U Srbiji se i ovog leta, jedan za drugim smenjuju veliki muzički festivali, poput već tradicionalnih EXIT-a ili BeerFest-a i novih, kao što je nedavno završeni Belgrade Calling.
Muzika je tako, uz nekoliko filmskih i književnih dešavanja, način da se „zaviri“ u komšiluk i svet i zasnuje čvršća i iskrenija saradnja, od one koju grade političari. Jedina prepreka je nedostatak novca.
Sa prvim danima leta, u Srbiji je počela i tradicionalno bogata koncertna sezona.
Festivali se sele iz Beograda u Novi Sad, odlaze do Niša i Kraljeva, pa se vraćaju u Beograd, i tako do jeseni.
Prva veća manifestacija ove godine bio je novoosnovani festival „Belgrade Calling“, na kome je beogradska publika, između ostalih zvezda, imala priliku da po prvi put vidi frontmena kultnog sastava Black Sabbath, Ozzy Osbourna, koga je na bini pratio legendarni gitarista G’n’R, Slash.:
Dok bina u Beogradu još nije bila rasklopljena, u Novom Sadu su uveliko trajale pripreme za EXIT, koji počinje 12. jula. U avgustu pažnja se ponovo vraća u Beograd, gde će od 14. do 19. avgusta trajati „BeerFest“, a u istim danima u Nišu će nastupati zvezde svetske i domaće džez scene, kako tradicionalne, tako i modernije.
Letnji festivali, osim zabave, pružaju mladima u Srbiji priliku da se upoznaju, kako sa kulturnim dešavanjima, tako i sa svojim vršnjacima iz regiona, i tako, kroz muziku, pozorište ili film, ponovo izgrade veze koje su devedesetih surovo pokidane.
Tu misiju je, prema mišljenju cenjenog rok kritičara iz Beograda Petra Janjatovića, najtemeljnije obavljao festival EXIT.
„Naravno da ovi brojni festivali pomažu da, pogotovo mlada publika, malo promoli nos u komšiluk i vidi kako je zaista, a ne kao su ih učili stariji ili stariji Dnevnici. Čini mi se da je tu misiju u početku ovih 2000-tih godina, barem vezano za Srbiju, najbolje ostvarivao EXIT, sa svojom kosmopolitskom pričom. Upravo iz ličnog iskustva znam, jako mnogo ljudi sam sretao iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Makedonije, da ne nabrajam dalje, koji su prvi put u životu došli u Srbiju, baš zahvaljujući EXIT-u, i zato što je program bio atraktivan, ali i zato što su dodatne atrakcije, druženje i provod, bili veoma, veoma zanimljivi“, ocenjuje Janjatović.
Ovogodišnji „BeerFest“ festival, u Beograd će u avgustu dovesti kultni hrvatski sastav Prljavo kazalište, koji je nakon ratnih dešavanja, poput bosansko-hercegovačke pop zvezde Dina Merlina ili bednova Film i Parni Valjak, do nedavno imao rezerve da dođe u Srbiju. Kao i pred koncert sarajevskog umetnika, mediji se bave razlozima njihovog protivljenja da nastupaju u Srbiji ili izjavama koje su davali u prošlosti.
Petar Janjatović se nada da će uskoro doći vreme kada će u prvom planu biti muzika:
„Kako smo prošli sva ta grozna vremena, gotovo da je taj aspekt muzičkog kvaliteta postao manje važan, a mnogo bitniji taj neki politički momenat. Mislim da svaki taj bend koji je bio tvrdokoran i nije hteo negde da ide, pa kada ode, da je to još jedan korak na bolje. Pa da onda možemo da pričamo o tome šta je Prljavo kazalište kreativno uradilo u zadnjih 15, 20 godina i da li su imali dobre ploče ili ne, a ne kao - Evo došli su, a pričali su ovo ili ono. Dakle, bez tog političko - istorijskog opterećenja.“
Bez političkih koncepata
Srbija tokom leta u ponudi ima i brojna filmska i književna dešavanja. Iako manje masovna i medijski propraćena od muzičkih, vrednost ovih događaja daleko je od zanemarljive.
„Sezonu“ je otvorio KROKODIL - Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju. Ova manifestacija knjige, već godinama uspešno spaja pisce iz regiona. Ove godine, festival je otvoren u Zagrebu, a potom uspešno zatvoren u Beogradu.
Jedan od autora ovog okupljanja, književnik Vladimir Arsenijević, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da njih ne zanimaju mnogo politički koncepti, već da je bitnije da se ljudi sa „krajnjih rubova Evrope“ dobro razumeju:
„Nastupalo je osam ljudi iz sedam zemalja, i to su bili autori iz zemalja regiona, BiH, Hrvatske i Srbije, ali takođe i pisci i muzičari iz Austrije, Nemačke, Španije i Italije, tako da je to bila internacionalna selekcija Krokodila, a onda smo nastavili sa sjajnom večeri u Beogradu na onom našem klasičnom mestu - amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije, po predivnom vremenu - tu smo zaista imali sreće - i sa fantastičnom publikom. Opet je bilo nekih hiljadu ljudi - i u jednom neverovatnom duhu koji čini da zaista makar na tih par sati osetite da književnost postoji, da je relevantna, da je jako važna, da je i seksi na izvestan način, da je zaista uzbudljiva, dinamična i da ljudi tu stvar sa zadovoljstvom prate. Mi vrlo dobro znamo da je sve to zapravo jedna vrsta halucinacije, da nažalost nije tako, ali kada se saberu te energije nas koji radimo taj festival, pisaca koji učestvuju sa svojim talentima i harizmama na festivalu i publike koja je željno i sa velikom radošću prihvata sve to, onda zaista uspemo da stvorimo gotovo privid paralelne realnosti“, rekao je Vladimir Arsenijević.
Iako ima zavidnu pozorišnu ponudu, leto u Srbiji nije vreme većih dešavanja u ovoj oblasti. Teatri zato vrele dane koriste da se predstave na festivalima u zemljama regiona, poput Hrvatske ili Crne Gore.
„Sedma umetnost“ je međutim veoma zastupljena. U Novom Sadu je nedavno završen višednevni Cinema City internacionalni filmski festival, tokom koga je glavni grad Vojvodine bio potpuno posvećen filmu, ugostivši brojne goste iz komšiluka i sveta. Potom je usledio festival domaćeg filma u još jednom vojvođanskom gradu, Sopotu.
Filmski festivali prilika su i mnogim mladim autorima da predstave svoja dela. Ovog leta, rediteljka u usponu, Maja Miloš, predstavlja svoj prvenac, film „Klip“.
„To je intimna ljubavna priča koja je, s druge strane, socijalno svesna. Mogla bih da ga opišem kao spoj lepršavosti mladalačke ljubavi i teških socijalnih problema u kojima mladi odrastaju“, kaže Maja Miloš.
Ukratko nas je rediteljka upoznala sa svojim dugometražnim prvencem. Nakon brojnih zapaženih nagrada, film „Klip“ je osvojio i glavnu nagradu na Cinema City festivalu, a narednih meseci nastavlja da gostuje na festivalima u zemlji i regionu:
„Cinema City je prvi festival u Srbiji na kome je Klip učestvovao i zaista sam jako srećna što smo dobili Grand Prix i jako mi je drago kako je sve to prošlo. Klip će učestvovati na festivalu na Paliću, biće na Sarajevo film festivalu i biće u Banja Luci.“
Srbija, dakle, tokom leta ima veoma bogatu ponudu kulturnih dešavanja. Ipak, u zemlji u kojoj je prosečna plata 400 evra, teško je ispratiti baš sve što nas zainteresuje. To se posebno odnosi na muzičke festivale, za koje dnevni ulaz košta u proseku 30 evra. Istovremeno se, po mišljenju kritičara Petra Janjatovića, događa i „inflacija festivala“, gde kvantitet često zamenjuje kvalitet.
„Čini mi se da je ponuda, što se tiče kvaliteta, nešto slabija nego što bi bilo očekivano. Muzička industrija sada udara po koncertima i festivalima i mislim da ćemo u ovih par sezona imati taj pritisak, a onda će se stvar iščistiti i nastaviće samo oni koji su mudriji i koji su bolje funkcionisali. Šteta je i zbog publike i zbog izvođača kada se nagura mnogo toga u kratkom vremenskom periodu, a karte su skupe, a naravno da narod nema para. Ali, kao što rekoh, ekonomska situacija stvari uvek postavlja na realnu liniju“, zaključuje Janjatović.
Muzika je tako, uz nekoliko filmskih i književnih dešavanja, način da se „zaviri“ u komšiluk i svet i zasnuje čvršća i iskrenija saradnja, od one koju grade političari. Jedina prepreka je nedostatak novca.
Sa prvim danima leta, u Srbiji je počela i tradicionalno bogata koncertna sezona.
Festivali se sele iz Beograda u Novi Sad, odlaze do Niša i Kraljeva, pa se vraćaju u Beograd, i tako do jeseni.
Prva veća manifestacija ove godine bio je novoosnovani festival „Belgrade Calling“, na kome je beogradska publika, između ostalih zvezda, imala priliku da po prvi put vidi frontmena kultnog sastava Black Sabbath, Ozzy Osbourna, koga je na bini pratio legendarni gitarista G’n’R, Slash.:
Dok bina u Beogradu još nije bila rasklopljena, u Novom Sadu su uveliko trajale pripreme za EXIT, koji počinje 12. jula. U avgustu pažnja se ponovo vraća u Beograd, gde će od 14. do 19. avgusta trajati „BeerFest“, a u istim danima u Nišu će nastupati zvezde svetske i domaće džez scene, kako tradicionalne, tako i modernije.
Letnji festivali, osim zabave, pružaju mladima u Srbiji priliku da se upoznaju, kako sa kulturnim dešavanjima, tako i sa svojim vršnjacima iz regiona, i tako, kroz muziku, pozorište ili film, ponovo izgrade veze koje su devedesetih surovo pokidane.
Tu misiju je, prema mišljenju cenjenog rok kritičara iz Beograda Petra Janjatovića, najtemeljnije obavljao festival EXIT.
„Naravno da ovi brojni festivali pomažu da, pogotovo mlada publika, malo promoli nos u komšiluk i vidi kako je zaista, a ne kao su ih učili stariji ili stariji Dnevnici. Čini mi se da je tu misiju u početku ovih 2000-tih godina, barem vezano za Srbiju, najbolje ostvarivao EXIT, sa svojom kosmopolitskom pričom. Upravo iz ličnog iskustva znam, jako mnogo ljudi sam sretao iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Makedonije, da ne nabrajam dalje, koji su prvi put u životu došli u Srbiju, baš zahvaljujući EXIT-u, i zato što je program bio atraktivan, ali i zato što su dodatne atrakcije, druženje i provod, bili veoma, veoma zanimljivi“, ocenjuje Janjatović.
Ovogodišnji „BeerFest“ festival, u Beograd će u avgustu dovesti kultni hrvatski sastav Prljavo kazalište, koji je nakon ratnih dešavanja, poput bosansko-hercegovačke pop zvezde Dina Merlina ili bednova Film i Parni Valjak, do nedavno imao rezerve da dođe u Srbiju. Kao i pred koncert sarajevskog umetnika, mediji se bave razlozima njihovog protivljenja da nastupaju u Srbiji ili izjavama koje su davali u prošlosti.
Petar Janjatović se nada da će uskoro doći vreme kada će u prvom planu biti muzika:
„Kako smo prošli sva ta grozna vremena, gotovo da je taj aspekt muzičkog kvaliteta postao manje važan, a mnogo bitniji taj neki politički momenat. Mislim da svaki taj bend koji je bio tvrdokoran i nije hteo negde da ide, pa kada ode, da je to još jedan korak na bolje. Pa da onda možemo da pričamo o tome šta je Prljavo kazalište kreativno uradilo u zadnjih 15, 20 godina i da li su imali dobre ploče ili ne, a ne kao - Evo došli su, a pričali su ovo ili ono. Dakle, bez tog političko - istorijskog opterećenja.“
Bez političkih koncepata
Srbija tokom leta u ponudi ima i brojna filmska i književna dešavanja. Iako manje masovna i medijski propraćena od muzičkih, vrednost ovih događaja daleko je od zanemarljive.
„Sezonu“ je otvorio KROKODIL - Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju. Ova manifestacija knjige, već godinama uspešno spaja pisce iz regiona. Ove godine, festival je otvoren u Zagrebu, a potom uspešno zatvoren u Beogradu.
Jedan od autora ovog okupljanja, književnik Vladimir Arsenijević, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da njih ne zanimaju mnogo politički koncepti, već da je bitnije da se ljudi sa „krajnjih rubova Evrope“ dobro razumeju:
„Nastupalo je osam ljudi iz sedam zemalja, i to su bili autori iz zemalja regiona, BiH, Hrvatske i Srbije, ali takođe i pisci i muzičari iz Austrije, Nemačke, Španije i Italije, tako da je to bila internacionalna selekcija Krokodila, a onda smo nastavili sa sjajnom večeri u Beogradu na onom našem klasičnom mestu - amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije, po predivnom vremenu - tu smo zaista imali sreće - i sa fantastičnom publikom. Opet je bilo nekih hiljadu ljudi - i u jednom neverovatnom duhu koji čini da zaista makar na tih par sati osetite da književnost postoji, da je relevantna, da je jako važna, da je i seksi na izvestan način, da je zaista uzbudljiva, dinamična i da ljudi tu stvar sa zadovoljstvom prate. Mi vrlo dobro znamo da je sve to zapravo jedna vrsta halucinacije, da nažalost nije tako, ali kada se saberu te energije nas koji radimo taj festival, pisaca koji učestvuju sa svojim talentima i harizmama na festivalu i publike koja je željno i sa velikom radošću prihvata sve to, onda zaista uspemo da stvorimo gotovo privid paralelne realnosti“, rekao je Vladimir Arsenijević.
Iako ima zavidnu pozorišnu ponudu, leto u Srbiji nije vreme većih dešavanja u ovoj oblasti. Teatri zato vrele dane koriste da se predstave na festivalima u zemljama regiona, poput Hrvatske ili Crne Gore.
„Sedma umetnost“ je međutim veoma zastupljena. U Novom Sadu je nedavno završen višednevni Cinema City internacionalni filmski festival, tokom koga je glavni grad Vojvodine bio potpuno posvećen filmu, ugostivši brojne goste iz komšiluka i sveta. Potom je usledio festival domaćeg filma u još jednom vojvođanskom gradu, Sopotu.
Filmski festivali prilika su i mnogim mladim autorima da predstave svoja dela. Ovog leta, rediteljka u usponu, Maja Miloš, predstavlja svoj prvenac, film „Klip“.
„To je intimna ljubavna priča koja je, s druge strane, socijalno svesna. Mogla bih da ga opišem kao spoj lepršavosti mladalačke ljubavi i teških socijalnih problema u kojima mladi odrastaju“, kaže Maja Miloš.
Ukratko nas je rediteljka upoznala sa svojim dugometražnim prvencem. Nakon brojnih zapaženih nagrada, film „Klip“ je osvojio i glavnu nagradu na Cinema City festivalu, a narednih meseci nastavlja da gostuje na festivalima u zemlji i regionu:
„Cinema City je prvi festival u Srbiji na kome je Klip učestvovao i zaista sam jako srećna što smo dobili Grand Prix i jako mi je drago kako je sve to prošlo. Klip će učestvovati na festivalu na Paliću, biće na Sarajevo film festivalu i biće u Banja Luci.“
Srbija, dakle, tokom leta ima veoma bogatu ponudu kulturnih dešavanja. Ipak, u zemlji u kojoj je prosečna plata 400 evra, teško je ispratiti baš sve što nas zainteresuje. To se posebno odnosi na muzičke festivale, za koje dnevni ulaz košta u proseku 30 evra. Istovremeno se, po mišljenju kritičara Petra Janjatovića, događa i „inflacija festivala“, gde kvantitet često zamenjuje kvalitet.
„Čini mi se da je ponuda, što se tiče kvaliteta, nešto slabija nego što bi bilo očekivano. Muzička industrija sada udara po koncertima i festivalima i mislim da ćemo u ovih par sezona imati taj pritisak, a onda će se stvar iščistiti i nastaviće samo oni koji su mudriji i koji su bolje funkcionisali. Šteta je i zbog publike i zbog izvođača kada se nagura mnogo toga u kratkom vremenskom periodu, a karte su skupe, a naravno da narod nema para. Ali, kao što rekoh, ekonomska situacija stvari uvek postavlja na realnu liniju“, zaključuje Janjatović.
