Ukoliko Srbija raspiše izbore i na Kosovu to ne vodilo dobroj atmosferi za postizanje novih sporazuma, kaže za Radio Slobodna Evropa Robert Kuper (Cooper), posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine. On ističe da je bez obzira na dijametralno suprotne stavove dve strane oko statusa Kosova, postignuto sedam sporazuma koji će olakšati život građana i doprineti poboljšanju regionalne saradnje. Iako je reč o tehničkim pitanjima, ona su, po Kuperovom mišljenju, na neki način i politička.
Nova runda razgovora se može očekivati nakon izbora u Srbiji, a telekomunikacije i energija biće među ključnim pitanjima, od čega zavisi i „zeleno svetlo“ Beogradu za početak pregovora o članstvu u EU. Kada je reč o severu Kosova, Kuper smatra je to posebno pitanje koje mora da se rešava na visokom nivou.
RSE: Prošlo je godinu dana od početka dijaloga Beograda i Prištine. Gde je ostvaren najveći napredak, a u kojoj oblasti je najmanje urađeno?
Kuper: Imali smo 9 sastanaka i postigli 7 sporazuma koji pokrivaju široki spektar, počev od svakodnevnih pitanja kao što su matične knjige ali koje je važno kao praktični mehanizam u funkcionisanju vlade. Katastar je važan zbog vlasničkih prava, pogotovo raseljenih lica. Postigli smo i nekoliko sporazuma o slobodi kretanja. Dogovor o carinskom pečatu omogućava slobodno kretanje roba. Svaki od ovih sporazuma je pomalo doprineo da situacija bude bolja nego ranije. Međutim, nijedan od njih nije savršen. Postoje, na primer, problemi u slobodi kretanja. Moramo da smanjimo troškove osiguranja za putovanje. Dakle, svi ovi sporazumi su početni koraci ka nečem boljem.
Dogovorili smo se i o priznavanju univerzitetskih diploma. Ostvarili smo i kompromis o integrisanom upravljanju granica i regionalnoj saradnji. Svi ovi dogovori postignuti su sa uslovom da ne prejudiciraju pitanje statusa, oko čega dve strane imaju dijamteralno suprotna mišljenja. Zato zbog kompromisa koji su bili nužni, nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna. I na Kosovu i u Srbiji pregovarači su bili optuživani za izdaju nacionalnih interesa povodom, na primer, sporazuma o regionalnom predstavljanju. Ipak, ti dogovori počinju da se primenjuju što olakšava život običnih ljudi.
Posrednik u dijalogu Robert Kuper sa pregovaračima Beograda i Prištine, Borisom Stefanovićem i Editom Tahiri, Brisel, novembar 2011.
RSE: Izgleda da Srbija namerava da raspiše lokalne izbore i na Kosovu. Da li to predstavlja opasnost po budućnost dijaloga?
Kuper: Kažete da „izgleda da Srbija namerava da raspiše lokalne izbore i na Kosovu“. U ovom trenutku dok razgovaramo, ne znam da li je doneta bilo kakva zvanična odluka o tome. Dobio sam dosta e-mejlova na tu temu, ali nisam ih čitao pošto sam se jutros (petak) vratio sa Mjanmara, tako da u ovom trenutku ne mogu to da komentarišem.
RSE: Srbija je za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU trebalo da ispuni neke uslove vezane za dijalog sa Kosovom. Da li će se od nje tražiti da postigne dogovor sa Prištinom o Telekomu i energiji za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU.
Kuper: Da, to su dva pitanja koja su jasno naznačena u mišljenju Evropske komisije. Međutim, Kosovo se ticalo veoma malog broja pitanja koje je Srbija trebalo da reši za dobijanje statusa kandidata. Gro se odnosilo na reforme pravnog sistema, saradnju sa Haškim tribunalom, čemu je predsednik Tadić pridavao veliku važnost. Doduše, pitanja koja se tiču Kosova su veoma teška i ona će biti ključna za otvaranje pregovora Srbije sa Briselom. To je stav Evropske komisije, ali konačnu odluku donosi Evropski savet i nacionalni parlamenti i imam u vidu, na primer, poziciju Nemačke.
Srpski izbori na Kosovu stvorili bi lošu atmosferu
RSE: Međutim, ako Srbija želi da se približi EU, stiče se utisak da će morati da nastavi dijalog sa Kosovom.
Kuper: Da, mada je Srbija dobila status kandidata kasnije nego što je očekivala, dijalogom je pokriveno dosta pitanja i nije ih mnogo ostalo. Doduše, ukoliko Srbija raspiše izbore i na Kosovu, to neće stvoriti dobru atmosferu za postizanje sporazuma. Dakle, u tom slučaju bi verovatno došlo do zastoja u sklapanju novih dogovora, ali bi se nastavila primena već postignutih aranžmana.
RSE: Osim telekomunikacija i energije, da li postoje neke druge oblasti u kojima je moguć sporazum.
Kuper: Razočaran sam što nismo uspeli da postignemo dogovor o kontroli vazdušnog prostora, zbog problema u pronalaženju tela koje bi to radilo. Pošto imamo sporazum o slobodi kretanja roba, to bi isto trebalo učiniti i u vazdušnom prostoru, od čega bi obe strane imale koristi.
RSE: Pojedini posmatrači ističu da je dobro da se razgovara o tehničkim pitanjima, ali, pre ili kasnije, moraće da se razgovara o stanju na severu Kosova. Da li će o tome biti reči tokom ovog dijaloga.
Ne znam da li će biti reči o severu Kosova u ovom dijalogu, ali smatram da ćemo morati da se uskoro suočimo sa tim problemom.
Kuper: Smatram da je smešno praviti razliku između tehničkog i političkog dijaloga. Tačno je da u ovom trenutku razgovaramo o tehničkim pitanjima, ali znam da ih pomno prate, u jednom slučaju predsednik (Srbije), a u drugom premijer (Kosovo). Dakle, to su u velikoj meri i politička pitanja. Ne znam da li će biti reči o severu Kosova u ovom dijalogu, ali smatram da ćemo morati da se uskoro suočimo sa tim problemom. Kao što sam rekao, sve što smo uradili je na neki način vezano za politiku, ali sever Kosova je kudikamo više političko pitanje, koje se ne može rešavati kao ostala. Međutim, ne znam na koji način će to biti urađeno.
RSE: Ako vam bude ponuđeno, da li ćete posredovati i u dijalogu o severu Kosova.
Kuper: Nisam siguran. Postoje različiti načini da se to pitanje reši, ali to mora biti učinjeno na veoma visokom političkom nivou.
RSE: Zar ne bi bilo lakše zbog transparentnosti, da se na jednom mestu objave svi dosadašnji sporazumi na kome bi i Srbi i Albanci mogli da ih pročitaju, odnosno da vide šta je u njihovo ime odlučeno.
Kuper: Možda je to dobra ideja. Razgovaraću sa obe strane da to eventualno učinimo, ako se slože.
Novi standardi u regionu
RSE: Kada je reč o poslednjem sporazumu o regionalnom predstavljanju Kosova, koje uključuje čuvenu fusnotu, Edita Tahiri je izjavila da će ona nestati kao pahuljica kada dođe proleće.
Kuper: Sve što mogu da kažem da u evropskim dokumentima već postoji fusnotu o Kosovu. Do skora je postojala fusnota koja je govorila „u skladu sa Rezolucijom 1244“. Najnovija fusnota ukazuje da se termin Kosovo koristi bez ikavkog prejudiciranja statusa i poziva se na dva važna elementa međunarodnog prava. To je, naravno, komplikovano, ali poenta sporazuma o regionalnoj saradnji nije fusnota o kojoj svi govore, već da ona omogućava da Kosovo govori u svoje ime i samo sebe predstavlja, a to znači da neko iz kosovske vlade nastupa u njeno ime, a neko iz UN ili sa strane. Time se uspostavljaju novi standardi u regionu. Kosovo će biti uključeno u potpisivanje novih sporazuma. Sve to će biti činjeno bez prejudiciranja statusa. Srbija nije promenila stav o tom pitanju. Bosna i Hercegovina takođe ne priznaje Kosovo. Međutim, uprkos tome imamo sporazum koji omogućava nastavak regionalne saradnje.
RSE: To znači da zvezdica u fusnoti neće nestati sa dolaskom proleća.
Kuper: Sačekao bih da vidim šta će se desiti sa dolaskom proleća. Međutim, neke stvari mogu da potraju mnogo duže nego što želite.
RSE: Kada se može očekivati sledeća runda pregovora, imajući u vidu da predstoje izbori u Srbiji.
Kuper: Biću u kontaktu sa obe strane. U stvari, imamo zakazanu video konferenciju sledeće sedmice, na kojoj će uglavnom biti reči o primeni postojećih sporazuma. No, to je prilika da se razmotre i druga pitanja, pogotovo ona koja izazivaju nezadovoljstvo jedne ili druge strane. Biće i nekih sastanaka na nižem nivou o primeni dogovora. Dakle, postoji struktura dijaloga. Ne vidim svrhu zakazivanja sledeće runde razgovora bez jasnog nagoveštaja da će sporazum biti postignut, ili da se krećemo ka njemu. To znači da se najverovatnije može očekivati novi susret
Balkan pripada delu sveta u kome se mnogi dogovori uopšte ne primenjuju. Međutim, to se ne odnosi na ove sporazume.
posle izbora u Srbiji.
RSE: Čuje se dosta kritika da iako ste postigli sedam sporazuma, ostao je problem njihove primene. Kako EU može to da osigura.
Kuper: Balkan pripada delu sveta u kome se mnogi dogovori uopšte ne primenjuju. Međutim, to se ne odnosi na ove sporazume. Tačno je da se sporo sprovode, na primer, o matičnim knjigama. Međutim, nakon što su obe vlade objavile odluke, ovaj dogovor funkcioniše. Pokrenuli smo dva pilot projekta da bismo utvrdili troškove i osoblje koje je neophodno za primenu sporazuma. Poslednji put, srpska strana je donela u moju kancelariju 15 kilograma materijala i to ne matične knjige, već njihov inventar. To nam omogućava da utvrdimo obim posla koji nam predstoji i obezbedimo fondove za njegovu realizaciju. Dakle, u svim ovim oblastima postoji napredak u metodološkom smislu, ali to niko ne primećuje, osim u slučaju carinskog pečata.
