Intenzivna diplomatija u vreme dijaloga Beograda i Prištine

Paralelno sa ključnom rundom dijaloga Beograda i Prištine, od koje zavisi status kandidata Srbije za članstvo u EU, intenzivirana je evropska diplomatija. U Beograd je iznenada u četvrtak stigao nemački šef diplomatije, što se tumači kao nagoveštaj optimizma u pogledu odluke o kandidaturi ali su ipak sve oči uprte u Brisel gde delegacije Beograda i Prištine pokušavaju da premoste poslednji kamen spoticanja i nađu rešenje za regionalno predstavljanje Kosova.

Nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem šef nemačke diplomatije Gido Vestervele izjavio je da je u Beograd došao da oda priznanje Srbiji na onome što je postigla poslednjih meseci i da je ohrabri za "poslednje korake na putu" ka kandidaturi za članstvo u EU.

„Želim jasno i glasno da kažem da priznajemo i jasno vidimo koliko je Srbija napredovala i koliko se trudi da odluke koje su u decembru donete sprovede i koliko ima poboljšanja na tom putu. Želim ovde da naglasim da Nemačka jasno vidi evropsku pespektivu za Srbiju. Taj cilj je moguće ostvariti ako ostanemo fleksibilni, racionalni i angažovani“, rekao je Vestervele.

Kao primer napretka Srbije, Vestervele je naveo dogovor o slobodi kretanja na Kosovu i dodao su i rešenja ostalih otvorenih pitanja veoma smo blizu. I Vuk Jeremić je rekao da je ispunjavanje decembarskih zaključaka na dohvat ruke, ali i ponovio da Beograd neće prihvatati nove uslove.

"Ne nalazimo se još u situaciji u kojoj možemo da tvrdimo kakva će biti odluka, ali treba u danima pred nama da održimo pozitivan momentum", rekao je Jeremić.

Predsednik Srbije Boris Tadić u razgovoru sa nemačkim šefom diplomatije preneo je ministru Vesterveleu da se Srbija zalaže da sva rešenja u dijalogu Beograda i Prištine budu postignuta kompromisom, da želi dalji napredak u razgovorima i da je za Srbiju, što se tiče regionalnog predstavljanja Prištine, nezaobilazni faktor Rezolucija 1244 UN o Kosovu, saopšteno je iz Tadićevog kabineta.

Istovremeno, izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi spoljnih poslova Miroslav Lajčak rekao je svojim sagovornicima u Beogradu:

"Neću moći da vam prenesem poruku koju čekate. Prerano je za to da se zna šta će reći Evropski savet o Srbiji jer se još mnogo toga dešava u Beogradu, na Kosovu i pre svega u Briselu."

Može li se uopšte razmišljati o dobijanju kandidature u martu ukoliko se delegacije Beograda i Prištine raziđu iz Brisela bez dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova?

“Dijalog je u toku u Briselu i veoma smo blizu donošenju konačne odluke. Mogu samo reći da među državama članicama postoji snažno uverenje da ni jedna druga država ni partner ne treba da ima pravo veta na odluku o tome da li će Srbija dobiti status kandidata ili ne. Dakle, to je pitanje koje mora biti rešeno isključivo između EU i Srbije. Procenićemo napredak koji je Srbija postigla i to će, zajedno sa regionalnom saradnjom, biti osnova za donošenje odluke o kandidaturi”, rekao je Lajčak.

U trenutku kada je izgledalo da su srpskim zvaničnicima sve lađe potonule zbog, kako je rekao predsednik države Boris Tadić, lošije situacije u dijalogu u Beograd je u iznenadnu posetu stigao nemački šef diplomatije Gido Vestervele, zemlje koja odlučno insistira na setu kosovskih uslova za kandidaturu Srbije.

Nemačka ne blokira Srbiju

Ova poseta je usledila nakon što su šefovi diplomatija Austrije, Italije i Francuske tražili da se Srbiji odobori kandidatura, pošto je Beograd, kako su naveli, ispunio uslove.

"Nemačka sigurno ne blokira Srbiju“, objasnio je evropski diplomata Miroslav Lajčak.

„Nemačka je više puta rekla da ne dolazi sa novim uslovima niti da ima nekakva specijalna očekivanja. Ona je deo porodice EU i apsolutno poštuje i prihvata odluke 27 država-članica", rekao je Lajčak.

Regionalna saradnja je ključni uslov za sve zemlje i nije tačno da je to nešto novo što se sad traži od Srbije, kaže Lajčak objašnjavajući da je potpuno logično da pridruživanje Srbije EU i njeni odnosi sa Kosovom budu spojeni u jedan proces.

“Ovo je jedan sveobuhvatan proces i mi stoga moramo da uzmemo u obzir sva pitanja. Ne mozemo ignorisati probleme i da se samo fokusiramo na tehnička pitanja prijema. Upravo zbog toga smo pristupili dijalogu koji vodi EU. Regionalna saradnja je jedan od kriterijuma koji smo postavili još na samom početku, ali je bila u senci tokom perioda kada je Srbija morala da se bavi pitanjem saradnje sa Tribunalom u Hagu. Ali je to pitanje bilo uvek prisutno. Sada, sa napretkom koji je učinjen, na dnevni red je došla i regionalna saradnja. Čak i da su ova pitanja rešavana separatno, kroz odvojene procese, došli bismo do tačke kada bismo te procese svakako spojili”, rekao je Lajčak.

Cajtnot nije zbog EU

Dok glavni pregovarači Beograda i Prištine pokušavaju u Briselu da dođu do rešenja predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa šeficom diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton. Iz šturog saopštenja iz predsednikovog kabineta međutim, ne nagoveštava se ništa novo, samo je još jednom podvučeno da Beograd insistira na Rezolucija 1244 UN u predstavljanju Prištine.

Za to vreme premijer Mirko Cvetković oprezno kaže da nije ni optimista ni pesimista u pogledu dobijanja statusa kandidata.

„Ali želim da potvrdim da će Vlada Srbije učiniti sve što je moguće u okviru ograničenja koja su vam poznata da se status kanidata dobije“, rekao je on.

Međutim, na skupu “Srbija i EU, kraj početka?” Miroslav Lajčak je skrenuo pažnju da cajtnot nije zbog EU, te da je više puta rečeno da ne treba ostavljati stvari za poslednji trenutak, jer to stvara dodatno opterećenje i nervozu za sve.

A upravo u poslednjem trenutku, po već viđenom scenariju iz decembra, uklonjena je barikada Srba sa severa Kosova kod Jarinja. Samo što su ovoga puta to uradili pripadnici Žandarmerije srpske policije.

U moru izjava domaćh zvaničnika, kojima oni dokazuju svoju privrženost nacionalnom interesu, otrežnjujuće zvuči poruka direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milice Delević - da vreme koje je preostalo do odluke ministara EU o kandidaturi Srbije treba iskoristiti da se radi na ispunjavanju saopštenih uslova i kriterijuma, a ne na predviđanje ishoda ministarskog sastanka zakazanog za 28. februar.

„Da bi do statusa došlo neophodno je razumevanje obeju strana i uvažavanje u potpunosti stava EU, gde imate nekih ralika u pogledu državnosti Kosova, ali postoji potpuna saglasnost u tome da region kao celina mora učestovati u regionalnoj saradnji“, poručila je Delević.

Iako se u srpskoj javnosti poseta nemačkog šefa diplomatije tumači pre kao znak optimizma nego nagoveštaj da bi stvari mogle biti nepovoljne po Srbiju, i pored zahteva Francuske, Austrije i Italije da se Srbiji dodeli status kanidata nekadašnji ambasador Ognjen Pribićević upozorava da ipak ne treba žuriti sa zaključcima.

„Tačno je da se klima promenila kada je Srbija u pitanju i da je danas mnogo bolja nego što je bila u decembru za dobijanje kanidature. Ali moram da kažem da uprkos tome to ne znači da ćemo mi dobiti tu kandidaturu sigurno. Mislim da tu ipak postoje neke šanse i one će presudno zavisiti od toga koliko će Berlin i Vašington inisistirati da Priština prihvati kompromis. Ali iz svega ovoga nikako ne treba zaključiti da smo mi bliže kanidaturi nego nego što smo bili 9. decembra jer nas iskustvo iz tog datuma uči da je zapravo jako teško te stvari prognozirati, znači može da se desi da dobijemo kanidaturu ali i ne mora“, zaključuje Pribićebić.

Savet ministara Evropske unije je 9. decembra odložio izjašnjavanje o zahtevu Srbije o kandidaturi navodeći da Beogtrad treba da učini napredak u
implementaciji sporazuma utvrđenih tokom dijaloga sa Prištinom, da postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova te da sarađuje sa Euleksom.