.
Bratislava Petkovića, vlasnika prestižne porodične poslastičarnice u centru Beograda, a zatim i vlasnika, koju ulicu dalje, Muzeja old tajmera, malo ko poznaje kao pozorišnog reditelja, što je on po obrazovanju. Ljudi iz kraja ga pamte kao suseda čija učtivost i pristojnost nekako nije išla uz partijski imidž agresivnih Šešeljevaca u 90-im godinama kojima je pripadao do osnivanja Srpske napredne stranke.
Poreski dug državi od sedam miliona za nasleđenu poslastičarnicu, obećao je, platiće čim dobije kredit ali ono što nije obećao, to je, ne samo bukvalno već i metaforički, zatvaranje vrata ratnim zločincima, odnosno radikalskom sitemu vrednosti. Ako je suditi po tome, naredna kulturna sezona u Srbiji može biti veoma zanimljiva. O drugom delu svog resora, o medijima, novi ministar se za sada, srećom, nije izjašnjavao.
„Umetnost mora da bude patriotska, zato moramo da aktiviramo ljude koji su skrajnuti. Da insistiramo na tradicionalnim nacionalnim vrednostima“, ovo je citat, ne nekog stvaralačkog marginalca, miljenika vlasti iz 90-ih godina, već Bratislava Petkovića, novog ministra kulture.
On se već preporučio javnosti izjavama koje nedvosmisleno govore o njegovom nepromenjenom radikalskom sistemu vrednosti. Podsećamo na deo njegovog govora pre nešto manje od godinu dana na Saboru podrške Srbima na Kosovu:
“Mi svi znamo kolika nam je rana Kosovo, ali je tragično što Akademija, Udruženje književnika, Univerzitet ćute. Univerzitet, na primer, Majka Volcera osvedočenog neprijatelja koji slavi NATO bombardovanje proglašava za počasnog doktora. Mogli su izabrati jednog Vladimira Putina.”
(VIDEO: Bratislav Petković na Saboru podrške Srbima na Kosovu)
Petković dalje zamera PEN centru i predsednici Vidi Ognjenović koja na svetskom kongresu Pen centra nije pomenula Kosovo, već su se svetski pisci bavili tamo nekakvim ljudskim pravima i nekakvim Meksikom.
“Nije ovo kraj istorije, znate, preživeli smo mi komunizam, preživećemo demokratiju, ne očajavajte. Mi nemamo šta da izgubimo. Mi smo na samom dnu i naše uspravljanje tek predstoji. I neka nam je dragi Bog upomoći”, rekao je Petkovic prekrstivši se na kraju izlaganja.
Na reakciju javnosti naišle su izjave novog ministra o premeštanju muzeja kao u partiji karata, Muzeja Nikola Tesla u zgradu Narodnog, a Narodni u zgradu Pošte, a zanimljiva je i ideja da se Narodna skupština preko letnjeg raspusta pretvori u “srpski Versaj.” O pretvaranju zgrade Pošte u Narodni muzej, Petković kaže:
“Ko danas više šalje pisma? Danas je pošta maltene besmislena pored ove silne elektronike. Zgrada pošte je stabilna, ima velike prostore, ima i dva odlična atrijuma”.
Zatvorite kišobran i idete dalje
Na ovu izjavu koja je postala medijski hit, reagovao je odmah sindikat Pošte kao i zaposleni u muzejima. Malo ko se javno, međutim, oglasio povodom toga što je Petković svojevremeno otvorio vrata svog muzeja za promociju knjige haškog optuženika, ratnog zločinca Milana Lukića ili što je planirao da postavi komad “Sitovacija” po tekstu još jednog haškog optuženika, Radovana Karadžića.
Pisac Saša Ilić je jedan od retkih koji je na to podsetio.
“U promociji knjige MIlana Lukića su bili glavni zagovornik teorije zavere Dejan Lučić, glavni antisemita u zemlji Ratibor Đurđević, ultradesničarski novinari... i sam ministar Petković koji je učestvovao u tribini, iako je to demantovao u medjima rekavši da je samo otvorio vrata svog muzeja ratnim zločincima. Dakle, dolaze diletanti i tako će nam biti”, zaključuje Ilić.
Bratislav Petković je posredno pozvao na hapšenje autora predstave Zoran Đinđić u Ateljeu 212. Za tu predstavu je rekao da je “najgora vrsta pozorišnog otpada, diletantska u svakom pogledu“, pa još rađena za državne pare.
Oliver Frljić, reditelj te predstave za RSE kaže:
“Ja se iskreno bojim šta će se dalje događati sa kulturom u ovoj trenutnoj konstelaciji, kakav će se program raditi, po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva, koja je moć novog ministra. Ako on može to javno reći za predstavu Zoran Đinđić, ne bi me iznenadilo da iskoristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da pokuša skinuti tu predstavu sa repertoara. Pretpostavljam da novi ministar ima neku napravu kojom meri kolika je količina patriotizma neke predstave, pa moja tu nije prošla”, kaže cinično Frljić.
Izdavač Dejan Ilić odbija da analizira lik i delo novog ministra kulture.
“Šta tu čovek da kaže? On je kao elementarna nepogoda, Došao je i otići će,” kaže Ilić, "Samo treba da ga preživimo i to je to.”
Na pitanje zar ne treba da reaguje kulturna javnost, Ilić uzvraća pitanjem:
“Koja kulturna javnost? Kad je devedeset odsto kulturne javnosti sve sam fašista! Ko ovde ima problem sa srpskom tradicijom, srpskom državom, srpskom istorijom, da li je iko ikada rekao da je to problem?”
Sagovornik RSE ne vidi razliku između Petkovića i jednog od bivših ministara iz redova demokrata Nebojše Bradića koji je takođe išao po Srbiji i pričao o srpskom nacionalnom pitanju. Jedino što je on malo uglađeniji. U tom kontekstu, novi ministar je za Dejana Ilića potpuno nebitan.
“Kao kad pada kiša. Da li komentarišete kad pada kiša? Baš vas briga, otvorite kišobran, prođe, zatvorite kišobran i idete dalje”, kaže Ilić.
Bratislava Petkovića, vlasnika prestižne porodične poslastičarnice u centru Beograda, a zatim i vlasnika, koju ulicu dalje, Muzeja old tajmera, malo ko poznaje kao pozorišnog reditelja, što je on po obrazovanju. Ljudi iz kraja ga pamte kao suseda čija učtivost i pristojnost nekako nije išla uz partijski imidž agresivnih Šešeljevaca u 90-im godinama kojima je pripadao do osnivanja Srpske napredne stranke.
Poreski dug državi od sedam miliona za nasleđenu poslastičarnicu, obećao je, platiće čim dobije kredit ali ono što nije obećao, to je, ne samo bukvalno već i metaforički, zatvaranje vrata ratnim zločincima, odnosno radikalskom sitemu vrednosti. Ako je suditi po tome, naredna kulturna sezona u Srbiji može biti veoma zanimljiva. O drugom delu svog resora, o medijima, novi ministar se za sada, srećom, nije izjašnjavao.